Koline prote Djurića

Koline prote Djurića


Postoji neka tajna veza između srpskog fudbala i srpske opozicije. Ista pitanja se postavljaju kada, s pozicije običnog gledaoca, posmatraš i jedne i druge.
Partizan protiv Olimpijakosa, kada ne umeju da uštopuju loptu, odbija im se od nogu, ili promaše i čoveka i loptu, i prime gol u 93 minutu. Izvinite, braćo, šta vi po ceo dan trenirate?
Opozicija protiv Vučića, kada dva dana pre otvaranja Ikee, Danas, stecište opozicione misli, objavi da će ona ukinuti 7000 radnih mesta, ne shvatajući da će na otvaranje robne kuće najvećeg svetskog proizvodjača nameštaja, doći desetine hiljada ljudi. I gledaće, u Bubanj potoku, Vučića, kako, ponovo, u 93 minutu, daje gol.
I izvinite i vi, braćo, ali šta vi, po ceo dan, trenirate, osim autogolova? I da li vam padne na pamet da prosečan srpski birač, kada vas gleda i sluša, mora da, sam sebi, a više vama, postavi logično pitanje: Pa dobro, nećete Ikeu, nećete BG na vodi, nećete aerodrom, nećete Fijat, nećete Air Srbiju, nećete Leoni, nećete dijalog o Kosovu… a šta onda, koje pičke materine, više hoćete?
Politika “Neću” samo govori da se nešto jako čudno desilo sa političkim DNK srpske opozicije.
I da su se tu našli, pomešani do neprepoznatljivosti, i Bakunjin, Ned Lud, marksisti-lenjinisti, crveni Kmeri, a da im je vodja niko drugi nego radikalski prvak i poslanik prota Milan Djurić.
To vam je onaj koji je, kada je železnica trebalo, posle Berlinskog kongresa, da dođje u Srbiju, povikao da će to biti “zmija” u srcu srpskog naroda, zmija koja će to srce da “ohladi”, i otruje.
Drugo objašnjenje za tu opsednutost protivljenjem svemu onome što smo godina sanjali, jednostavno ne postoji.
Moraš da budeš u ozbiljnom tripu, komunističko-orijentalnom,pa da se protiviš, danas Ikei, a sutra Tesli, ili Virdžinu.
To je neka vrsta specifičnog kineskog sindroma – izmisliš barut, a onda ga koristiš za petarde. I zabraniš, kao u drevnoj Kini, gledanje na sat i svako merenje vremena. Šta će nam, kada tako lepi stojimo u mestu.
I , onda, nepomičan, u prostoru i vremenu, možeš mirno da odustaneš od vežbanja onoga što bi trebalo da ti bude osnovni posao – prepoznavanja želja i potreba birača.
A te želje, i potrebe, odredjuju i izbore i svačiju poziciju na političkoj sceni i prilično su, u tom poslu, neumoljive.
I kada ti, koji si, kao, načelno protiv vodja, kreneš da istog besumučno tražiš gde god stigneš, a najviše na tviteru, te želje i potrebe te brzo lupe po glavi i od tvog virtuelnog vodje naprave mrdalicu, kojoj, kada je povučeš, izleti perje iz usta.
I kada, posle toga, kreneš da maštaš o ujedinjenju (čega???!!!), i o kolonama, o ulici i masovnoj pobuni svih protiv svega, iste te želje i potrebe te snažno lupe po glavi i jasno ti poruče: Hajde, prestani više da me zajebavaš.
Radi, brate svoj posao. Treniraj tu politiku, nemoj da ti se baš svaka lopta odbije od noge, balvanu nijedan.
I zapamti da nisi tu zbog sebe, da se gleduckaš u ogledalu i diviš sam sebi, nego zbog želja i potreba birača, koje bi, za početak, mogao bar da probaš da prepoznaš.
Pa da im, umesto jedne Ikee, ponudiš pet, i uz to još tri aerodroma,Virdžin atlantik, Tesla hiperlup, mercedes i folksvagen pored fijata, pedeset fabrika u Nišu, osam Beograda na vodi, a sve začinjeno tvojim suverenim predlogom za Kosovo, i za sve Srbe u regionu.
No, nije moje da im predlažem, a ionako teško da će iko od tih samozaljubljenih digitalnih vodja išta shvatiti.
Pa će nastaviti da sanjaju o sebi, na čelu jedne, združene, kolone, a svi im kliču i mašu.
Za to vreme, Vučić će da gleda kolonu koja će u četvrtak u Ikeu, i slatko će da se smeje.
I tako i treba. Ko igra za sebe, i svoju publiku, a zanemari politiku, završi u onom nižerazrednom Vratniku.
I mnogima se to već desilo. Samo nikako da primete.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar