NIKO ZADOVOLJAN, ŽIVELA SRPSKA! Hag potvrdio da Republika Srpska nije genocidna tvorevina

NIKO ZADOVOLJAN, ŽIVELA SRPSKA! Hag potvrdio da Republika Srpska nije genocidna tvorevina

General Ratko Mladić ulazi u sudnicu; AP Photo/Peter Dejong, Pool


Presuda generalu Mladića nikoga nije ostavila ravnodušnim, ali je veoma važno da je Srbija oslobođena bilo kakve sumnje za stradanja u BiH, kao i da je definitivno potvrđeno da Republika Srpska nije genocidna tvorevina

Kada se stišaju strasti, ostaju činjenice. Prva je da je general Ratko Mladić u Hagu osuđen, nepravosnažno, na doživotnu robiju po 10 od 11 tačaka optužnice, među kojima je i ona za genocid u Srebrenici.

Druga, koja je mnogo važnija i za Srbiju i za Republiku Srpsku, jeste da presuda Međunarodnog tribunala za ratne zločine na prostoru bivše SFRJ ni na koji način nije povezana sa Srbijom i nekadašnjim srpskim rukovodstvom uprkos spekulacijama da bi to moglo da se dogodi preko presude za zločin u Srebrenici. General je oslobođen optužbi za genocidnu nameru u još šest bosanskohercegovačkih opština, što automatski izbija iz ruke sve adute onima koji bi RS po svaku cenu da proglase genocidnom tvorevinom.
Već na osnovu prvih reakcija sa svih strana, iz Srbije, Federacije BiH, Republike Srpske, pa čak i Hrvatske, koja nije imala direktne interese u vezi sa suđenjem nekadašnjem ratnom komandantu vojske bosanskih Srba, bilo je jasno da presudom neće biti zadovoljan niko. Beogradu i Banjaluci ona je samo još jedna potvrda nepravednosti Haškog tribunala.

Sarajevo, Zagreb, Beograd
Sarajevu nedostaje veza između osuđenog i Slobodana Miloševića i „genocida koji je počeo 1992″ kako bi u celu priču uveli i odgovornost Srbije.
A Zagrebu je, eto, žao što Mladiću nije suđeno i za zločine u Hrvatskoj, a što bi opet moglo da se iskoristi za neku tužbicu protiv Beograda.

Podsetimo, i hrvatsku tužbu protiv Srbije za genocid Međunarodni sud pravde je odbacio, dok je postupajući po bosanskoj tužbi ocenio da Srbija ne može da bude odgovorna za genocid u Srebrenici „jer ga nije počinila ni preko svojih državnih organa, ni preko svojih zvaničnika”.
Da su nove tužbe protiv Srbije nemoguće, tvrdi i dr Bojan Milisavljević, šef Katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose na Pravnom fakultetu i član pregovaračkog tima Republike Srbije sa EU.
– Nema nikakve mogućnosti da dođe do nove tužbe protiv Republike Srbije jer u presudi Mladiću nisu dokazane nove okolnosti koje bi uticale na Republiku Srbiju – kaže dr Milisavljević odgovarajući na pitanje da li bi suđenje nekadašnjem komandantu Glavnog štaba VRS moglo da posluži kao novi povod za tužbe BiH ili čak Hrvatske protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde za genocid.


ratkomladicPRESUDA

– Genocid nad muslimanskim stanovništvom u šest opština – OSLOBOĐEN
Nije bilo genocidne namere u opštinama Ključ, Kotor Varoš, Sanski Most, Prijedor, Vlasenica i Foča. Zaključeno je da je ciljana grupa, koja je ubijena tokom rata, bila “relativno mali deo Bošnjaka u celini”, zbog čega nije zaključeno da je cilj bio njihovo uništenje u celini.
– Genocid u Srebrenici – KRIV
Mladić je imao nameru da se bosanski Muslimani iz Srebrenice eliminišu ubijanjem muškaraca i dečaka, kao i prisilnim odvođenjem žena, dece i starih muškaraca, i to genocidom, progonom, istrebljenjem, ubistvima i prisilnim premeštanjem.
– Progon civila – KRIV
U više opština BiH (Banjaluka, Bijeljina, Foča, Ilidža, Novi Grad, Pale, Prijedor, Rogatica, Sanski Most, Sokolac, Vlasenica) stanovništvo je deportovano i prisilno preseljeno. Veće je konstatovalo da je bilo zločina protiv čovečnosti i masovnih pogubljenja bosanskih Muslimana, da su izvršioci pokazivali malo ili nimalo humanosti i nečovečna postupanja.
– Zločini protiv čovečnosti i narušavanje običaja ratovanja – KRIV
Veliki deo obrazloženja presude koncentrisan je na opisivanje taktika zarobljavanja i ubijanja civila – što su primeri koji svedoče o brojnim kršenjima običaja ratovanja, posebno zbog nehumanog tretiranja zarobljenika.
– Deportacije i nehumano postupanje – KRIV
I ovaj zločin je Mladić počinio kao deo UZP. Njemu se stavljalo na teret da je “znao ili mogao da zna za nasilni prenos i deportacije koje su se dešavala ili je trebalo da se dese, a počinjene su od strane njegovih podređenih, a nije uspeo da preduzme nužne ili razumne mere da spreči takvo ponašanje ili kazni one koji su te zločine počinili”.
– Terorisanje civila u Sarajevu – KRIV
Sudsko veće je našlo da je Mladić imao nameru da “pokrene i sprovede kampanju granatiranja i snajperskog delovanja sa ciljem širenja terora među civilnim stanovništvom Sarajeva”.
– Kidnapovanje posmatrača iz UN – KRIV
Između 25. maja i 24. juna 1995. godine, vojnici i oficiri srpskih snaga uhapsili su i zatvorili između 260 i 400 posmatrača UN. Neki su bili vezani lancima ili lisicama, ponekad su držani na nišanu pušaka, van lokacija koje su bile strateški vojni ciljevi, dok je drugima rečeno da će biti ubijeni ako NATO krene u dodatne vazdušne napade. Neki od članova UN su bili i snimani u zarobljeništvu. Između 2. i 24. juna 1995. godine, Mladić i Karadžić su naredili oslobađanje pripadnika UN.


Ime bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića se, doduše, nalazi u četvrtoj izmenjenoj optužnici protiv generala Mladića, gde se on spominje kao član „udruženog zločinačkog poduhvata”. To je dalo povoda raznim spekulacijama, među kojima je i ona koju je uoči izricanja presude Mladiću izneo nekadašnji haški tužitelj Džefri Najs, koga je posebno zanimalo hoće li Haški sud napraviti ikakvu vezu između onoga što se dogodilo u BiH 1995. i države Srbije.
– To je već duže vreme bilo predmet zabrinutosti jer mnoge optužbe koje bi mogle ukazati na vezu između Srbije i zločina u BiH do sada nisu dale rezultata. Postoji zabrinutost da, kada je ovo u pitanju, stvari ponovo mogu ići u korist Srbije. Biće, dakle, zanimljivo videti hoće li se u ovoj optužbi, gde je Milošević zaista imenovan, on uistinu i tretirati kao odgovorna osoba, te njegova veza s Mladićem, a samim tim i službena Srbija – rekao je Najs i dodao: „Najveći slučaj, onaj koji se još nije odgovarajuće raspravio pred Tribunalom, jeste ukupni plan srpskog establišmenta u Beogradu koji se pokušao realizovati u tri različita rata. Taj ukupni plan koji je postao zločinački nije nikada rezultirao presudom kao što smo videli u tužbama BiH protiv Srbije ili Hrvatske protiv Srbije.”
Za profesora Milisavljevića, međutim, to je pitanje izlišno.
– Pošto Slobodan Milošević više nije među živima, ne može se ozbiljno i pravno više govoriti o njegovoj odgovornosti. Međunarodni sud pravde je u postupku o genocidu između Bosne i Hercegovine i SRJ doneo presudu da SRJ nije odgovorna za genocid u Srebrenici, pa prema tome ta odluka ne može da doprinese drugom zaključku – kaže dr Milisavljević.

Tužna Florens
Nešto slično, ali s primetnom dozom žaljenja, konstatovala je i nekadašnja portparolka Haškog tužilaštva Florans Artman, ocenivši da je „ovo bila poslednja prilika da Haški tribunal oceni kvalifikaciju zločina koji su počinjeni od 1992, odnosno Tribunal je odbio smatrati da je genocid započeo 1992. i trajao do 1995. godine, kada se završio sa Srebrenicom”.
– Predsedavajući Sudskog veća Alfons Ori rekao je da je od 1992. relativno mali broj ljudi ubijen iz ciljne grupe da bi se smatralo da je reč o genocidu. To je već problematično jer broj nije povezan s namerom – dodala je Artmanova.
Profesor Milisavljević, s druge strane, ističe da je u svakom slučaju dobro što Mladić nije osuđen za genocid u opštinama Prijedor, Sanski Most, Foča, Ključ, Kotor Varoš i Vlasenica, ali dodaje da, čak i da je proglašen krivim, to nikako ne bi značilo da je Republika Srpska genocidna tvorevina.
– Reč je o individualnoj krivičnoj odgovornosti. Tužba protiv Republike Srpske nije moguća na međunarodnom planu, to jest pred Međunarodnom sudu pravde, jer Republika Srpska nema status države, već je uklopljena u Federaciju BiH – kaže profesor Milisavljević za „Ekspres”.

AP Photo/Peter Dejong, Pool

AP Photo/Peter Dejong, Pool

S tim se slaže i predsednik RS Milorad Dodik, koji za naš list kaže da presuda Mladiću, koja dokazuje da nije počinjen genocid u šest opština van Srebrenice, može ali i ne mora da utiče na mantru Bošnjaka i Hrvata da je „RS genocidna tvorevina”.
– Republika Srpska nije nikako genocidna tvorevina, stvorena je kao zahtev srpskog naroda za slobodu iz želje da se odbrani od genocida iz Drugog svetskog rata, koji je bio duboko urezan u kolektivno pamćenje naroda. Mnogi neprijatelji RS i srpskog naroda neće nestati, i mi ne možemo očekivati njihove promene u bilo kojem pogledu. Ovde gradimo državu slobode i jednakih prava za sve. Šta ko misli, nemam nameru da komentarišem, niti da objašnjavam tuđe postupke – poručio je Dodik, koji je prethodno poručio da ova presuda „predstavlja deo kontinuiteta antisrpskih odluka i presuda protiv Srba u celini”, i istakao da će ona samo osnažiti stav srpskog naroda da je general Mladić istorijski heroj i patriota.

Bakirovi Srbi i Srbi
Sa druge strane, član Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović naveo je da je sudija Alfons Ori izjavio da će Mladić ostati upamćen u svetu kao zločinac za najstravičnije zločine koje čovečanstvo poznaje.
– Nadam se i uveren sam da je formulacija o bosanskim Srbima trebalo da bude preciznija i da se odnosi na rukovodstvo bosanskih Srba i Miloševićev režim koji su organizovali zločine u BiH i uvukli narod u njih. Uveren sam da se tiha pretežna većina bosanskih Srba ne poistovećuje sa Ratkom Mladićem i sa zločinima koje sam namerno pobrojao, da ih ne opravdava. Od presudnog značaja za budućnost odnosa u BiH je skinuti hipoteku zločina sa naroda, locirati je na pojedince bez obzira na to koliko je tih pojedinaca bilo i kakve su funkcije obavljali. Mladić je zločinac i kukavica jer samo kukavice napadaju i ubijaju zatočene žene, decu, civile – rekao je Izetbegović i nastavio: “Radi budućnosti, radi uvažavanja boli i patnje komšija sa kojima valja dalje živeti, radi odnosa prema samom sebi, nijedan narod, pa ni srpski, Ratka Mladića ne bi smeo zvati herojem, praviti o njemu pesme, ne bi smeo slaviti zločine, odlikovati ratne zločince, dočekivati ih na aerodromima, dizati im spomenike i po njima nazivati škole i ulice. Nadam se da će ova presuda doneti takvu vrstu otreženjenja i prestanak takve prakse u BiH.”

Presuda Mladiću, u svakom slučaju, mogla bi zaista da predstavlja tačku kojom će biti okončani svi sudski sporovi proizašli iz ratova 1991-1995. godine. I profesor Bojan Milisavljević ističe da bi mogao da podrži stav da je ovo poslednja odluka nekog međunarodnog tela u vezi sa ratovima na području bivše SFRJ, što bi predstavljalo i “zatvaranje kruga prilično selektivne pravde koja neće doprineti značajno pomirenju entiteta, pre svega u Bosni i Hercegovini, ali i u regionu uopšte”.

Ima li budućnosti
– Sa aspekta Republike Srbije, to znači da se okrećemo budućnosti i izgradnji i jačanju sopstvene države na zdravim osnovama i bez pritisaka koje smo trpeli u prošlosti u vezi sa posledicama građanskog sukoba na teritoriji bivše SFRJ – kaže dr Milisavljević.
Upravo u tom smeru išla je i izjava srpskog predsednika Aleksandra Vučića koji je, uz ocenu da ne može da komentariše nepravosnažnu presudu, dodao i da Srbija poštuje žrtve drugih naroda.
– Znam da ne možemo da očekujemo poštovanje za naše žrtve i da ćemo to morati sami da učinimo. Svi su očekivali presudu kakvu je izrekao Haški tribunal i znam koliko su emocije uzavrele, ali danas nije dan ni za radost, ni za tugu, već da vidimo kakvu budućnost želimo. Moj poziv građanima Srbije je da danas počnemo da gledamo u budućnost, da razmišljamo gde i kako će nam živeti deca, kako očuvati mir i stabilnost u regionu, kako da otvaramo više fabrika i da se ne gušimo u suzama prošlosti – rekao je Vučić.
Na pitanje o izostanku pravde za srpske žrtve, Vučić je odgovorio da to što nisu odgovarali oni koji su ubijali srpske žrtve treba da ide na sramotu onima koji su i pored živih svedoka tako odlučili, ali i da to ne sme da umanji, niti time smemo da pravdamo zločine koje su neki počinili u ime Srba.
– Svi koji hoće u prošlost, srećan im put. Mi smo u stanju da svoju odgovornost prihvatimo, a plašim se da drugi to nisu, ali u tome nije naša slabost, već snaga – zaključio je Vučić.

ŠTA AKO…?

Zdravlje Ratka Mladića je, prema tvrdnjama njegovih branilaca i porodice, ozbiljno narušeno. U javnosti se spekuliše i da mu je život ugrožen, pa se postavlja pitanje šta će se dogoditi ukoliko se desi da on ne doživi pravosnažnost presude, s obzirom na to da je realno očekivati da će bar odbrana da uloži žalbu.
– Nema sumnje da će žalbi biti sa obe strane i da će postupak otići na drugi stepen. Ukoliko se dogodi da Ratko Mladić ne doživi pravosnažno okončanje postupka, onda se on u tom trenutku okončava i gube se sve pravne posledice tog postupka kao što je bilo i u slučaju povodom smrti Slobodana Miloševića. Pošto je reč o individualnoj krivičnoj odgovornosti, smrt lica dovodi do automatskog okončanja postupka – objašnjava profesor Bojan Milisavljević, a na konkretno pitanje da li to znači da bi, koliko god to morbidno zvučalo, smrt generala Mladića pre okončanja drugostepenog postupka značila da bi on umro neosuđen, odgovara kratko sa “da”.

NASER ORIĆ: DA POŽIVI U ZDRAVLJU

Naser Orić, bivši ratni komandant Armije Bosne i Hercegovine u Srebrenici, rekao je u ekskluzivnoj izjavi za srpske medije da Mladić treba da odgovara za smrt vojnika Vojske RS.
– Odluka suda se mora poštovati i ne bih je komentarisao. Red je da vojskovođa sad odgovara i pred vašim narodom. On srpskim majkama nikada nije imao petlju da kaže da ih je lično odvodio u smrt i da je poražen na bojnom polju. Zauzvrat, odlučio se da ubija zarobljenike i civile. Mogu samo reći da mu želim da poživi što duže u zdravlju, to je sve – izjavio je za “Ekspres” Orić, koji je i sam bio haški optuženik, ali je za razliku od Mladića oslobođen jula 2008. godine. Oktobra ove godine Orić je i pred sudom BiH oslobođen optužbi za ratne zločine u Srebrenici.

POSLE PRESUDE TEŠIO SUPRUGU I SINA

Zvuči groteskno. Petnaest minuta posle presude, supruga generala Ratka Mladića Bosa i sin Darko posetili su generala u zatvorskoj ćeliji. Umesto da ga hrabre i teše, general je presudu o doživotnoj robiji prihvatio veoma hrabro. O tome za “Ekspres” svedoči njegov sin Darko.
– Bilo me je strah kako će prihvatiti presudu, jer iz suda su ga bukvalno odneli, protestovao je posle izjave sudije Orija da mu je krvni pritisak apsolutno dobar, što je zaista sramotno. Majka i ja smo se iznenadili, dočekao nas je sa osmehom. Majka je plakala, a on ju je tešio, zbijao je čak i šale. On je tešio nas umesto mi njega. Pričao je mojoj majci da su oni NATO vojnici a ne sud, da je sve to namešteno, da su ga osudili bez ijednog dokumenta, bez valjanog sudskog dokaza… A da će to tako biti svi smo to znali. Govorio nam je da će se boriti do kraja, nema predaje, ako ništa drugo – svet je danas u najbanalnijem obliku video kakav je to sud i kako deli međunarodnu sudsku pravdu – citira Darko reči svog oca.
Uprkos tome, Darko Mladić kaže da brine za očevo zdravlje. U sredu do 17 časova krvni pritisak mu se nije spuštao ispod 170.
– Brinem da će za nekoliko dana njegov psihički tonus pasti, sve je to zaista šokantno. Jer, u suštini sud je napisao presudu pre nego što je general stigao u Sheveningen. Pažljivim čitanjem smo otkrili da je tekst presude identičan presudi Radovanu Karadžiću, samo što je kazna različita. Sve ovo je velika blamaža Tribunala, to je video ceo svet. Naš pravni tim pažljivo će pročitati tekst presude, svakako ćemo se žaliti. Zvali su me prijatelji iz ruske Dume, pitaju kad da izađemo sa rezolucijom, javljali su se neki prijatelji sa Zapada, nude pomoć… – priča Darko.
Prema njegovom mišljenju, sudija Ori, ne slučajno, u tekstu presude pominje Srbiju, a veruje i da nije slučajno obnovljen proces Frenkiju Simatoviću i Jovici Stanišiću. U narednih desetak dana tražiću da, koliko je moguće, Srbija i Republika Srpska stanu iza pokušaja da se Ratko dovede u Srbiju na lečenje.
– Njegov život je ugrožen, strahujemo, potrebna mu je hitno adekvatna medicinska nega. On mora da dođe u Beograd na lečenje – kaže Darko Mladić.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar