GAGI BI BIO MRTAV DA NISMO UBILI ARKANA

GAGI BI BIO MRTAV DA NISMO UBILI ARKANA

Foto: Vican Vicanović/Privatna arhiva Jovana Milivojević


Veza načelnika Jekića s kriminalcima Đuričićem i Nikolićem, koji su već bili evidentirani kao osumnjičeni za zločin u ” Interkontinentalu”, za inspektore beogradske policije u momentu je postala najznačajnija informacija istrage

Da se Vojislav Jekić, načelnik lozničke policije, 15. januara 2000. godine nekoliko sati posle trostrukog ubistva u „Interkontinentalu” video s Milanom Đuričićem Mikijem i Draganom Nikolićem Gagijem, saznali smo od saradnika iz podzemlja, ali to nije bio podatak iz prve ruke, od nekoga ko je njih trojicu video zajedno, već od osobe koja je posredno saznala za taj sastanak.

Zato smo u prvom trenutku po dobijanju te informacije bili u neverici. Inspektori Trećeg odeljenja su od 16. januara, kada smo otkrili ranjenog Dobrosava Gavrića u lokalnoj bolnici, bili non-stop u Loznici. Saslušavali su sve Gavrićeve saradnike, obavljali pretrese… Jekića, kao nekog ko je na vezi sa osumnjičenima, niko nije pomenuo, ali kada smo direktno pitali lozničke inspektore, dobili smo neočekivan odgovor: „Da, Jekić poznaje Đuričića i Nikolića”, pričaju za „Ekspres” inspektori Trećeg odeljenja beogradske policije, koji su vodili istragu trostrukog zločina u kojem su ubijeni Željko Ražnatović Arkan, komandant Srpske dobrovoljačke garde, biznismen Milenko Mandić i pripadnik Saveznog MUP-a Dragan Garić.

Veza načelnika Jekića s kriminalcima Đuričićem i Nikolićem, koji su već bili evidentirani kao osumnjičeni za zločin u „Interkontinentalu”, za inspektore beogradske policije u momentu je postala najznačajnija informacija istrage.

– Nije nam bilo jasno kako se oni uopšte poznaju. Prema našim podacima, Jekić još od sedamdesetih godina nije imao kontakt sa operativnim službama koje su na terenu radile s kriminalcima. S druge strane, Loznica je blizu granice, devedesetih je tu cvetao šverc i nismo isključivali mogućnost da je informacija o vezi Jekića sa Đuričićem i Nikolićem eventualno plasirana namerno da bi se ukaljao njegov ugled. Bila je to informacija koju je trebalo valjano proveriti. Zato smo i tražili od nadležnih starešina da se Jekić pozove na razgovor u beogradsku policiju. Naravno da je postojala bojazan da podatak nije tačan i da ćemo u razgovoru s Jekićem doživeti neprijatnost, ali to je bio podatak koji je morao da se proveri. I on je došao u Beograd 26. januara, 11 dana posle zločina. Da bismo ga zaštitili od eventualne kompromitacije pred kolegama, razgovor s njim je obavljen u kabinetu tadašnjeg načelnika beogradske policije Branka – Buce Đurića.

KAKO SMO REŠAVALI ARKANOVO UBISTVO

Razgovor s Jekićem obavio je tadašnji načelnik Trećeg odeljenja Mijodrag Gutić.

– Jekić je načelniku Gutiću odmah rekao da se video sa Đuričićem i Nikolićem i ispričao je kako je došlo do toga. Pristao je i da da zvaničnu izjavu, koja je odmah na uvid data načelniku kriminalističke policije Milenku Erčiću i načelniku Đuriću. Malo je reći da smo bili zgranuti njegovom izjavom, njegovim priznanjem da se viđao sa osumnjičenima, da su mu priznali zločin… Svi smo posle te izjave hteli da uhapsimo Jekića, imali smo veliki osnov da ga stavimo u pritvor, koji je tada zakonski mogao da traje do 72 sata. Ali je ministar Vlajko Stojiljković bio protiv toga. Rekao je: „Ima previše policajaca u ovoj priči. Pustite Jekića. Za nekoliko dana će dobiti otkaz pa ga onda hapsite.”

Tako je Jekić pušten posle saslušanja, a mi smo ostali da čekamo signal za njegovo hapšenje.

Jekićeva izjava u policiji

U izjavi datoj 26. januara, Jekić je izjavio da ga je 15. januara pozvao Milan Đuričić i da se to veče sreo s njim i Draganom Nikolićem ispred svog stana u Loznici. Prethodno je u stanici policije saznao da je u bolnicu primljen izvesni Dragan Glišić s povredom iz vatrenog oružja.

– Miki mi je rekao da su u bolnicu dovezli svog druga Dragana Glišića, koji je upucan u RS posle svađe s nekim ljudima koje znaju odranije i da se sada nalazi na operacionom stolu. Rekao mi je da mu je to dobar drug, da mu je stalo da preživi i pitao je da li mogu da pomognem da ga prebace u bjeljinsku bolnicu jer tamo ima više lekova. Pitao sam ga ko je još s njima, i rekao je da je tu Andrija i da je to njegov džip. Rekao sam mu da poznajem Andriju. Gagi me je pitao da li hoću da ga pozdravim, a ja sam rekao da ga nisam video 20 godina i odbio sam da priđem džipu – naveo je Jekić.

Kasnije iste večeri, Jekić se sa Đuričićem i Nikolićem ponovo sastao u restoranu „Omladinskog naselja”.
– Za stolom su sedeli Miki, Gagi i još jedan, meni nepoznat muškarac. Ponovili su mi priču da je to zaista bilo preko Drine, i da su dobili informaciju od medicinskog osoblja da im je drug povređen teže nego što su mislili. Tražili su da im obećam da ću im sutradan pomoći ukoliko bude problema da Glišića prebace u Bijeljinu. Rekao sam da ćemo se čuti telefonom i otišao sam. U stan sam stigao oko 22 sata, i od kolege sam saznao da je ubijen Arkan. Sledećeg dana me je pozvao Miki, tražio je da se sastanemo. Rekao sam mu da ponovo dođe u restoran „Mladost”. Našli smo se nakon 15 minuta. Samo Miki i ja. Pitao sam ga: „Gde ti je Andrija?”. Rekao je da je otišao za Beograd. Na moje pitanje gde je Gagi, odgovorio je da je tu negde. Pitao sam ga zašto mi sinoć nije rekao istinu, da je u bolnici Dule i da je on povređen. Objasnio mi je da su se plašili da ne saznaju Duletovi roditelji. Napominjem da sam saznao da se radi o Dobrosavu Gavriću zvanom Dule pre nego što sam se sastao s Mikijem. Miki je i dalje tražio mogućnost da se Dule prebaci u bjeljinsku bolnicu. U ponedeljak, 17. januara, pozvao me je general Dragan Ilić i pitao me da li znam šta se tamo događa povodom muškarca koji je u bolnici. Rekao sam da znam i da ćemo nastaviti rad. On mi je rekao da su krenule i kolege iz Beograda da nam se priključe u radu. Muškarac u bolnici je bio pod obezbeđenjem dvojice policajaca. Istog dana oko 13 sati ponovo me je pozvao Miki i rekao da želi da se vidimo. Pitao sam ga gde se nalazi. Rekao je u motelu „Ristić”, 15 kilometara s druge strane Drine. Rekao je da za Duleta čeka važan lek iz Slovenije. Otišao sam u taj motel. Našao sam se s Mikijem i rekao: „Miki, ima li ovo nekakve veze sa slučajem u ‘Interkontinentalu’?”. Rekao je da ima. Pitao sam ga koja je njegova uloga u slučaju. Rekao je da su se Gagi, Dule i on vraćali sa proslave Srpske nove godine u Beograd i da im je neki prijatelj javio da je u „Interkontinental” došao Arkan, koga oni čekaju duže od četiri meseca. Došli su ispred „Interkontinentala” Mikijevim kolima, unutra su ušli Gagi i Dule, a Miki je ostao napolju da ih čeka. Nakon kraćeg vremena iz hotela je istrčao Gagi, pa se vratio unutra. Miki je onda video povređenog Duleta, koga je Gagi uneo u kola. Dalje mi je rekao da su promenili kola i zajedno u pratnji sa Andrijom došli u Loznicu. Pitao sam ga gde je ostavio svoje vozilo. Rekao je da je u garaži u Beogradu. Pitao sam ga i za oružje. Rekao je da ga je bacio s mosta. Rekao mi je i da su to morali da urade jer da nisu, njegov brat Gagi bi bio mrtav za dva dana – pričao je Jekić u zvaničnoj izjavi.

Tadašnji načelnik lozničke policije u nastavku izjave naveo je i da je te večeri došao u Beograd kod generala Ilića.
– Kod generala Ilića u stan sam došao oko 20 sati. Rekao sam mu da je povređeni direktni izvršilac i da imaju još dva učesnika i jednu osobu koja ih je obavestila o Arkanovom dolasku u hotel. Generalu Iliću nisam rekao imena saučesnika, niti s kim sam imao kontakt. Sledećeg dana me je ponovo pozvao Miki i rekao mi da će ubuduće sa mnom na kontaktu biti njegov drug Divljak, koga poznajem. To veče sam ponovo otišao kod generala Ilića kući. Rekao sam mu da je Andrija najverovatniji saučesnik jer je ranije Gagiju poklonio „audi A8″. Rekao sam za Gagija i Mikija, koji su najverovatnije u RS, da su i oni učesnici slučaja u „Interkontinentalu”, ali mu nisam rekao da sam se s Mikijem video u motelu na levoj obali Drine – naveo je Jekić u izjavi.

Na saslušanju, on je rekao i da mu je prijateljska veza iz Bijeljine 18. januara dojavila da su Gagi i Miki viđeni tamo i da imaju nameru da policajcima u bolnici preko medicinske sestre stave omamljujuća sredstva u kafu da bi povređenog Gavrića oteli iz bolnice.

– Tada sam pojačao obezbeđenje u bolnici – rekao je Jekić i naveo da o slučaju nije pričao sa drugim starešinama u MUP-u.

Jekić je objasnio i da je Đuričića, Nikolića i Gavrića upoznao četiri godine ranije, na otvaranju folkoteke u Badovincima.

 Opširniju priču možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa, koji se od petka nalazi u prodaji

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar