MEDVED ILI USLUGA

MEDVED ILI USLUGA

(BETAPHOTO/MILOS MISKOV/MO)


Nakon političke karijere koja je trajala kraće od dve godine, Saša Janković podneo je ostavku. Posle njega ostalo je samo pitanje – kome je učinio uslugu? Vučiću je učinio svojim postojanjem. Đilasu svojom ostavkom. Svom pokretu time nije pomogao

Sve je delovalo kao da će to biti samo još jedno obično jutro na Tviteru. Red humora, pa red zajedljivosti, lepih citata iz knjiga koje je retko ko zaista pročitao, političke poruke i usklici, dežurni krivci i kritičari, dežurni botovi. Svi su bili tu, samo njega više nema. Umro je Don Kihot. Tviteraški borac protiv vetrenjača. Zapravo, nije baš skroz umro. Podneo je ostavku, a svoj donkihotovski nik nejm promenio je u jednostavno i prozaično – Saša Janković. Njegov pokret će, optimisti tvrde, nastaviti da živi i bez njega. Neki drugi kažu da će završiti kao eksponat u muzeju srpskih političkih zabluda. Koliko je jednom građaninu Saši Jankoviću važna simbolika na Tviteru i preobraženje iz svekolikog borca i zaštitnika prava i pravde u običnog člana sopstvenog pokreta ukazuje i to što je ostavku podneo baš na tom istom Tviteru.

To je negde i logično. Odatle je i započeo predizbornu kampanju za predsedničke izbore, na kojima je uz podršku Apela 100 osvojio čak 16 odsto glasova. Politički kapital za budućnost, govorili su stručnjaci. Kamen temeljac nove opozicije. Sa istog tog Tvitera osnivao je i Pokret slobodnih građana i Građanskog bloka 381, registarskog broja GB 381, sa nekom idejom, potrebom za promenama, pluralizmom mišljenja, slobodom i potrebom za vladavinom prava i pravde. Pitanje je da li su te ideje od samog početka bile samo vetrenjače koje su nadvladale granice samog Pokreta, ako su se ti dometi ikada i poklapali. Sa istog naloga je i apelovao, pozivao, premišljao se oko koalicija i saveza, grčio se i branio kada su ga napadali saborci koji su od njega odlazili. A odlazili su. Jedan po jedan.

Na Tviteru je nastao, na Tviteru je i pao za slobodu. Istovetno se obraćajući i svojim pristalicama i najbližim saradnicima, sa kojima se o svom očigledno dobro promišljenom potezu nije čak ni konsultovao. I pošlo mu je za rukom ono što možda u Srbiji nije nikome – u manje od dve godine od ombudsmana postao je izborni protivnik Aleksandra Vučića, uzdanica građanske opozicione opcije, a onda vrlo brzo i politički penzioner.

Faktora je, prema oceni analitičara i Jankovićevih brojnih bivših saradnika, mnogo. Od autoritativnog vođenja Pokreta i manjka iskustva, pa sve do čestih partnerskih odnosa sa strankama i organizacijama, koji su završavali lošim raskidima. Od saradnje sa Demokratskom strankom na predsedničkim izborima do Dragana Đilasa i Vuka Jeremića na onim beogradskim. A zatim i osnivanje Bloka 381 nakon odluke da se ne utopi u Savez za Srbiju, pa sve do bojkota nedavno održanih lokalnih izbora. Zbog takvih poteza često je proglašavan za lažnu opoziciju i službenika Državne bezbednosti, koji je podmetnut kao Trojanski konj, da mobiliše, a potom i dokrajči razjedinjenu opoziciju. I to ne optuživan od strane političkih protivnika, već donedavnih saradnika. Tako je baš pre nekoliko dana glumac

Branislav Trifunović, potpisnik Apela 100, izjavio da je Janković, kao bivši pripadnik DB, postavljen na funkciju zaštitnika građana kako bi pomogao SNS da ostane na vlasti.

– Taj čovek nije opozicija u Srbiji, on je poslat da uništi ono malo opozicije što je ostalo. Mislim da je njega postavila Služba da bude zaštitnik građana iako je bio pripadnik DB, ljudi u njegovom okruženju i savetnici su članovi JUL. Mislim da mu je zadatak bio da se kao zaštitnik građana sukobi sa vlašću, okupi nas nezadovoljne i deo opozicije odvede na drugu stranu i tako je drži pod kontrolom. Taj čovek je jedan od najvećih prevaranata i krivaca što je ova vlast tu gde jeste – poručio je Trifunović za Televiziju N1.

Uprkos nameri Pokreta da i posle Jankovića i potopa istraje na političkoj sceni Srbije, paralelno ili u saradnji sa Savezom za Srbiju, jedno je pitanje: Kome je ovo iznenadnom i nedovoljno obrazloženom tviter ostavkom Saša Janković učinio uslugu? Vučiću je učinio uslugu svojim postojanjem, Đilasu svojom ostavkom. Sopstvenom pokretu sigurno nije… Zanimljivo je pak što politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da je Janković ostavkom i odlaskom prvenstveno učinio uslugu samom sebi.

Kako kaže, za jednog političkog početnika dobio je solidan broj glasova, a onda prosto nije uradio ništa.

– Pokušali su da formatiraju Jankovića za preveliki politički cilj – da postane lider, što on nije mogao da bude. On je više podržan od drugih nego što je imao lični potencijal. Sve posle rezultata sa predsedničkih izbora je trošenje tog političkog kredita i gubljenje njegove energije i onih koji su sa njim ostali do kraja. Tada je proradio i nedostatak njegovog talenta za politiku, ali i interesi drugih političkih partija. On je na izborima bio smokvin list za DS. Zato je on ovim potezom napravio prostor Đilasu da jedan deo Jankovićevih birača i kadrova pridobije za Savez za Srbiju. Time je pomogao i Obradoviću i Jeremiću. Vučiću nije učinio nikakvu uslugu jer njemu nije ni bio rival. Njegovi glasači mogu se prikloniti ili Đilasu i toj građanskoj opciji ili postati ponovo apstinenti – smatra Stanković.

I zaista, odlazak Jankovića nije nikakva posebno važna politička činjenica. On je suviše bled kao političar.

Najinteresantniji je bio kad je bio politički kandidat i zaštitnik građana. Tada je mobilisao javnost. Onog momenta kada je dobio te glasove i počeo sam da ulazi u vode politike i kada se pojavio prvi sukob sa nekim strankama, kada se razišao sa Demokratskom strankom, tada je njegova popularnost počelo strmoglavo da pada. Slično se dogodilo i sa Jankovićem, Radulovićem, pa donekle i sa organizacijom “Ne davimo Beograd”.

Stanković ocenjuje da je spremnost ljudi da se bore suštinska razlika u odnosu na devedesete.

– Tada su partije, koje takođe nisu imale jake resurse, ni novac, ni medije, ipak uspevale da istraju i da, tako žilave, dočekaju da naprave DOS. Danas gomila političkih partija blesne i nestane. Napravi se, kako se to moderno kaže, hajp nekog novog političara koji traje godinu-dve i posle se izduvava kao balon. To je Vučićev najveći saveznik – politička konfuznost i neorganizovanost opozicije. Dimenzija zvezde padalice može da se pripiše svakom liderčiću koji se ispili iz niskotiražnih novina ili moćne televizije i nestane sa prvim snegom – napominje Stanković.

Ta ograničenost roka upotrebe političara najviše šteti demokratiji. Ona traži dugoročne, višegeneracijske napore, a ne trenutno popularne pojedince. Tu se javlja paradoks. Građani stalno traže nova lica, a zaokružuju one oprobane, podseća politički analitičar Vladimir Goati.

– Stalno igramo sa poznatim likovima. To govori o političarima, o kojima imam određeno mišljenje, a to je da su to ljudi koji pre svega žele vlastitu afirmaciju, dostizanje nekih svojih privatnih ili grupnih ciljeva. To govori takođe i o onima koji se izjašnjavaju o njima. Demokratija neće doći kod nas ako imamo, recimo, pregršt ili par stotina dobrih političara, ako su ljudi koji glasaju opredeljeni za one koji nisu baš skloni vrednostima demokratije. Pretpostavljam da će se jednog dana videti da tu nije reč samo o političarima, već i da je reč o građanima, biračima, o tom ljudskom materijalu koji iz iskustva mora da shvati koji su to ljudi koji idu napred, a koji su to ljudi koji opstaju na starim mestima i vuku nazad. To je ono zbog čega ciljevi demokratije nisu lako dostupni u životima i generacijama ljudi. To je više filozofija istorije – napominje Goati i dodaje da Jankoviću ostavku čita kao subjektivni čin koji nije imao nikakvu lošu nameru.

– Ipak, posledice na opozicionom delu političke scene su neminovne. To su sve latentni efekti njegove ostavke. Čini mi se da deo opozicione arene gubi jednog vrlo sposobnog čoveka. Čoveka koji je umeo da govori, jednog kritičara koji možda nije umeo dobro da se svađa i koji očigledno nije političar po instinktu. Međutim, bio je dragocen za tu opoziciju jer je imao ideale, a ideali su kao zvezde. Ne morate da ih dosegnete kao što obično ne dosežemo te naše ideale, bilo da je reč o ljudima, dostojanstvu, borbi protiv korupcije – zaključuje Goati.

Ipak, o ozbiljnosti, sistematičnosti, idealima i pre svega marketingu možda najbolje govori sam subjekat i priča o nastanku imena njegovog Građanskog bloka 381: “Svako naš naziv vidi svojim očima. Nekome se učinilo da je pozivni broj, nekome opet da je to Srbija bez Kosova, neko vidi digitalnu budućnost. Neko ništa. Numerologija kaže da je broj tri broj radosti i kreativnosti, da broj osam nosi stvaralačko načelo, a da je broj jedan broj uspeha. Stvaralaštvo, radost, uspeh – nije loše?”

Dakle, nije fora ni u simbolici, ni u suštini. Poenta je izgleda u numerologiji. A Jankoviću se izgleda prosto nije namestilo.

Ožalošćena porodica

Prema rečima novog zastupnika Pokreta Radeta Veljanovskog, oni nastavljaju istim putem.
– Sve nas je iznenadila i ražalostila Sašina ostavka. On je smatrao da je učinio sve što je mogao u ovakvim okolnostima, jer su one takve da nije moguće nešto više uraditi. Nekadašnji prijatelji i saradnici o njemu su plasirali potpune insinuacije i apsolutne izmišljotine. On se dugo nosio sa time, ali je na kraju pokazao da je ipak samo čovek. Ipak, mi imamo nameru da opstanemo, da trajemo. Potpuno smo uvereni da je Srbiji jedna ovakva opcija potrebna. Ne želimo da smišljamo kako smo mi najbolji i najjači kad nismo. Mi to znamo. Mi smo jaki po našim vrednostima i idejama, ali institucionalno to ne možemo reći. Ipak, naš put se ne menja, ostajemo građanska, proevropska opcija. Nadamo se da u Srbiji postoji bar jedna trećina ljudi koja misli kao mi i kojima je ova opcija potrebna – kaže Veljanovski za “Ekspres”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar