SLUČAJNO ILI NE? Erdogan došao na dan kad je rođen Ivo Andrić

SLUČAJNO ILI NE? Erdogan došao na dan kad je rođen Ivo Andrić


Prema saznanjima „Ekspresa”, dvojica predsednika iza zatvorenih vrata razgovarali su o podeli sfere uticaja na Balkanu, konkretno u Bosni i Hercegovini. S tim u vezi ne treba da čudi izjava Erdogana da su upravo „Srbija i Turska ključne zemlje na Balkanu” i da od njihove saradnja zavisi održavanje stabilnosti, mira i prosperiteta u regionu

– Turska i Srbija, to su dva srca – egzaltirano je izjavio moderator panela na biznis forumu srpskih i turskih privrednika u Beogradu najavljujući govor predsednika Aleksandra Vučića i Tajipa Redžepa Erdogana.
Tog dana, 9. oktobra 2017. godine, emotivne izjave sa istorijskim potkrepljenjem samo su se nizale…
– Erdoganova poseta Srbiji podseća na neka ranija vremena, kada su kralj Aleksandar i tadašnji lider Turske Ataturk tražili zajedničke imenioce za saradnju dve države – izjavio je Nikola Selaković, savetnik predsednika Srbije.
– Srbija oseća Tursku kao prijatelja, tako smo se ponašali, tako ćemo se i ubuduće ponašati. Nije ovo 1389. godina, ovo je 2017. i želimo najbolje moguće odnose s Turskom – poručio je Vučić.
– To što se u Beograd ulazilo kroz Stambol-kapiju, a u Istanbul kroz Beogradsku kapiju simbol je komšijskog osećanja jer su naš narodi na ovom tlu zajedno živeli i egzistirali. To osećanje se proteže iz prošlosti u budućnost – istakao je Erdogan.

Vojvoda i serdar
Dugoočekivanu posetu turskog predsednika Srbiji, osim reči hvale, međusobnog uvažavanja i naglašavanja ličnog prijateljstva (Erdogan se obraćao Vučiću sa „moj prijatelj Vučić”, a srpski šef mu je odgovarao sa „dragi prijatelju”), obeležili su ekonomski i poslovni sporazumi, izgradnja puteva i pitanja energetike.


Na_Drini_Ćuprija wikipediaIVO ANDRIĆ – DANAK U KRVIodlomak iz njegovog najpoznatijeg dela „Na Drini ćuprija”, za koji je 1963. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost

„Već je šesta godina prošla od poslednjeg kupljenja ovog danka u krvi, zato je ovog puta izbor bio lak i bogat; bez teškoća je nađen potreban broj zdrave, bistre i naočite muške djece između desete i petnaeste godine, iako su mnogi roditelji sakrivali decu u šumu, učili ih da se pretvaraju da su maloumni ili da hramlju, odijevali ih u dronjke i puštali u nečistoći, samo da izbegnu aginom izboru. Neki su i stvarno sakatili rođenu decu, sjekući im po jedan prst na ruci.
Izabrani dječaci otpremani su na malim bosanskim konjima u dugoj povorci dalje. Na konju su bila dva pletena sepeta, kao za voće, sa svake strane po jedan, i u svaki sepet stavljen je po jedan dječak i sa njim mali zavežljaj i kolut pite, poslednje što nosi iz očinske kuće. Iz tih sepeta, koji su se jednomerno klatili i škripali, virila su svježa i preplašena lica ugrabljenih dječaka. Neki su mirno gledali, preko konjinskih sapi, što je moguće dalje u rodni kraj, neki su jeli i plakali u isto vreme, a neki su spavali, sa glavom prislonjenom uz samar.
Na izjvesnom odstojanju od poslednjeg konja u ovom neobičnom karavanu, išli su raštrkani i zadihani, mnogi roditelji ili rođaci ove djece, koja se odvode zauvijek da u tuđem svijetu budu obrezana, poturčena i da, zaboravivši svoju vjeru, svoj kraj i svoje porijeklo, provedu život u janjičarskim odama, ili u nekoj drugoj, višoj službi Carstva.
To su bile većinom žene, ponajviše majke, babe i sestre otetih dječaka. Kad bi se suviše približile, agine suharije bi ih rastjerivali udarcima svojih bičeva, nagoneći na njih konje uz glasno alakanje. One bi se tada razbježale i posakrivale u šumu pored puta, ali bi se malo posle opet skupljale iza povorke i naprezale da suznim očima još jednom ugledaju iznad sepetke glavu djeteta koje im odvode. Naročito su uporne i nezadržive bile majke. One su jurile, gazeći žustro i ne gledajući gdje staju, razdrljenih grudi, raščupane, zaboravljajući sve oko sebe, zapjevale su i naricale kao za pokojnikom, druge su raspamećeno jaukale… obnevidele od plača naletale pravo na suharijske bičeve i na svaki udarac biča odgovarale bezumnim pitanjem: „Kud ga vodite? Kud mi ga vodite?” Neke su pokušavale da razgovetno dozovu svoga dječaka i da mu daju nešto od sebe koliko može da stane u dvije riječi, neku poslednju preporuku ili opomenu za put.
– Rade, sine, nemoj majke zaboravit…
– Ilija! Ilija! Ilija! – vikala je druga žena, tražeći očajno pogledom poznatu, dragu glavu, i ponavljala je to neprestano kao da bi htela da djetetu usiječe u pamet to ime koje će mu već kroz koji dan zauvijek biti oduzeto.
Ali put je dug, zemlja tvrda, tijelo slabo, a Osmanlije moćne i nemilosrdne. Malo pomalo te žene su zaostajale i zamorene pješačenjem, gonjene udarcima, jedna prije, druga poslije, napuštale su bezizgledan napor. Ovdje, na višegradskoj skeli, morale su da zastanu i najupornije jer ih na skelu nisu primali, a preko vode se nije moglo. Tu su mogle mirno da sjede na obali i plaču, jer ih niko više nije gonio.
Tu su čekale kao okamenjene i neosjetljive za glad, žeđ i studen, sve dok ne bi na drugoj obali rijeke još jednom ugledale otegnutu povorku konja i konjanika kako zamiče ka Dobrunu, i u njoj još jednom naslutile rođeno dijete koje im gine iz očiju.”


Međutim, iza svega toga po pravilu stoji veliki politički dogovor. Naime, prema saznanjima „Ekspresa”, dvojica predsednika iza zatvorenih vrata, tokom tet-a-tet sastanaka, vodili su ozbiljan politički razgovor o podeli sfere uticaja na Balkanu, konkretno u Bosni i Hercegovini. S tim u vezi ne treba da čudi izjava Erdogana da su upravo „Srbija i Turska ključne zemlje na Balkanu” i da od njihove saradnja zavisi održavanje stabilnosti, mira i prosperiteta u regionu.
Iako predsednici sigurno nisu govorili o balijama i četnicima, jasno je kome je dopala koja interesna sfera BiH, kao što je jasna indirektna poruka: Sandžak je Srbija.
Upravo u tom kontekstu može se tumačiti i Erdoganova poseta Sandžaku i najava da u Novi Pazar ide s porukom da „nikada neće biti uz nacionalizam bilo koje vrste”.
– U vezi s Novim Pazarom ne postoji nikakav problem. Iskoristiću priliku da Novopazarcima poručim da su oni most prijateljstva između dve zemlje, da to treba da podstiču i da cene – rekao je predsednik Turske u Beogradu.

EKSPRES UVODNIK: Lekcija za početnike

Upravo tako je i bilo. Iako je Erdogan preko noći obrijao brkove, nije promenio retoriku…
– Nacije ne treba da nas odvajaju, Srbija treba da nas spaja. Draga braćo, Sandžak je jedan od najvažnijih mostova koji nas povezuje i ova jaka bilateralna veza se odrazila i na naše odnose. Želim da se više nikada bol ne proživljava ovde. Za svaki haos i sukob koji je nastao na Balkanu, isprovociran drugim silama, uvek su plaćali ljudi iz ovog regiona. Ti onda odu, a ljudi nastavljaju ovde da žive jedni pored drugih. Narodi na Balkanu treba da budu složni, time i sigurniji, i tako će bolje i živeti. Turska želi sa Srbijom i celim Balkanom da napravi korake kako bi se rešili svi problemi. Neću gledati ko će šta reći i komentarisati – poručio je Erdogan.

Erdogan Vucic oksana (3)Želim da se više nikada bol ne proživljava ovde. Za svaki haos i sukob na Balkanu, isprovociran drugim silama, uvek su plaćali ljudi iz ovog regiona. Ti onda odu, a narod ovde nastavlja da živi jedni pored drugih, rekao je Erdogan

S druge strane, Vučić je naglasio važnost osiguranja mira i dobrih odnosa Srba i Bošnjaka u Srbiji.
– Srbija je iskreni prijatelj Turske i, ma kako to nekome čudno zvučalo, tako ćemo se i ponašati. Srbija je nezavisna i suverena zemlja. Njen odnos prema Turskoj nikada neće zavisiti od odnosa drugih zemalja prema njoj. Srbija je iste večeri kada je pokušan puč u Turskoj stala na stranu izabranih institucija i podržala demokratske vrednosti. Imamo mnogo zajedničkih interesa u regionu, pre svega mir i stabilnost, koji su od suštinskog značaja, i zato vodimo dijalog s Prištinom, koji za nas nije nimalo lak. Mnogo toga smo učinili da se situacija u BiH stabilizuje – podvukao je Vučić i zaključio da „Srbija nikada nije bila faktor nestabilnosti na Balkanu”.
Iako mnogi tumače da je izgradnja auto-puta od Požege ka Sarajevu zapravo pravljenje „zelene transverzale” Turska-Kosovo-Sandžak-BiH, predsednik Turske ovoga puta nije iznosio svoje neoosmanističke aspiracije. Za razliku od 2013. godine, kada je izjavio: „Turska je Kosovo i Kosovo je Turska”, ova bolna tema oko koje se dva predsednika nikako ne slažu nije bila tema razgovora. U prilog tezi da su linije povučene, a karta na neki način podeljena, ide i zapažanje da na ovako velikom događaju u Beogradu nije bilo novinara iz Sarajeva.
Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović za „Ekspres” ocenjuje da su politički interesi i jedne i druge strane sigurno bili tema razgovora Vučića i Erdogana.
– Turska ima sve veću tendenciju da se osamostali u odnosu na NATO i EU, u koje su ozbiljno počeli da sumnjaju. Ankara ne želi više da bude samo uslužno sredstvo NATO-a i zato se sve više postavlja kao regionalna sila. U tom smislu odnose se afirmativno prema Rusiji i prema onim zemljama Balkana za koje znaju da su ključne u očuvanju stabilizacije regiona, a to je pre svega Srbija. Sigurno je bilo reči i o BiH, u kojoj Beograd ima politički uticaj, ali i o Raškoj oblasti. Kod nas se, s druge strane, ta nesvrstana politika pokazala kao jedina moguća. U tom smislu logično je da želimo da što više poboljšamo odnose s Turskom i da na taj način izbalansiramo odnose s drugim velikim silama – kaže Jovanović.
On ističe da Zapad sigurno pomno prati ova događanja i da će uslediti nekakva reakcija.
– Brisel i Vašington moraju ponovo da nauče davno zaboravljenu lekciju da Balkan nikada nije niti će ikada biti pod uticajem samo jedne velike sile. Osim Zapada, na Balkanu se pojavljuju i Rusija i Kina, Turska, pa čak i neke arapske zemlje. Rusiji sigurno ne smeta ovo ojačavanje odnosa s Turskom budući da joj krunjenje uticaja Zapada uvećava mogućnost apsolutne dominacije. Nama ovo svakako ide u prilog i treba ponekad velikim silama staviti do znanja da imamo prijatelje na svim stranama – ističe Jovanović.

Erdogan Vucic oksana (2)Imamo mnogo zajedničkih interesa u regionu, pre svega mir i stabilnost, koji su od suštinskog značaja. Mnogo toga smo učinili i da se situacija u BiH stabilizuje, poručuje Vučić

S druge strane, Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku ocenjuje da politika nije presudan faktor Erdoganove posete Srbiji.
– Fokus turske politike je trenutno na Bliskom istoku, i njima je najznačajnije kurdsko pitanje, ali svakako da im je bitan i odnos s Beogradom. Iako je Turska prva priznala nezavisnost Kosova, ona može biti medijator u odnosima s Bošnjacima. Činjenica je da Turska ima interes na zapadnom Balkanu, ali to sada nije fokus. Najvažnije stvari ove posete su turska ulaganja u Srbiju, što potvrđuje i sama činjenica da je došlo oko 200 turskih privrednika, a razgovaralo se i o projektu „Turski tok” – smatra Joksimovićeva.

Brkovi i hemijske
Međutim, koliko su ekonomski odnosi zapravo u senci velikih političkih dogovora, jasno se videlo na svečanom potpisivanju sporazuma i konferenciji za novinare u Palati Srbije.
Dok je Erdogan imao ledeni, reklo bi se putinovski izraz lica, Vučić je bio vidno zadovoljan, a ministri su se pred njima samo smenjivali i protokolarno potpisivali sporazume. Posebno je zanimljivo da gotovo svi turski ministri imaju brižljivo štucovane, erdoganovske brkove, a da s druge strane gotovo nijedan srpski ministar nije imao hemijsku olovku. Neki su je pozajmljivali od ministra Aleksandra Antića, dok je ministar Vukosavljević olovku hrabro zatražio od predsednika Vučića.
Nakon 14 potpisanih sporazuma u Beogradu (u Novom Pazaru su drugog dana potpisana još dva), delegacije su se prošetale Kalemegdanom, a potom su degustirale pecivo u turskoj pekari i srpske specijalitete na večeri u Domu garde.

Erdogan Vucic oksana (4)Turska ima sve veću tendenciju da se osamostali u odnosu na NATO i EU i da im ne bude više samo uslužno sredstvo. Zato se sve više postavlja kao regionalna sila. U tom smislu odnose se afirmativno prema Rusiji i prema onim zemljama Balkana za koje znaju da su ključne u očuvanju stabilizacije regiona, a to je pre svega Srbija, smatra Jovanović

Tokom čitavog trajanja dvodnevne posete, predsednika Erdogana štitili su brojni pripadnici obezbeđenja koje je sa sobom poveo iz Anakre, ali i specijalne snage policije Srbije, a u dva aviona uspeo je da spakuje i dva helikoptera i svoje automobile. Da opreznosti nema kraja, pokazalo se i kada je na biznis forumu obezbeđenje pred Erdoganov govor bukvalno pretreslo govornicu za kojom će predsednik Turske govoriti.
Da li je u pitanju samo opreznost zbog nedavnog pokušaja atentata ili predsednik Turske toliko nema poverenja u državu Srbiju, ne znamo. Ali jedno je sigurno: Erdogan je znao gde dolazi. U svakom smislu.

DAČIĆ VEĆ POZNAT PO KAŠNJENU

Tokom svečanog dočeka turskog predsednika ispred Palate Srbije, kamere su zabeležile njegov prilično neformalan razgovor s našim predsednikom. Nakon što ga je Vučić dočekao, predsednici su prošli kroz špalir članova Vlade Srbije, na čijem čelu je bio šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
– On mrzi rano da ustaje – rekao je Vučić Erdoganu za ministra Dačića, na šta su se sva trojica nasmejala. Naime, dok je bio predsednik Vlade, Dačić je bio u poseti tadašnjem premijeru Erdoganu u Turskoj i tom prilikom je zakasnio punih 25 minuta jer nije uspeo da se probudi na vreme.
Međutim, Dačić je smeh i aplauz dobio i na svečanoj večeri, gde je pred svim gostima pevao pesme „Osman Aga” i „Miljacka”, zbog čega mu je muftija Jusuf Spahić čak dao bakšiš, jedan dolar.

ANA NA SLUŽBENOM PUTU

Dok su svi ministri Vlade Srbije prisustvovali prijemu u Palati Srbije i biznis forumu u „Hajatu”, jedino je premijerka Srbije Ana Brnabić bila u Briselu. Ona se tamo obratila Komitetu za spoljne poslove EP, a prethodno se sastala sa izvestiocem EP Dejvidom Makalisterom i predsednikom Evropske narodne partije Manfredom Veberom. Brnabićeva je izjavila da Vlada želi da uspešno sprovede reforme kako bi Srbija postala ravnopravna članica EU.
Posebno je zanimljivo da je u istom danu kada se Erdogan šetao Beogradom, Makalister pozvao države članice da otvore nove poglavlja u pregovorima sa Srbijom do kraja godine.
Tek uzgred, istovremeno je u Prištini održana prva gej parada.

ŠTA JE SVE POTPISANO

* Zajednička politička deklaracija o osnivanju visokog saveta za saradnju između Srbije i Turske
* Revizija Sporazuma o slobodnoj trgovini
* Memorandum o realizaciji restauracije hamama u kompleksu Tvrđava „Golubački grad”
* Sporazum o saradnji u oblasti šumarstva i voda
* Memorandum o razumevanju u oblasti urbanizma između vlada dve zemlje
* Pisma o namerama za jačanje i proširenje saradnje u oblasti saobraćaja i infrastrukture
* Program saradnje u oblasti obrazovanja
* Memorandum o razumevanju na realizaciji projekta restauracije Bajrakli džamije u Beogradu
* Memorandum o razumevanju na realizaciji restauracije Parnog kupatila braće Krsmanović u Beogradu
* Protokol o gradnji novog objekta materinskog doma pri Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu
* Pisma o nameri u oblasti energetike

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar