KANCELARIJE ZA SiS: Vlada Srbije ima deset različitih kancelarija, za koje javnost uglavnom ne zna

Vlada Srbije ima deset različitih kancelarija, za koje javnost uglavnom ne zna. U senci velikih igrača su ne samo niži činovnici već i rukovodioci. Stranačke preporuke važnije su od profesionalnih

Kancelarije koje posluju u okviru Vlade Srbije godišnje pojedu 8,5 milijardi dinara (više od 70 miliona evra) iz džepa građana Srbije. Ima ih deset, neke su poznatije, za neke niko nije čuo, a retko ko zna čime se koja bavi. Izgleda da smo na putu ka Evropskoj uniji prvo usvojili najlošije stvari, te smo pre svih evropskih vrednosti, širenja demokratije i slobodne razmene ljudi i dobara, osvojili zlatnu medalju za sada samo u disciplini - širenje birokratije.
Nije poznato koliko činovnika zapošljavaju ove kancelarije za sve i svašta (SiS), a ni šta su oni do sada postigli. Ovo su, inače, vrlo privlačna radna mesta jer nisu pod lupom javnosti, a direktorske plate su u proseku za 50.000 dinara veće od ministarskih. Zbog čega činovnički aparat stalno raste i na koji način se troše ogromna sredstva iz državne kase, niko iz Vlade se nije udostojio da nam odgovori duže od 20 dana.
U budžetu za 2017. piše da se za Kancelariju za Kosovo i Metohiju izdvaja oko pet miliona evra, ali da ni to nije bilo dovoljno te da je formirana i pomoćna Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu s privremenim institucijama samouprave u Prištini, a koja se bavi tehničkim pitanjima „tehničkog dijaloga" u Briselu.
Verovatno po direktnom nalogu Brisela, nastale su i Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije, na čijem čelu je Ljubinko Stanojević i Kancelarija za evropske integracije za praćenje toka pristupnih pregovora, od koje je nedavno nastalo Ministarstvo za evropske integracije Jadranke Joksimović. Njih ne treba mešati sa pregovaračkim timom Tanje Miščević.

Kancelarija je srce Srbije
Vučićev omiljeni sociolog Maks Veber smatra da je birokratska vlast najracionalniji i verovatno najefikasniji oblik vladavine, što su u srpskoj administraciji očigledno shvatili bukvalno. S tim što su kod nas, nasuprot protestantskoj etici, za mesta u tim kancelarijama, umesto stručnih kvalifikacija, jače preporuke stranke.
Tako je na čelu najpoznatije Kancelarije za KiM Marko Đurić, potpredsednik SNS i bivši savetnik predsednika Tomislava Nikolića. On ima tri zamenika i sedam pomoćnika, a telo kojim rukovodi je podeljeno na sedam sektora i još tri biroa. Ukupno zapošljavaju oko 70 ljudi, ali preko ugovora o delu angažuju još nekoliko stotina činovnika, što u Beogradu, što na samom Kosovu. Đurićevi zamenici, inače, prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, imaju plate u proseku oko 1.000 evra. Zvanične odgovore ni od njih nismo dobili, ali upućeni tvrde da sve pare koje iz Srbije idu u južnu srpsku pokrajinu idu preko ove institucije, te su zato njeni troškovi skoro duplo veći nego troškovi svih osam ostalih kancelarija zajedno. Tu je novac i za škole, bolnice i opštine s većinskim srpskim stanovništvom, kao i za pomoć enklavama.

Ovom kancelarijom, inače, prodefilovala je šarolika lepeza likova. Jedan od zamenika direktora je i Damjan Jović, Markov drug iz Predsedništva. Sećamo se i afere s fantomskim privremenim zaposlenjem Miše Vacića, bivšeg portparola desničarske organizacije „1389", koja se završila pre nego što je i počela. I to na kanabetu Minje Miletić na „američkoj" TV N1.
Otvoreno pismo nezadovoljnih građana Kosovske Mitrovice otkrilo je da je kao savetnik u Kancelariji za KiM radio i kontroverzni Zoran Milojević Zelja iz Leposavića dok je na njenom čelu bio sadašnji vojni ministar Aleksandar Vulin. Zeljino ime pominjalo se u brojnim incidentima tokom lokalnih izbora, a dovodili su ga i u vezu s kriminalom.
Pomoćnici direktora su, između ostalih, Dejan Pavićević, koji je i oficir za vezu s Prištinom, kao i bivši portparol DSS-a Petar Petković. Kritičari tvrde da je glavna aktivnost Đurića i njegovog tima, u stvari, da vodi kampanju za Srpsku listu na Kosovu, što potvrđuju svaki pa i nedavni lokalni izbori. U slobodno vreme ta kancelarija s ponosom ističe da su pokrovitelji novog CD-a Dragice Radosavljević Cakane, koja je takođe bliska SNS-u.

Dalje, kada je reč o Kosovu, Vlada je za vršioca dužnosti direktora Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu s Prištinom postavila penzionisanog generala Dragana Vladisavljevića, nekadašnjeg direktora Vojnoobaveštajne agencije. Nije do kraja jasno šta je Vladisavljevića kvalifikovalo za ovo mesto sudeći po njegovoj blistavoj, ali ipak vojnoj biografiji. Ili ga je baš taj obaveštajni CV preporučio? Naime, Vazduhoplovnu vojnu akademiju u Zadru završio je 1985. godine sa zvanjem pilota, Generalštabnu školu završio je 1996. godine, a Generalštabno usavršavanje 2002. godine. Unapređen je u čin brigadnog generala 2010. godine. Više puta je nagrađivan i odlikovan, a na mestu šefa VOA bio je od 2012. do 2014. Ostaje nejasno da li sa Albancima pregovaramo ili ih špijuniramo!

Kancelarije predstavljaju vrlo privlačna radna mesta jer nisu pod lupom javnosti, a direktorske plate u proseku su za 50.000 dinara više od ministarskih

Među ovim kancelarijama postoje i one koje bi svako normalan zadržao, a možda i proširio njihovu delatnost. Takva je, recimo, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, koja je korektno obavila posao obnove i izgradnje kuća nakon poplava 2014. Na njihovom sajtu možete saznati koji su projekti u toku, koji su završeni i, ono najvažnije, koliko je to sve koštalo. Osim pružanja pomoći tokom i posle elementarnih i drugih nepogoda, bave se i projektima obnove više hiljada predškolskih, školskih, zdravstvenih ustanova, kao i objekata socijalne zaštite. Tom kancelarijom rukovodi dugogodišnji direktor Cesida Marko Blagojević, po želji Vučića da parama upravlja neko iz nevladinog sektora „brzo, jasno i transparentno".
Koliko je saradnja s civilnim sektorom važna Vladi Srbije, pokazuje i to što je još 2014. formirana kancelarija baš za tu namenu. Na njenom čelu je široj javnosti skoro nepoznat Žarko Stepanović, koji ima višegodišnje iskustvo u različitim oblastima NVO. Čuveni Dinkićev slogan „Stručnost ispred politike" primenjen je, bar kada je reč o rukovodiocu, i u Kancelariji za ljudska i manjinska prava. Tu je direktorka Suzana Paunović, doktor pravnih nauka, koja se problemima socijalne politike i zaštite bavi od 1995, a ljudskim pravima konkretno već pet godina. Ali ne treba izostaviti ni podatak da je Paunovićeva potpredsednica Ljajićeve SDPS pa i tu ima malo politike.
Kancelarija za saradnju s medijima razlikuje se od ostalih. Prvo, svima je jasna njena uloga, a drugo, nema formalno postavljenog direktora.

U ponudi pozicija za partijske nameštenike je i Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka. Ako se pitate čemu ona služi, evo odgovora. Nemojte odmah pomisliti da su to izmišljena radna mesta. Svrha ovog tela je „obezbeđenje visokog nivoa zaštite nacionalnih i stranih tajnih podataka i administrativna podrška radu Saveta za nacionalnu bezbednost i Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti". O velikim ambicijama zaposlenih ovde dovoljno govori i to što im je sajt na adresi nsa.gov.rs, verovatno po uzoru na najveću američku bezbednosnu agenciju - NSA. Zanimljivo, vodi je Goran Matić, kome je, kako saznajemo, istekao mandat na toj funkciji.

Dva čoveka i pano
I za kraj smo ostavili posebno zanimljivu, a vrlo anonimnu Kancelariju za borbu protiv droga. Kada pogledate njihove objave, pod uslovom da ste upoznati s njihovim postojanjem, stičete utisak da tu rade dva čoveka i pano, pošto se samo to vidi na svim slikama. Do pre samo tri nedelje (dok im „Ekspres" nije skrenuo pažnju), njihov sajt je, zbog haotične smene velikih i malih slova, kao i latinice, ćirilice i engleskog jezika, odavao utisak da su administratori naduvani koristili „gugl translejt" ili da su se deca igrala oko njih. Trećeg nema. Očito je da se radilo na brzinu, a po nalogu EU, u nadi da to niko neće primetiti. Međutim, za razliku od svih ostalih kolega, ta kancelarija je odgovorila na naša pitanja, i to iscrpno i na vreme, što je za svaku pohvalu, a u međuvremenu su otklonili i tehničke probleme.
Direktor te kancelarije Milan Pekić, inače penzioner, radni vek proveo je u MUP-u Srbije, i to baš na poslovima suzbijanja narkotika i organizovanog kriminala. On potvrđuje da je njihova kancelarija samo delimično funkcionalna od aprila 2016. godine.
Kancelarija trenutno ima tri zaposlena, ali uz napomenu da je pred Vladom u toku postupak za njeno kadrovsko popunjavanje.
- Preduzeli smo niz aktivnosti u sprovođenju politike u oblasti borbe protiv droga, i to na nacionalnom i međunarodnom nivou - ističe Pekić. Po njegovom floskulativnom odgovoru, međutim, jasno je da tu ima malo konkretnih rezultata.
- Kao centralno koordinaciono telo za sprovođenje strategije za sprečavanje zloupotrebe droga za period od 2014. do 2021. godine, Kancelarija radi na učvršćivanju mreže predstavnika organa koji su zaduženi za sprovođenje strategije, a u cilju izgradnje sistema za sprovođenje strategije i procene nivoa njenog sprovođenja, kao i na podizanju svesti o značaju sprovođenja ovog strateškog dokumenta, koji je ujedno i deo akcionog plana u Poglavlju 24 (pravda, sloboda i bezbednost). U cilju što efikasnije evaluacije strategije, Kancelarija je tokom 2017. godine obavila više pripremnih sastanaka s predstavnicima organa koji učestvuju u sprovođenju strategije radi njihove pripreme za postupak same evaluacije - zaključuje Pekić.

KOLIKO TROŠE?

Kancelarija za Kosovo i Metohiju 5.709.854.000
Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima 1.194.086.000
Kancelarija za evropske integracije 988.210.000
Kancelarija za ljudska i manjinska prava 404.687.000
Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije 47.295.000
Kancelarija za saradnju s civilnim društvom 37.775.000 (28,7 miliona iz budžeta)
Kancelarija za saradnju s medijima 37.017.000
Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka 36.847.000
Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu s privremenim institucijama samouprave u Prištini 36.449.000
Kancelarija za borbu protiv droga 18.221.000
UKUPNO: 8.510.441.000 DIN
Izvor: Zakon o budžetu 2017.

PLATE DIREKTORA

Goran Matić 175.390
Marko Đurić 156.000
Dragan Vladisavljević 153.227 (i penzija 95.800)
Marko Blagojević 137.000
Žarko Stepanović 100.000
Milan Pekić 154.322 (i penzija 75.000)
Suzana Paunović 150.000

TOMINA KANCELARIJA IZ BUDŽETSKIH REZERVI

Bivši šef države Tomislav Nikolić od letos je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Rusijom i Kinom. Skoro istovremeno formirana je i kancelarija tog saveta, koja će obavljati administrativne poslove.
Prema pisanju medija, za rad ove kancelarije, u kojoj su uglavnom Nikolićevi doskorašnji saradnici iz Predsedništva, iz budžetskih rezervi do kraja godine izdvojiće se 38,4 miliona dinara (oko 35.000 evra), a samo na primanja zaposlenih otići će 14,4 miliona dinara. Primera radi, vršilac dužnosti direktora Kancelarije Nedeljko Tenjović dobija mesečno 229.000 dinara iz budžeta jer mu se, osim plate od 139.000 dinara, isplaćuju i naknade za odvojen život i kiriju. Inače, zgrada takozvane Tomine kancelarije nalazi se u strogom centru Beograda, u Vasinoj ulici, u blizini Trga republike. Zanimljivo je da se Nacionalni savet za saradnju s Rusijom i Kinom, gde je i nekoliko ministara, do sada sastao samo jednom, a detalji aktivnosti Kancelarije javnosti nisu poznati.