PRAVILNO POGOĐEN TON

Nema vojnih rešenja, dijalog i diplomatija jedine su garancije dugoročne stabilnosti, zato se i kaže da je svaki rat greška diplomatije. Krhki mir na Balkanu smo nekako i postigli, uz obavezno podsećanje na ono „ne ponovilo se". A da bismo ga i održali, uz večito i teško odupiranje pritiscima velikih sila, jedini izlaz je mudro vođenje međunarodne politike. Kako drugačije nego na svim frontovima.

Srećom, Vučić je to shvatio i dolaskom na mesto predsednika intenzivirao je spoljnu politiku. U poslednjih nekoliko meseci bio je u nekoliko važnih državničkih poseta znajući da na unutrašnjem planu nema mnogo problema i da mu opozicija, čak ni tokom kampanje za beogradske izbore, ne može ni na koji način ugroziti pobedu. Bio je ne samo u Zagrebu, kod koleginice Kolinde Grabar Kitarović, već i u Istanbulu sa Erdoganom i Izetbegovićem, a nešto ranije sa Makronom u Parizu, kao i sa Putinom u Moskvi. Nisu zanemareni ni zapadni prijatelji, pa je tako pre samo dve nedelje bio u zvaničnoj poseti u Beču, a tokom leta boravio je u Vašingtonu. Tad je metaforički ocenio da je u „Beloj kući počelo zidanje još jedne kuće dobrih američko-srpskih odnosa. „Zidamo, ne temelje, već prvu ploču i prvi sprat", rekao je. Tokom jeseni nizali su se odlasci u Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, gde je tokom govora poručio da je „očuvanje mira i stabilnosti uslov broj jedan za razvoj i napredak zemalja Balkana". Tu poruku ponoviće mnogo puta posle toga, kako u inostranstvu, tako i ovde, prilikom ugošćavanja brojnih visokih zvaničnika, od tročlanog Predsedništva BiH, preko evropskog komesara Johanesa Hana, pa sve do premijera mnogo udaljenijeg Japana Šinza Abea. Takav Vučićev pristup, prema rečima spoljnopolitičkog analitičara Boška Jakšića, proizlazi iz potrebe da se utvrdi pozicija Srbije između Istoka i Zapada.

- Vučić ima vrlo intenzivan diplomatski saobraćaj. Uspostavio je kontakte i na jednoj i na drugoj strani, a ne izostaje ni poseta Kini kao trećem investiciono-finansijskom polju delovanja. Akcenat je na tome da Srbija mora da bude aktivna. U sklopu toga je i sastanak Ivice Dačića s američkim državnim sekretarom Reksom Tilersonom. Ono što može biti negativna strana nesvrstavanja je to što kad napravite korak napred na jednoj strani, on može biti korak unazad na drugoj. Ali, ako ste vojno i politički neutralno pozicionirani, to je cena koju morate da platite - napominje Jakšić.

Osvrćući se na zategnute odnose u regionu, kaže da smo daleko od pomirenja.
- Političari pokušavaju da nešto naprave, ali su konflikti prisutni među svima. Međutim, fokus srpske spoljne politike ne treba da bude samo na rešavanju problema sa susedima, otuda i paralelno rešavanje nagomilanih problema na svim frontovima -kaže komentator „Politike".

Smirujući žarišta na Balkanu, što je donekle postigao smirujući tenzije u BiH sa Erdoganom, a i posetom Zagrebu, Vučić verovatno ostavlja sebi prostora da se pozabavi evropskom perspektivom, koja na koncu podrazumeva i rešavanje kosovskog problema. U međuvremenu pristigli su izveštaji i Doma lordova, Atlantskog saveta, kao i Strategija EU za zapadni Balkan. U njima je svaka od velikih sila (Velika Britanija, SAD i EU) ucrtala svoju viziju budućnosti ovog dela sveta, protkanu njihovim pojedinačnim interesima.

GUST SAOBRAĆAJ
Svoj odgovor na sve to Vučić je sumirao uoči medijski vrlo zapažene posete Zagrebu, u autorskom tekstu za američki Politiko. On tu piše da budućnost Balkana danas izgleda mnogo svetlije nego što bi mnogi predvideli pre dve decenije, a da je ključ svega u ekonomskoj saradnji.

- Balkanski ratovi su ostavili više od 100.000 mrtvih i naterali milione da beže iz svojih domova. Ekonomije regiona ležale su u ruševinama, a mnogi od naših najboljih i najsjajnijih otišli su u potrazi za boljom budućnošću na drugim mestima. Politički lideri iz suprotstavljenih strana nisu verovali jedni drugima i nisu imali pravu viziju za budućnost. Kao mladić u to vreme nisam video šta bi se moglo dobiti od saradnje uprkos podelama. Ali sada znam da je moja zemlja platila visoku cenu za nacionalističke ekscese - rekao je Vučić dodajući da današnja situacija pokazuje da se prepreke mogu slomiti sa dovoljno zajedničke volje.

- Odnosi između zemalja regiona dramatično su se transformisali tokom protekle decenije. Poboljšali su se tako drastično jer smo odlučili da promenimo kurs. Odlučili smo da naučimo iz prošlih grešaka i na prvo mesto stavimo naše zemlje i naše ljude. Da nismo verovali u zajedničku budućnost regiona, u to da smo deo sistema koji nas vezuje za zajedničku svrhu, ne bismo mogli prevazići godine gorkog neprijateljstva koje su nas razdvojile. Trebalo bi da proslavimo ovo postignuće. Ali, moramo priznati i da nas čeka još napornog rada. Sada kada je većina zemalja zapadnog Balkana ujedinjena u našoj ambiciji da postanemo deo Evropske unije -a EU je objavila novu strategiju za region -imamo jedinstven prozor mogućnosti za delovanje - naveo je Vučić.

I baš u kontekstu realizacije te strategije možemo tumačiti poslednje posete dvojice visokih zvaničnika, vicekancelara Austrije i ministra spoljnih poslova Nemačke Hajnc-Kristijana Štrahea i Zigmara Gabrijela. Iako su obojica došli sa sličnim porukama, Štrahe je izazvao mnogo veću pažnju. Njegova izjava data u intervjuu „Politici" u kom se navodi da je „Kosovo deo Srbije", u Austriji je protumačena kao potpirivanje vatre i svrstavanje na jednu stranu. Nemački mediji su se pridružili kritikama, pa ga je nemački „Frankfurter algemajne cajtung" optužio da šalje „ofanzivne srbofilske signale". Na to je morao da reaguje i kancelar Sebastijan Kurc tvrdeći da je Austrija prijatelj Srbije i da se trudi da doprinese normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ali da su oni priznali Kosovo i da taj stav neće menjati.

Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović ocenjuje da Vučić razuđenom politikom jača otvorenost zemlje i njenu geopolitičku poziciju.
- Jedini zajednički imenitelj Vučićeve diplomatske ofanzive vidim u želji da Srbija stekne još veće uvažavanje svetskih sila. Tu nije striktno reč o prikupljanju podrške za Brisel. U te svrhe služi poseta nemačkog šefa diplomatije Zigmara Gabrijela. Nemačka je oduvek bila udarna pesnica EU koja je imala zadatak da nas privoli na svoju stranu, naročito kada je reč o Kosovu, jer Amerika to ne može. Zanimljivo je da je neposredno pre Gabrijela, Srbiju posetio i Štrahe, čije su poruke podrške pokazale da nije napustio blagonaklon stav prema nama - podvlači Jovanović.

Govoreći o putu Srbije ka EU, Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku ističe da je Strategija o zapadnom Balkanu bila ohrabrujući signal da postoji jasna perspektiva ovog regiona za ulazak u evropsku porodicu. Prema njenim rečima, stekli su se uslovi da i oni nas u perspektivi prihvate kao članove porodice.
- Izostanak te perspektive dovodi do različitih unutrašnjih političkih procesa u regionu, pa i kriza kakva je bila u Makedoniji. Samo jasan put ka EU omogućava regionu da se suočava sa problemima, kako unutrašnje stabilizacije i demokratskih kapaciteta, tako i u regionalnom smislu da se pronađu odgovori na pitanja, koji su na stolu decenijama. Tu je važna i ekonomija, o kojoj Vučić govori, jer samo na taj način možete osigurati i političku saradnju. Sada se stekla politička volja u Briselu za promenu narativa prema nama, u zemljama članicama je porasla podrška daljem procesu proširenja. To je važan preduslov -objašnjava Joksimovićeva, uz opasku da je potrebno mnogo diplomatske umešnosti za rešavanje velikih pitanja kako bi region krenuo dalje.

- Srbija se posmatra kao ključna zemlja zapadnog Balkana, koja ima kapacitete i mogućnosti da u kratkom roku pređe reformski put. Jesmo li mi kadri za to, umnogome zavisi od nas. Politička volja postoji, a i u društvu koliko god podrška evropskim integracijama ima amplitude, ona je ipak konstantna. Shvatili smo da je važno da sprovedemo reformu pravosuđa ili vladavinu prava prvenstveno zbog nas, a ne zbog EU. S druge strane, za Srbiju uslov svih uslova u procesu evropskih integracija je normalizacija odnosa sa Prištinom. Ovaj uslov je nešto što već godinama usporava put ka EU i odvraća nas od reformske agende - navodi Joskimovićeva.

KAMEN OKO VRATA
I zaista, taj politički kamen oko vrata sputava i Beograd i Prištinu u evropskim integracijama. Dok Srbija slavi Dan državnosti, u subotu, 17. februara, njena južna pokrajina Kosovo proslavlja desetu godišnjicu proglašenja nezavisnosti. Umesto vatrometa i fanfara, rođendan dočekuju u atmosferi pomalo sumorne priče o promeni sopstvenih, ili beše naših granica. Za razliku od svih dosadašnjih sličnih najava, ovu je pokrenuo prištinski portal Gazeta Ekspres. Od prošlog petka oni objavljuju seriju tekstova u kojima tvrde da se između zvaničnog Beograda, Prištine i Tirane navodno dogovara „razmena teritorija", odnosno „podela Kosova". Oni se pozivaju na neimenovane izvore, a niko ih zvanično nit potvrđuje, niti demantuje, što dodatno dogreva sumnju. U jednom trenutku objavili su da im se predsednik Hašim Tači nalazi u Briselu, „gde razgovara o podeli Kosova". Tači je to kasnije indirektno demantovao preko društvenih mreža, tvrdeći da leti od Seula do Minhena, ali se nije ogradio od konkretnih medijskih navoda. U tekstovima se još pominje da bi u pregovore o podeli mogla da se uključi i Grčka preko ministra spoljnih poslova Nikosa Kocijasa.

Direktor ovog poznatog kosovskog portala Berat Buzala na svojoj Fejsbuk stranici pisao je da su Hašim Tači, Edi Rama i Ali Ahmeti (lider najveće albanske stranke u Makedoniji i koalicioni partner Zorana Zaeva) u Tirani prethodno razgovarali o podeli Kosova i da između tri lidera postoji „sporazum koji će promeniti granice Kosova".

- Takav scenario, međutim, neće promeniti granice drugih država, već samo granice Kosova -naveo je Buzala. Ako je on u pravu, to može da se odnosi samo na promenu ili crtanje novih „administrativnih linija" unutar njihove teritorije.

Brojni zvaničnici iz Prištine, sa kojima smo razgovarali, smatraju da je ovde reč samo o spekulacijama i probnim balonima. Uvereni su da čak ni Tači, sve i da hoće, nije dovoljno jak da predloži specijalni status za sever, jer bi to proizvelo nezadovoljstvo i kontrareakciju kod Albanaca. Međutim, jedini koji je bio spreman da zvanično odgovori na pitanja „Ekspresa" bio je Daut Haradinaj, brat kosovskog premijera i siva eminencija tamošnje političke scene.

- Republika Kosovo je jedinstvena i svaku tendenciju ili predlog o njenoj podeli smatram političkom provokacijom, koja može dovesti do konflikata. Kosovo, sa celovitom teritorijom, uskoro će postati članica EU i NATO. Nadam se da zvanični Beograd neće žrtvovati naše građane srpske nacionalnosti sa severa Kosova. Po Ustavu, Kosovo garantuje maksimum zaštite prava Srbima -kaže Haradinaj mlađi.

Da se vratimo na početak, prema viđenju Vinston Čerčila, diplomatija je umetnost saopštavanja ljudima da idu dođavola, na takav način da vas oni jedino pitaju za pravac. Međutim, to važi za velike sile. U slučaju Srbije, koja je mala i može se podičiti samo epitetom „lidera u regionu", važi druga definicija. Mnogo nas bolje opisuju reči Ričarda Holbruka, čoveka vrlo dobro upućenog u sve balkanske sporove, koji je ovu veštinu političkog pregovaranja poredio sa džez muzikom tvrdeći da je „diplomatija beskrajna varijacija na temu". Pitanje je samo hoćemo li odsvirati kako treba.