RUSKI MIGOVI KONAČNO STIGLI NA BATAJNICU: Čuvari srpskog neba

RUSKI MIGOVI KONAČNO STIGLI NA BATAJNICU: Čuvari srpskog neba


Šest polovnih lovaca tipa „mig 29″ predstavlja most do perioda kada bi trebalo da se nabavi novi avion za RV i PVO. Za nešto ozbiljnije

Dan posle sletanja transportnog aviona s prva dva rasklopljena ruska „miga 29” u Batajnici, hrvatsko Ministarstvo odbrane uz pompu je otvorilo ponude za nabavku višenamenskih borbenih aviona za HRZ i PZO koji će zameniti „migove 21″ nabavljene i remontovane u Ukrajini. Ponude su predstavili predstavnici Grčke, Izraela, Švedske i Sjedinjenih Američkih Država.

Situacija u oba vazduhoplovstva je, blago rečeno, očajna, jer avioni više ne lete nego što lete, pa je i logično što je u obe zemlje pokrenut postupak za obnavljanje lovačkih eskadrila.

POČELA ISPORUKA: Prva dva ruska MiG-29 od večeras na Batajnici, do petka stižu još 4

Zanimljivo je da se oba procesa, i u Srbiji i u Hrvatskoj, poklapaju sa obeležavanjem 30. godišnjice otkako je vazduhoplovstvo nekadašnje zajedničke države, septembra 1987. godine, dobilo prve primerke „migova 29″, koji su i danas najmoderniji lovci u zemljama nastalim raspadom bivše SFRJ.

Tog septembra u Batajnicu su sletela prva dva dvoseda bez oznaka. Ove godine, na aerodrom u Batajnici su kargo avionom stizala dva po dva rastavljena lovca, koji bi, kao i oni koji su stigli tri decenije ranije, prvi put sa oznakama ovdašnjeg RV i PVO, trebalo da polete 20. oktobra.


Ove godine, svečanosti u Batajnici trebalo bi da prisustvuje ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, a očekuje se i nastup ruske akro-grupe „Striži”, koja leti upravo na „migovima 29″. U isto vreme, stručni tim u Zagrebu ima rok od dva meseca da razmotri ključne parametre pri izboru aviona, kao što su međudržavni ugovor, cena i paket poslovno-medijske saradnje, te da se odluči za nabavku američkih F-16 ili švedskih „gripena”, polovnih ili novih.

Medijska priča o „migovima” u Srbiji trajala je skoro pet godina, a finalna faza počela je još u avgustu 2016. godine. Svašta se u srpskoj štampi tih dana moglo pročitati. Čitava konfuzija o tome da li će ili neće Srbija iz Rusije dobiti lovce tipa „mig 29″ razrešena je 21. decembra 2016. godine, kada su svi srpski mediji, ali i mediji u regionu, preneli informaciju tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića da Rusija kao podršku poklanja šest aviona tipa „mig 29″, pri čemu će tri faze remonta i modernizacije Srbiju koštati između 180 i 230 miliona evra.

Kasnije je ta suma ustaljena na 185 miliona evra, pri čemu su sami avioni poklon, a izdvojeni novac će biti utrošen na njihovu modifikaciju, remont, nabavku naoružanja i opreme, kao i na izgradnju hangara. To je potvrdio i bivši ministar odbrane Zoran Đorđević, koji je početkom 2017. godine objasnio da će avioni verovatno poleteti krajem ove godine, a da će tih 185 miliona, osim u remont i modernizaciju doniranih letelica, biti uloženo i u postojeća četiri „miga 29″ iz sastava RV i PVO Vojske Srbije, koji su prizemljeni.

RUSKI MIGOVI: Poklon na čekanju

Avioni za potrebe RV Srbije izabrani su iz jedinice u Astrahanu, da bi potom preleteli u bazu Kubinka kod Moskve, gde su bili smešteni i prikazani srpskoj delegaciji i tadašnjem premijeru. U stroju srpskog vazduhoplovstva našlo se šest izabranih primeraka, i to: jednosedi „mig 29 (9-12) RF-92185″, „mig 29 (9-13) RF-93709″, „mig 29 (9-13) RF-93713″ „mig 29 (9-13) RF-93717″; i dvosedi „mig 29UB (9-51) RF-92196″ i „mig 29 UB (9-51) RF-29166″. Tada je i saopšteno da su svi navedeni avioni u resursu i da najstariji primerak treba na remont tek 2019. godine, a najnoviji primerak od šest odabranih tek 2023. godine.  Saopšteno je i da Rusi poklanjaju dvogodišnju zalihu rezervnih delova za te avione, dva borbena kompleta ubojnih sredstava i celokupnu opremu za održavanje letelica.

Penzionisani pukovnik i dugogodišnji pilot na lovcu „mig 29″ Božidar Martinović kaže za „Ekspres” da su pristigli avioni dve godine mlađi od onih koji su trenutno u sastavu RV i PVO.

– To su avioni koji su 1989. došli u Astrahan, gde je bio centar za obuku stranaca. Oni su sigurno u dobrom stanju. Avioni tipa „mig 29″ na kojima sam ja leteo imali su domet radara od 100 kilometara i rakete R-27 dometa 60 kilometara, zatim rakete R-73 dometa oko 20 kilometara i rakete R-60 dometa do 12 kilometara, koje su predviđene, za blisku manevarsku borbu. To raketno naoružanje mora da se poboljša na pristiglim „migovima”, što znači da treba da se ugradi drugi radar dometa, najmanje 150, da bi raketa mogla da se upotrebi do 100 kilometara, a to je raketa R-77, koju popularno zovu „amramskaja” – kaže pukovnik Martinović za „Ekspres”.
Na pitanje koliki će biti životni vek motora i koliki su troškovi leta na lovcima koje je Srbija dobila u odnosu na one koje posedujemo, Martinović odgovara da će oni sigurno biti manji jer će verovatno biti ugrađeni štedljiviji motori.

– Mi smo na našim „migovima 29″ imali osnovnu verziju avionskog motora. Radi se o veoma dobrim motorima, sigurnim i pouzdanim. Motori nove generacije, koji će biti sigurno ugrađeni, postižu veću snagu uz manju potrošnju goriva. Da li su ugrađeni ili ne, ne možemo ništa reći dok ne vidimo. U ove avione koji su bili u Astrahanu su sigurno stavili radar većeg dometa, bolju navigaciju – kaže Martinović.

Na pitanje koliko će biti potrebno vremena za obuku pilota koji će leteti na pristiglim „migovima”, Martinović odgovara da je njegovoj generaciji bilo potrebno mesec dana intenzivnog slušanja teoretskog dela takozvane Pokretne učionice.

– Nama koji smo imali intenzivan nalet na „migu 21″ i drugim avionima, bilo je potrebno nekoliko letova, ali postojao je program da se izvrši preobuka kako valja da pilot stekne znanje od poletanja do sletanja, nekoliko vežbi koje sadrže akrobacije, presretanje, gađanje. Pilot koji je leteo na „migu 21″, ali koji ima intenzivni nalet, može da bude gotov za tri meseca, da bude postavljen na borbeno dežurstvo. Postoji, međutim, drugi problem. Čuo sam da se sad forsira grupa ljudi koja intenzivno leti na G-4, da naprave dobar nalet, da budu u trenaži kako bi mogli da pređu na „mig 29″. Oni će morati da idu u Rusiju da tamo završe kompletnu preobuku – ističe Martinović.

On je uveren da neće biti problema ni sa brojem dovoljno stručnih mehaničara koji će moći da opslužuju pristigle „migove”, ali dodaje da ne bi bilo loše vratiti grupu starijih mehaničara kao instruktore.

– Ima nekolicina njih koji su zaista izuzetni stručnjaci. Oni bi mogli za nedelju dana da se podsete svega što znaju i da pređu na modernije verzije motora. Neka ih dovedu kao instruktore na neko vreme – kaže Martinović.

S delom Martinovićeve priče, posebno u pogledu cene upotrebe novopristiglih „migova”, slaže se i vojnopolitički komentator Miroslav Lazanski.

– Za četiri domaća „miga 29″ koje sad posedujemo imamo letački kadar. Računa se da su potrebna dva i po pilota po avionu, a ako ćemo imati deset aviona ukupno, sa četiri naša treba nam još 20 do 22 nova pilota. Mislim da možemo za godinu dana, taman koliko bude trajala operacija modernizacije na nivo „mig 29″ 4+, da osposobimo 20 pilota za let. Mehaničari koji će raditi na tim „migovima” otišli su još ranije u Rusiju na obuku, i neće biti problema. Između „migova 29″ koje dobijamo i modernizujemo i „migova 29″ koje već imamo nisu tako velike razlike. Mehaničari su u dva-tri navrata već bili u Rusiji. Dok bude trajao taj dodatni remont i njihova modernizacija ovde u „Momi Stanojloviću”, imamo mehaničare, ali problem su finansije. Problem je kako te ljude jednostavno motivisati za sadašnju platu da rade tako odgovorni posao – kaže Lazanski za „Ekspres”.

On dodaje da bi sat leta na pristiglim „migovima” koštao između 5.000 i 7.000 dolara, sa svim troškovima eksploatacije, što je jeftinije nego kod američkog F-16.

– Nama bi bio problem kad bismo sad prešli na američki F-16 jer nemamo ni logistiku ni mehaničare. Sada je kod nas sve prilagođeno ruskoj vazduhoplovnoj tehnici. „Mig 29″ je najpraktičnije rešenje za nas. Imao kadar, a letelice koristimo već dugo – ističe on.

O školovanju budućih kadrova koji će leteti u pristiglim letelicama, Lazanski kaže da na Vojnoj akademiji školuju pilote i za nadzvučnu i podzvučnu avijaciju, te da će pitomci sada sa G-4 direktno ići na „migove 29″, s obzirom na to da „migovi 21″ skoro da više i ne lete.

Lazanski potvrđuje da će simulator za „mig 29″ znatno doprineti poboljšanju obuke pilota i dodaje da su Crnogorci Srbiji nedavno ponudili još jedan simulator i još četiri „supergaleba G-4″, ali po dosta visokoj ceni.

– Simulator za „mig 29″ imamo, možda možemo da nabavimo još jedan – dodaje Lazanski.

S druge strane, vojni publicista Danko Borojević, inače autor knjige „Mig 29 – naša priča”, kaže za „Ekspres” da je Srbija još polovinom oktobra 2015. godina započela preobuku dela pilota za avion „mig 29″ na aerodromu Batajnica, a da je ove godine u Rusiji preobuku završio i deo od 25 mehaničara koji će se baviti tim letelicama. Ovih dana u Rusiju je otišao i deo pilota koji će se uvežbavati s ruskim kolegama.

– Mi trenutno imamo potreban broj pilota za deset „migova 29″, i stanje s mehaničarima je poboljšano. Cena remonta i modernizacije svih deset aviona iznosiće 185 miliona dolara. Što se tiče remonta motora za lovac „mig 29″, ako se radi u Rusiji, košta milion dolara. Dovoljno je to uporediti s remontom motora za američki lovac F-16, koji se radi u SAD i košta od četiri do osam miliona dolara. Valja navesti i da novi motor za „mig 29″ košta četiri miliona, a za F-16 skoro 12 miliona američkih dolara – kaže Borojević.

On ističe i da piloti imaju dovoljan broj sati naleta. Kao primer navodi vežbu ruskih i srpskih pilota „Bratstvo avijatičara Rusije i Srbije – BARS” oktobra 2015. godine na poligonu „Ašuluk” u blizini Astrahana. Tada je, prema njegovim rečima, ostvareno više od 20 sati naleta mešovitih posada bez i najmanjeg narušavanja mera bezbednosti. Čak je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu odlikovao medaljom za borbenu saradnju čak četiri srpska pilota: pukovnika Sašu Mijailovića, majore Dejana Bedu, Sašu Ilića i Zorana Jokića.

Pa, ipak, nabavka ovih „migova 29″ predstavlja samo korak u očuvanju kapaciteta lovačke avijacije, pre svega u kontroli vazdušnog prostora.

– To je most do perioda kada bi trebalo da se nabavi novi avion za RV i PVO. Za nešto ozbiljnije, mi moramo znati šta hoćemo, ko su nam saveznici i ko su nam potencijalni neprijatelji. Osim toga, da li smo mi spremni da uložimo u svoju odbranu, i koliko? Ako znamo da je današnji svet pun zamki i opasnosti. Pitanje je šta mi onda treba da uradimo sami za sebe – kaže Borojević.

Za kraj valja spomenuti da je ondašnja SFRJ nabavila „migove 29″ jer je trebalo nadomestiti nedostatak vazduhoplova u periodu do uvođenja u operativnu upotrebu „novog aviona” (NA), što se očekivalo 1995. godine.

Jugoslovenska delegacija upućena je u Sovjetski Savez decembra 1985. godine da ispita „migove 29″, a o tome u knjizi „Mig 29 – naša priča” opitni pilot general Branko Bilbija piše: „Sutradan po dolasku u Moskvu, zaputili smo se na vojni aerodrom ‘Kubinka’. Došli smo u jedan hangar, gde su nam priredili izložbu nekoliko vrsta aviona s naoružanjem. Svi modeli su mi bili poznati osim jednog. Odmah sam zaključio da je to ‘mig 29’. Neverovatan izgled aviona, potpuno nova konfiguracija. S vrlo čudnim položajem usisnika, oblikom krila…”

Dodaje i da su naši oficiri tada prvi put videli i rakete vazduh-vazduh K-77 dometa 70 kilometara, koje rade po sistemu „lansiraj i zaboravi”. Inače, malo je poznato da je jugoslovenska delegacija bila jedina kojoj su tada Sovjeti pokazali novu raketu iz koje će daljim razvojem nastati R-77.
Posle obavljenog leta, general Bilbija je napisao izveštaj koji je prihvaćen i na osnovu njega i mišljenja ostalih članova ekipe državni vrh je polovinom 1986. doneo odluku da nabavi avion tipa „mig 29″. Ukupno je nabavljeno 14 jednoseda i dva dvoseda. Cena je bila 15,9 miliona dolara za „čist” avion, bez naoružanja.

JNA zamalo oborila prve „migove 29″

Dolazak dva dvoseda „mig 29 UB” bio je veoma značajan. Prva dva tada jugoslovenska dvoseda sletela su 24. septembra 1987. Interesantno je bilo da sovjetski piloti nisu imali pilotske kombinezone, nego su leteli u odelima, s kravatama, kao da su krenuli na poslovni sastanak ili svadbu. To je otkriveno kada su izašli iz letelica. Razlog je taj što u kabini lovca nije bilo mesta za kofer s civilnim odelom, a kako su se piloti u Sovjetski Savez vraćali komercijalnim avionom „Aeroflota”, ovo je bilo najprihvatljivije rešenje. Taj događaj je snimljen, ali je snimak tek nedavno ugledao svetlost dana.
Još značajniji je bio dolazak preostalih 14 letelica, krajem decembra 1987, koji se urezao u sećanje nekolicini oficira Prvog korpusa RV i PVO, što je i opisano u tekstu „Rusi dolaze” na sajtu Udruženja penzionisanih vojnih letača i padobranaca.
Naime, popularne 29-ke su stigle još 15. decembra na aerodrom u blizini Budimpešte, odakle je trebalo da posle popune gorivom i pregleda prelete na aerodrom Batajnica. Međutim, čitav region je zahvatila iznenadna magla, pa je i Batajnica bila ispod svakog minimuma za sletanje, sve do 22. decembra 1987, koji se u nekadašnjoj SFRJ slavio kao Dan JNA. Timu koji se tog dana nalazio na dežurstvu u utrobi brda Straževica dan je proticao sasvim mirno, bez vojnog letenja, a u vazduhu su bili samo civilni avioni. Međutim, neobično dešavanje počelo je oko 14 časova, kada je dignuta uzbuna jer je primećen IKS istočno od Novog Sada, i dolazio je iz pravca Mađarske. Istog trenutka aktivirane su sve dežurne snage PVO. Uspostavljena je direktna veza s dežurnim lovačkim parom „migova 21″ koji je odmah poleteo. Pilot lovca odmah po poletanju identifikovao je IKS na liniji Surduk – Novi Karlovci kao prva tri lovca tipa „mig 29″ iz isporuke, koja je nekoliko dana čekala na aerodromu kod Budimpešte. Rusi nisu mnogo marili za praznične aktivnosti JNA, i bez najave su krenuli u prelet. Njihov dolazak se očekivao i primopredaja je morala da bude svečana, ali je zamalo ispalo sasvim suprotno- incident na nebu!
Odbor za doček je bio brzo okupljen, a činili su ga tadašnji komandant 204. lovačko-avijacijskog puka pukovnik, a kasnije general Ljubiša Veličković, koji je stradao u NATO agresiji 1999. godine, i komandant Prvog korpusa RV i PVO, general Božidar Stevanović. Improvizovano okupljanje ispred pristiglih letelica je uspelo. Narednog dana na referisanju, general Stevanović je bio zadovoljan, posebno činjenicom da su dolazeći avioni bili presretnuti, a posade po sletanju pristojno prihvaćene.

Komšiluk
S novopristiglih šest „migova”, a posle remonta četiri postojeća, srpsko RV i PVO trebalo bi da ima na raspolaganju deset presretača. Na pitanje koliki će biti operativni kapaciteti takve eskadrile u odnosu na zemlje u okruženju, penzionisani pilot Božidar Martinović ocenjuje da će Srbija biti respektabilna snaga.

– Rumuni su nastradali žestoko. Uzeli su F-16, veoma stare modele, i platili neke grdne pare, 500 ili 700 miliona dolara, samo da bi ih doveli u letno stanje. Mađari imaju „gripene”, otarasili su se „migova 29″. Jedino su pametno postupili Slovaci. Oni su kupili „29-ke” kod Rusa, gde su i modernizovali određene sisteme, pa imaju devedesetoprocentnu ispravnost. Mađari imaju avione koji ne mogu da imaju više od četrdesetoprocentne ispravnosti. Mi sa tih deset aviona, i ako od Belorusa dobijemo još šest, bili bismo respektabilna snaga. Tu bismo bili u regioni glavni. Hrvati imaju „migove 21″ koji ne vrede ništa, i oni o tome javno govore – kaže Martinović. On dodaje i da je svaki avion bezopasan ako nema sistem vazdušnog osmatranja javljanja i navođenja. Prema njegovim rečima, avion kad poleti preuzima oficir za navođenje, koji ga navodi na cilj koji treba da obori, i da na to treba posebno da se obrati pažnja.

Odlične manevarske sposobnosti

Pukovnik Božidar Martinović ističe da je „mig 29″ veoma pogodan avion za letenje:

– Razlika između njega i „miga 21″ je u sledećem: „mig 21″ je izuzetno brz u poletanju. Njemu je potrebno 1.100 metara piste da se odlepi pri brzini od 320 kilometara na sat, a „mig 29″ se pri punom forsažu od piste odvaja na 250 metara, penje se pod uglom od 90 stepeni i može da izađe na 12.000 metara iznad piste. Drugo, „mig 21″ ima instrumentalnu brzinu od 350 kilometara na sat, što znači da ne može da pravi nikave oštre manevre, a „mig 29″ na visini od 18,5 kilometara ima instrumentalnu brzinu od 750 kilometara na sat, što znači da na toj visini može da pravi akrobacije.

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar