Jovica Stanišić i Franko Simatović na privremenoj slobodi u Srbiji do 2. maja

Bivši čelnici Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i Franko Simatović-Frenki, kojima se u Hagu sudi po optužnici za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH, ostaće na privremenoj slobodi u Srbiji do početka maja, odlučile su sudije.

Stanišić je na privremenu slobodu zbog bolesti pušten u leto 2017, odmah pošto je počelo ponovljeno suđenje.

Da je i Simatović pušten na privremenu slobodu i to još u septembru prošle godine, od kada nije bilo zasedanja, proizlazi iz do sada neobjavljenih dokumenata koje je Beta danas dobila iz sudskog Mehanizma u Hagu.

Na pitanje zašto ni Simatović nije u sudnici dok svedoči poslednji svedok u dokaznom postupku optužbe Aleksandar Vasiljević, iz haškog suda Beti je dostavljena odluka o produženju Simatovićevog boravka na privremenoj slobodi do 2. maja, iz koje proizlazi da je pušten još 15. septembra prošle godine.

Kao jedan od razloga za tu odluku naveden je nastavak Simatovićevog lečenja.

Tome se protivilo haško tužilaštvo.

Istovetnu odluku, raspravno veće predsedavajućeg Bartona Hola (Burton Hall) donelo je i za prvooptuženog Stanišića.

I Stanišić i Simatović tražili su, prethodno, da na privremenoj slobodi budu do početka svoje odbrane.

Oni su se odrekli prava da prisustvuju procesu, a u sudnici ih zastupaju branioci.

Kada će odbrana početi svoj dokazni postupak, do sada nije odredjeno.

Bivši načelnik SDB Srbije Stanišić (68) i operativac te službe Simatović (68) optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Stanišića i Simatovića uhapsile su i u Hag izručile vlasti Srbije, s proleća 2003, neposredno posle ubistva srpskog premijera Zorana Djindjića.

Posle prvog sudjenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009., prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Medjutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobadjajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovodjenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Ponovljeno sudjenje Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo 13. juna 2017, poslednji je haški proces u kojem se utvrdjuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni zvaničnik Srbije nije bio osudjen za te zločine.