POSLEDNJI KRUG U BEOGRADU

POSLEDNJI KRUG U BEOGRADU

(BETAPHOTO/EMIL VAS/EV)


Problem sa Beogradskim maratonom vuče se već nekoliko godina, a vući će se po svemu sudeći i dalje, pa će ceo slučaj izgleda, osim maratonske trke, obuhvatiti i jedan maratonski spor, koji, kako stoje stvari, postoji na liniji Atletski savez Srbije – Beogradski maraton

Lepa maratonska slika iz Beograda i ove je godine obišla svet, po 31. put. Domaću javnost je, međutim, potom obišla i ona ne tako lepa, koja uključuje priče o stotinama hiljada evra dugova, neisplaćenim nagradama, lošim rezultatima, oduzimanju sertifikata i licenci, te brisanju Beogradskog maratona iz kalendara Evropske atletike i organizaciji nove maratonske trke kasnije ove godine.

Jednostavnom pretragom po internetu, međutim, vidi se da skoro ništa od navedenog nije novost. I prethodnih godina javnost je obaveštavana da privatno preduzeće „Beogradski maraton“, koje je organizator događaja, ima finansijske pote­ škoće još od 2013. godine te da već par godina nije isplatilo nagrade.

Direktor Beogradskog maratona Dejan Nikolić nije to krio ni tada, a u izjavi za „Ekspres“ ne krije ni danas, ali negira da je reč o sumi od 200.000-300.000 evra i ističe da su potraživanja Maratona mnogo veća od njegovih finansijskih obaveza. O tač­ nim sumama, međutim, ne želi da govori javno, dok kao krivce za to što je njegova firma u dugovima posredno optužuje atletske organizacije Beograda i Srbije.

Nije novost ni da je Beogradski maraton ostao, baš zbog tih dugovanja, bez sertifikata Evropske atletike o bezbednosti i kvalitetu „Running for all“. To se dogodilo još septembra 2016. godine.

Ni informacija da Beogradski maraton nije u kalendaru Evropske atletike nije neka novost jer se ni prethodnih godina nije nalazio tu, osim kada je istovremeno igrao ulogu državnog ili balkanskog prvenstva. Uostalom, kako Nikolić ističe, ni mnogo veći maratoni, poput Londonskog, Pariskog ili Berlinskog, ne nalaze se u tom kalendaru.

Novitet, međutim, predstavlja najava nove maratonske trke 4. novembra u organizaciji Atletskog saveza Srbije, i to pod nazivom Serbia City maraton. Biće to, kako za „Ekspres“ kaže predsednik ASS-a Veselin Jevrosimović, „jedan od najbr­ žih maratona, jedna od najbržih staza na svetu“.

– Staza je projektovana, trasirana, zaštićena, imamo legitimitet i evropske i svetske federacije. To je jedino bitno. Ovo sa Beogradskim maratonom je problem koji se vuče već nekoliko godina – kaže Jevrosimović.

A vući će se po svemu sudeći i dalje, pa će ceo slučaj izgleda, osim maratonske trke, obuhvatiti i jedan maratonski spor, koji, kako stoje stvari, postoji na liniji Atletski savez Srbije – Beogradski maraton.

Prvi čovek ASS-a, međutim, ne želi da se bavi problemima organizatora Beogradskog maratona, koje „niti je ASS napravio, niti ASS s njima ima bilo kakve veze“.

– Mi smo samo nadležnim institucijama, Ministarstvu omladine i sporta, prosledili obaveštenja iz Evropske atletike koja smo dobili 2016. i 2017. godine. Do 2016. godine mi smo služili kao protočni bojler između ministarstva i Beogradskog maratona. Nama bi MOS uplaćivao sredstva, a po pravdanju troškova mi bismo taj novac prebacivali na račun Beogradskog maratona. Onog momenta kad smo dobili prvo pismo 2016. godine, mi smo prekinuli bilo kakav kontakt i rekli smo državi da više ne mo­žemo da budemo deo te priče i da novac ne može da ide preko nas – kaže Jevrosimović.

A sredstva nisu bila mala

– Ministarstvo omladine i sporta je za maraton 2015. godine izdvojilo sedam miliona dinara, za maraton 2016. namenjeno je 5,4 miliona dinara, a decembra 2016. godine su za maraton 2017. opredeljena četiri miliona dinara. Te pare, međutim, nikada nisu uplaćene Beogradskom maratonu, jer ASS, kako to navodi i Jevrosimović, nije želeo da novac ide preko te organizacije kako kod Evropske atletike ne bi snosila posledice zbog toga što podržava organizaciju koja ne izmiruje svoje obaveze.

Dejan Nikolić, međutim, ima drugačije viđenje iste stvari i ceni da je reč o „urušavanju Beogradskog maratona“ i manipulaciji ASS-a, koji je, kako ka­ že, urgirao u ministarstvu da preinači odluku o dodeli četiri miliona dinara za 2017. godinu.

– Ne može da bude naša odgovornost ako te neko svaki put urušava. Mi smo računali na te pare, ali je ASS tra­ žio da nas skinu iz sistema finansiranja međunarodnih događaja jer nismo u kalendaru Evropske atletike. Kakva manipulacija! MOS nikada ranije nije od nas tražio da budemo u tom kalendaru da bi nam odobrio sredstva, ali su sada preinačili odluku, na zahtev ASS-a, koji bi trebalo da nam pomogne ako imamo neki problem – ka­ že Nikolić i dodaje da su jula prošle godine od ASS-a pisanim putem tražili objašnjenje tog postupka, ali da odgovor nikada nisu dobili.

A problemi su, prema njegovim rečima, počeli još 2013. godine, kada su, kako kaže, atletski savezi Srbije i Beograda pokušali da preuzmu i organizuju 26. Beogradski maraton. ASB je, naime, januara 2013. najavio da će, pod pokroviteljstvom grada, u septembru organizovati Maraton Beograda 2013.

– To je bilo nemoguće, i pokazalo se kao nemoguće, jer ga nisu ni organizovali. Ali napravili su štetu nama jer su strane firme koje su prethodne godine s nama potpisale sponzorske ugovore u februaru odlučile da te ugovore raskinu – kaže Nikolić, ali ne želi da govori o kojim je sumama ili firmama reč.

Stvorena je, kako kaže, nesigurnost u pogledu toga da li će biti organizovan maraton, odnosno ko će ga organizovati, i stranci su odlučili da se povuku. U konfuziji do koje su dovele „lažne vesti“, prema Nikolićevim rečima, došlo je do domino efekta među sponzorima, učesnicima i partnerima, gde je stvoreno nepoverenje u organizatora.

– A to je krivično delo urušavanja poslovnog ugleda – kaže Nikolić i dodaje da se ista stvar ponovila i lane s pričom o suspenziji sertifikata za bezbednost i kvalitet, kao i ove godine sa informacijama o izbacivanju iz kalendara Evropske atletike. Beogradski maraton se, kako kaže, samo povremeno nalazio u tom kalendaru, i to onda kada je bio i prvenstvo Balkana ili prvenstvo države, o čemu je EA obaveštavao ASS.

– Nama to suštinski ništa ne znači, ne govori o značaju i kvalitetu. U tom kalendaru nisu ni Londonski, Berlinski ili Pariski maraton. Njima to ne treba. A nama se, opet, tada povukao jedan od najznačajnijih sponzora – kaže Nikolić.

Činjenica je da maratonske trke gotovo nigde u svetu ne organizuju nacionalne asocijacije. Posredi su gotovo uvek privatne firme ili dobrotvorne organizacije, kakva, na primer, stoji iza Londonskog maratona. Svi oni, naravno, imaju sponzore, pa tako, recimo, Londonski maraton ima petogodišnji sponzorski ugovor s kompanijom „Virgin“, vredan 17 miliona funti. Londonski maraton, naravno, ima i tradiciju, pa je, na primer, ove godine znak za početak trke dala kraljica Elizabeta Druga.

Beograd je, naravno, daleko od najvećih svetskih maratonskih trka i u pogledu sredstava koja se za njega izdvajaju i u pogledu nagrada koje se dodeljuju. Jer ovogodišnjih 3.000 evra za pobednika ne mogu da se mere s, recimo, 150.000 dolara namenjenih pobedniku Bostonskog maratona, odnosno sa 100.000 dolara, koliko dobijaju pobednici u Njujorku i Čikagu.

Ni 30 godina maratonske trke u Beogradu, međutim, nije za zanemarivanje, a prema Nikolićevim rečima, za to vreme Beograd je imao što indirektne, što direktne materijalne koristi u vrednosti od oko 130 miliona evra. A uz to je, kako kaže, stvoren i brend koji je prepoznatljiv i koji je pozitivnu sliku o Beogradu u svet slao i tokom sankcija devedesetih godina.

Nikoliću, međutim, zameraju i to što ove godine nije bilo zvučnih imena iz inostranstva, što je ovogodišnja trka, u kojoj je prvi put pobedio trkač iz Srbije, najsporija u istoriji..

On uzvraća da priča o izostanku „Kenijaca i ostalih“ ne pije vodu jer niti su koga zvali, niti ih je ko odbio.

– Jednostavno, fokus je bio da se privuče što više takmičara iz Srbije, i u tome smo uspeli kaže Nikolić, a na kritike za „loš rezultat“ odgovara da bi Kristijan Stošić, da je nedelju dana ranije trčao na maratonu na Kipru, s postignutim rezultatom od 2:44,59 postao prvak Balkana. Dodaje, takođe, da je na ovogodišnjem, 122. Bostonskom maratonu postigut najlošiji rezultat u istoriji tog događaja, ali da tome niko ne posvećuje previše pažnje.

– A oni su platili milione da bi doveli najbolje trkače pa je opet pobedio čovek koji nije profesionalni trkač – kaže Nikolić.

 

 

Gubici

Finansijski izveštaj preduzeća „Beogradski maraton“ d.o.o. objavljen na sajtu APR pokazuje da je ta kompanija u 2015. zabeležila gubitak od 1,55 miliona, dok je u 2014. bilo u plusu od 4,2 miliona. Prema dokumentu iz 2015. godine, najviše novca je oti­ šlo na proizvodne usluge (13,3 miliona), odnosno zarade zaposlenih (8,7 miliona), dok je najviše sredstava dobijeno od prodaje proizvoda i usluga (27,1 milion).

Isplatićemo nagrade

– Naravno da ćemo isplatiti nagrade. Nije nama cilj da dugujemo. To je zaista neprijatna situacija. Nije sporna naša želja i nije potrebno da nam Evropska atletika daje rok do kraja godine za to, niti oni mogu da nam daju rok. Nama je matična organizacija AIMS i oni su nadležni, a predsednik je bio pre nedelju dana ovde – ka­ že Nikolić i dodaje da su stalno u komunikaciji sa atletičarima kojima treba da isplate nagrade, te da to što ih niko nije tužio govori u prilog tome da će sve obaveze biti isplaćene.

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar