Agencija za sitne ribe

Agencija za sitne ribe


Agencija za borbu protiv korupcije do sada se, kažu kritičari njenog rada, uglavnom bavila samo „popisivanjem imovine”, što je, kažu, posao koji može da završi i običan administrativni radnik

 

Bombastično predstavljen u medijima kao dokaz obračuna sa korupcijom u državnim organima, izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije za 2018. godinu, u najboljem je slučaju veo kojim se pokušavaju sakriti, najblaže rečeno, teškoće obračuna sa korupcijom. Ruku na srce, Agencija tu nije jedina odgovorna. Druga adresa kojoj se u ovom slučaju treba obratiti jesu tužilaštvo i sudovi, mada se ministarka pravde izuzetno pohvalno izrazila o učinku tužilaštva u prvih godinu dana primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.
Naime, koliko god krivičnih prijava ili izveštaja tužilaštvima Agencija za borbu protiv korupcije preda, broj podnetih optužnica i sudski okončanih slučajeva je drastično manji.
Primera radi, Agencija je u 2018. pokrenula 186 postupaka protiv funkcionera koji nisu dostavili na vreme, uopšte nisu poslali ili su prikazali lažne podatke o svojoj imovini. Ponosno u izveštaju ističu da su među njima i jedan ministar, 36 narodnih poslanika, savetnik predsednika republike, 76 sudija, osam tužilaca i zamenika i dva državna sekretara i rektora univerziteta.
U istom tom periodu, međutim, tužilaštvima je podneto samo 16 krivičnih prijava zbog sumnje da funkcioneri nisu prijavili imovinu Agenciji ili su dali lažne podatke. Tužiocima je, takođe, dostavljeno i 13 izveštaja zbog sumnje na primanje i davanje mita, poresku utaju, pranje novca.
Ali zato su za čitavu godinu, u slučajevima u kojima je Agencija postupala po predstavkama građana, a bile su 474, podignute samo dve optužnice za utaju poreza, prevaru, neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela, kao i četiri optužna predmeta za zloupotrebu službenog položaja, falsifikovanje službene isprave, nesavestan rad u službi, tešku krađu…
Istovremeno, doneta je samo jedna pravosnažna presuda zbog zloupotrebe službenog položaja!
Reklo bi se, prilično mršav rezultat. Ako se uzme u obzir i to da nadležni organi jednostavno često ignorišu odluke i zahteve Agencije, kao i inicijative za razrešenje sa javne funkcije funkcionera za kojeg se utvrdi da je prekršio zakon, postavlja se pitanje svrsishodnosti njenog postojanja.
Jedna od primedbi na dosadašnji rad Agencije je i da su se uglavnom bavili „popisivanjem imovine” funkcionera, što je, kako mnogi ocenjuju, posao kojim mogu da se bave i obični administrativni radnici. Prava kontrola imovinskog stanja, međutim, podrazumevala bi nešto drugo. Prvo treba videti iz čega se sastoji imovina funkcionera, pa da se sa time uporede njegovi prihodi, pa kako je došao do te imovine, da li je imao neko nasledstvo…
Agencija, takođe, može da radi i unakrsnu proveru imovine, mada je procedura malo otežana. Agencija, naime, mora da traži podatke koji je interesuju od drugih državnih organa – na primer iz Katastra, Poreske uprave, Agencije za privredne registre, Centralnog registra hartija od vrednosti, ali i od banaka, firmi… A logično bi bilo da Agencija ima pristup tim podacima.
Za kritičare trenutnog stanja u ovoj oblasti, najveći problem nalazi se upravo na čelu Agencije, u liku direktora Dragana Sikimića. Njemu je, naime, još pri izboru pre nešto više od godinu dana, zamerano da je u trenutku kandidature bio pripadnik političke stranke, što je zakonom zabranjeno.
Takav stav zastupa i sagovornik “Ekspresa” iz „tužilačkih struktura” koji je želeo da ostane anoniman.
– Prvi problem je što je na čelu Agencije ličnost za koju ne može da se tvrdi da je nepristrasna, zbog njenog političkog bekgraunda. Sve odluke Agencije, imajući u vidu da odlučuje u prvom stepenu u upravnom postupku, zato su pod znakom pitanja. Druga stvar, da li postoji saradnja sa tužilaštvom? Sigurno da postoji kad Agencija podnosi krivične prijave za krivična dela propisana Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije – neprijavljivanje imovine itd. Mislim, međutim, da se rad Agencije sveo samo na formalne stvari, evidentiranje podataka… Ne bave se suštinskim pojavama vezanim za korupciju. Nikada nije bio iniciran postupak ili podneta prijava za neko ozbiljno delo nekog funkcionera. Obično su se bavili marginalnim stvarima, poput onoga da li je direktor škole zaposlio svoju ćerku ili nešto slično – priča sagovornik “Ekspresa”.
On, takođe, ne isključuje ni rizik da se, zbog činjenice da jedna ličnost odlučuje u prvom stepenu, Agencija koristi kao sredstvo za razračunavanje sa neistomišljenicima.
– Baš zato što je način odlučivanja inokosan, odluke, iako su u pitanju samo preporuke, imaju izvesnu težinu u javnosti. I to bi bio dobar način da svi koji nekome nisu po volji budu predmet postupka, a da se istovremeno ozbiljni slučajevi ne istražuju – dodaje on.
Sa druge strane, ni tužilaštvo nema mogućnost da postupa samostalno, već, kako kažu, moraju da „imaju saznanja” na osnovu kojih bi mogli da pokrenu predistražni, pa potom istražni postupak, koji bi eventualno rezultirao podizanjem optužnice.
A ta „saznanja”, kako ih tužioci zovu, mogu da budu ili krivične prijave koje podnosi Agencija, ili neka vrsta izveštaja upućenih tužilaštvu. Pritom, ako je reč o neprijavljivanju imovine, prijave se podnose redovnim tužilaštvima.
Za krivična dela primanje i davanje mita, poreske utaju, pranja novca… izveštaji, odnosno prijave podnose se posebnim odeljenjima tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.
Za taj posao Agencija je, u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, odredila i jednog službenika „radi ostvarivanja saradnje i efikasnijeg dostavljanja podataka u cilju krivičnog gonjenja za krivična dela propisana ovim zakonom”.
Promene bi, možda, mogle da uslede usvajanjem novog Zakona o sprečavanju korupcije. Prema trenutno aktuelnom Nacrtu zakona, Agenciji bi bile date nove nadležnosti, moći će da postupaju po anonimnim prijavama, imaće šira ovlašćenja, razlikovaće se akumulacija funkcija i sukob interesa, a Agencija će imati i neposredni pristup bazama podataka drugih javnih organa.
Ne treba, međutim, zaboraviti da je u pitanju čak treća verzija zakona u poslednje tri godine. Iz organizacija koje se bave pitanjem korupcije, više puta su ocenili da je svaki novoponuđeni tekst bio gori od prethodnog.
Predstavnici Evropske unije su već kritikovali kašnjenje u donošenju ovog zakona, ali su ipak naglašavali da je bitno da on bude donet. Važnije od svega je, ipak, kako je to početkom godine izjavio Sem Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji, njegova primena na kvalitetan način, dok će ključni pokazatelj biti broj konačnih osuda za dela korupcije.
A šta su još noviteti koje predviđa novi Nacrt zakona. Jedan od najbitnijih je da bi direktor Agencije za borbu protiv korupcije bio biran na javnom konkursu. Tačnije, na javnom konkursu bili bi birani kandidati za direktora, o kojima bi se potom izjašnjavala Narodna skupština.
Takvo rešenje predloženo je, kako je tokom javne rasprave o Nacrtu sredinom marta rekao državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić, da bi se “direktor iščupao iz kandži moćnih ljudi”.
Ministarstvo bi, naime, raspisivalo javni konkurs. Prispele prijave razmatrala bi tročlana komisija, koju bi obrazovao ministar. Kandidati bi polagali test iz tri dela – test znanja iz oblasti borbe protiv korupcije, test integriteta, dok bi treći deo testa predstavljala prezentacija programa za Agenciju za borbu protiv korupcije.

 

Ceo intervju možete pročitati u štampanom izdanju Ekspresa..

 

Pročitajte još:

[/wc_posts]

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar