AFERA " DRŽAVNI UDAR": Dikić tvrdi da je bio prevaren i uvučen u nečije igre

General Bratislav Dikić bivši šef srpske Žandarmerije izjavio je danas da se oseća moralno krivim, ali da ne može da prihvati nešto što svesno i voljno nikada ne bi uradio, a za šta ga optužuje Tužilaštvo. Dikić je ovo izjavio na završnom ročištu suđenja za pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori u oktobru 2016.

On je istakao da je u toku postupka shvatio da je prevaren i uvučen u nečije igre, a da toga nije bio svestan.

"Rekao sam da se osećam moralno krivim jer sam bio nesmotren prema svedoku saradniku Saši Sinđeliću, i jer nisam pročitao njegove nečiste namere", rekao je on.

Dikić je izjavio da mu Sinđelić nikada nije pomenuo da je tadašnjeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića trebalo uhapsiti i likvidirati.

"Da sam u učestvovao u nekakvom planu, ne bih se, pobogu, šetao ispred parlamenta", navodi on povodom tvrdnji Tužilaštva da i njegove fotografije ispred zgrade parlamenta pokazuju da je učestvovao u pokušaju terorizma.

Dikić je rekao i da je uveren da u postupku nije potvrđen nijedan navod tužilaštva protiv njega.

Na ovom završnom ročištu istupio je i Božo Milinjić advokat Branke Milić, koja je napustila u novembru suđenje i koja se od tada krije u Ambasadi Srbije u Podgorici. On je ocenio da nije, na jasan i nesumnjiv način, dokazano da je njegova klijentkinja počinila krivično delo koje joj se stavlja na teret.

"Zato predlažem da je sud oslobodi krivično-pravne odgovornosti", naveo je on.

Specijalni tužilac Saša Čađenović je na kraju završne reči rekao da je dokazano da je kriminalna organizacija funkcionisala po tačno određenim pravilima unutrašnje kontrole i discipline. S obzirom kako je kriminalna organizacija planiranja i delovanja sprovodila na više teritorija, Rusije, Srbije i Crne Gore, nesporno se izvodi zaključak da je delovanje imalo međunarodne razmere, rekao je tužilac.

Čađenović je naveo i da ne vidi nikakvu olakšavajuću okolnost za ruske državljane Eduarda Šišmakova i Vladimira Popova, da su okolnosti isključivo otežavajuće i predložio sudu maksimalnu moguću kaznu.

Maksimalnu kaznu zatražio je i za Predraga Bogićevića i Nemanju Ristića naročito, jer su, kako je naveo, pobegli na samom početku slučaja i čak pretili advokatima po službenoj dužnosti.

Rekao je i da je Bratislav Dikić delovao korektno, išao ka razrešenju slučaja i praktično priznao svoje delovanje, te da je vreme provedeno u zatvoru praktično odslužilo svoje.

Čađenović je za Branku Milić zatražio strožiju kaznu.

Tužilac je i za jednog od lidera DF Milana Kneževića predložio blažu kaznu jer je njegovo učešće bilo ideološke prirode i nije stekao nikakvu materijalnu korist, ali je zato strožiju kaznu zatražio za drugog lidera DF Andriju Mandića i vozača Mihaila Čađenovića.

Optužnicom su obuhvaćena i dvojica ruskih državljana za koje Tužilaštvo tvrdi da su agenti ruske obaveštajne službe GRU, Eduard Šišmakov i Vladimir Popov, devet srpskih državljana, lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević i Mihailo Čadjenović, vozač DF.

Na spisku optuženih su i srpski državljani Miloš Jovanović, Nemanja Ristić, Predrag Bogićević, Bratislav Dikić, Kristina Hristić, Milan Dušić, Dragan Maksić i Srboljub Đorđević.

Srbija je odbila izručenje Ristića i Bogićevića i njima se sudi u odsustvu.

Protiv prevodioca DF Ananija Nikića vodi se poseban postupak dok se Branki Milić sudi u odsustvu. Ona je u novembru samoinicijativno napustila suđenje nezadovoljna nalazom veštaka koji je procenjivao njeno zdravstveno stanje i odlukom Suda da odbije njegovo izuzeće.

Tužilaštvo je sa devetoro srpskih državljana potpisalo sporazum o priznanju krivice, a oni se terete da su u noći poslednjih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, 16. oktobra 2016. godine, planirali upad u Skupštinu, hapšenje ili likvidaciju tadašnjeg premijera Mila Đukanovića i nasilnu smenu vlasti, sa ciljem da se Crna Gora spreči da uđe u NATO.