UOČI PREDSEDNIČKIH IZBORA U RUSIJI: Putin favorit za četvrti predsednički mandat

U nedelju, 18. marta biće održani redovni predsednički izbori u Rusiji, na kojima se, prema svim anketama, očekuje ubedljiva pobeda dosadašnjeg predsednika Vladimira Putina. Putinu će to biti četvrti predsednički mandat.

U izbornoj trci učestvuje ukupno osam kandidata. Pored Putina, kandidati su lider ultranacionalističke Liberalno demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski, dugogodišnji prokremljovski političar Sergej Baburin, lider liberalne partije Jabloko Grigorij Javlinski, kandidat malo poznate vanparlamentarne stranke Komunisti Rusije Maksim Surajkin i biznismen Boris Titov.

Novina među kandidatima na ovim izborima su novinarka Ksenija Sobčak i kandidat Komunističke partije Rusije Pavel Grudinjin, koji bi, po oceni analitičara, sudeći po antipropagandi na državnim medijima uperenoj protiv njih, mogli da uzmu deo glasova značajnih za Kremlj.

Najpoznatiji i najozbiljniji protivnik Kremlja, aktivista i bloger Aleksej Navaljni, pozvao je na bojkot predsedničkih izbora pošto mu je Centralna izborna komisija (CIK) uskratila pravo da se kandiduje.

CIK je prethodno upozorila da Navaljni, koji je više puta osudjivan, neće moći da učestvuje u izbornoj trci sve do 2028. godine.

Prema podacima CIK, u Rusiji ima skoro 109 miliona birača, koji će moći da glasaju na 97 hiljada biračkih mesta, a u inostranstvu još 1,8 miliona birača koji će moći da glasaju na 394 biračka mesta u 144 zemlje.

U Srbiji će građani Rusije moći da glasaju u Ambadsadi Rusije u Beogradu, ali i u Nišu i Novom Sadu. U Crnoj Gori glasaće u Ambasadi u Podgorici, ali će za one koji žive na primorju biti organizovan prevoz autobusima do glavnog grada. U Bosni i Hercegovini će glasanje biti omogućeno u Sarajevu i Banjaluci.

Pritom, kako navode u ambasadama Rusije, za glasanje je dovoljno imati ruski pasoš ili ličnu kartu i nije obavezno upisivanje u birački spisak.

CIK je najavila da će izbore posmatrati rekordan broj posmatrača, skoro hiljadu i po.

Putin, koji je na vlasti od početka 2000. godine, ovog puta izlazi kao nestranački kandidat.

Kao i uvek do sada, on nije učestvovao u predizbornim debatama, ali je iskoristio Ustavom obavezujuće obraćanje naciji šefa države za predizbornu kampanju. Tada je gradjanima obećao u narednom šestogodišnjem predsedničkom mandatu bolji socijalni položaj i predstavio nove "supermoderne" vidove ruskog naoružanja, pokazujući vojnu silu države.

Ruske televizije su istovremeno u komentarima diskreditovale kandidate Kseniju Sobčak, i Pavela Grudinjina.

Sobčak, koja Rusiju vidi kao deo Evrope, državni kanali pokušali su da diskredituju njenim ranijim učešćima u rijaliti programima, predstavljajući je kao neozbiljnog kandidata.

Komunisti su posle skoro dve decenije izašli sa novim kandidatom, Grudinjinim, ali je CIK objavila navode o postojanju njegovih 13 računa u Švajcarskoj sa oko milion dolara.

Komunistička partija Rusije ocenila je da je reč o aferi "Pavelgejt", optužujući televizije da krše izborno zakonodavstvo.

Prema poslednjem objavljenom istraživanju prokremljovskog Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjena (VCIOM), sprovedenom od 2. do 4. marta, na izbore će izaći 74 odsto birača, a Putin će dobiti 69 odsto glasova.

Analitičari smatraju da je cilj Kremlja upravo postizanje tih rezultata.

U Rusiji u petak u ponoć počinje izborna tišina.