Čudan neki svet

Sankcije su oduvek bile problem za većinu, dok su za neke uvek bile prilika. Tako je oduvek. Na Prohibiciji u Americi tridesetih godina prošlog veka ozbiljne pare je zaradio neki sumnjiv svet. Slično je bilo i u Jugoslaviji devedesetih godina prošlog veka. Takođe, kajmak je skinuo opet neki sumnjiv svet, dok su obični građani grcali u problemima i nemaštini. I to je izgleda nekakva zakonitost, naprosto prirodan kauzalitet.

Kada je prošlog novembra Ramuš Haradinaj objavio da podiže takse na uvoz robe uz Srbije i Bosne i Hercegovine na 100 odsto, većina je bila zbunjena ovim potezom. Nekima je bilo jako teško, neki su opet u svemu tome videli priliku poput naših suseda iz regiona, Makedonaca, Hrvata, Slovenaca i Crnogoraca. Beograd je bio svestan da će srpska privreda izgubiti mnogo, naročito proizvođači prehrambenih proizvoda, ali nekako smo svi očekivali da sankcije neće dugo potrajati. S druge strane, u Prištini su neki podržavali odluku predsednika vlade Haradinaja, dok su drugi poput Hašima Tačija bili izrazito protiv. Naročito oni koji su od trgovine sa kompanijama iz Srbije imali korist. Jedan od njih bio je Ramiz Keljmendi, vlasnik kompanije "Elkos" iz Peći. Izvorna delatnost firme "Elkos" je vezana za energetiku i proizvodnju i trgovinu iz ovog domena. Keljmendi je inače po obrazovanju inženjer elektrotehnike, a s vremenom je njegova kompanija počela da se bavi trgovinom i danas poseduje razvijen lanac maloprodajnih i veleprodajnih objekata na teritoriji Kosova, Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore.

Prema rečima sagovornika "Ekspresa" iz vrha političkih krugova u Prištini, Keljmendi, inače poslanik Tačijeve stranke u parlamentu, tih dana je imao infarkt. Naši sagovornici tvrde da je to bilo zbog taksa i usled bezuspešnih nastojanja da se vidi u četiri oka sa Haradinajem. Ipak, šest meseci kasnije želja mu je uslišena. Haradinaj je posetio proizvodne pogone i saopštio da je ukinuo takse na uvoz sirovina iz Srbije i BiH kako bi kompanija "Elkos" mogla da se uspešno nosi u uslovima razvijene konkurencije pre svega na međunarodnom tržištu. Međutim, u praksi izgleda da je Keljmendi na neki čudan način privilegovan i da će on jedini, zasad, imati tu privilegiju da uvozi nesmetano robu iz Srbije, što će njegov trgovinski lanac ETC na Kosovu verovatno učiniti konkurentnijim od drugih koji uglavnom imaju robu iz regiona i EU.

Pomalo čudna logika vlasti u Prištini: ideja sa podizanjem taksa zasnivala se na tendenciji slabljenja srpske privrede i države Srbije. Skidanje taksa za odabrane na mala vrata donekle obesmišljava ovu zamisao. Ili da li je baš tako.

Zanimljivo bi bilo analizirati ko su glavni partneri Ramiza Keljmendija u Srbiji. Ako ste mislili da je zbog porekla blizak porodici Karić, prevarili biste se. Kako kažu naši sagovornici u Prištini, glavni partner "Elkosa" na Kosovu je "Delta holding" Miroslava Miškovića. Kako oni kažu, javna je tajna da Mišković svojom robom bukvalno kreditira trgovinski lanac ETC u vlasništvu Ramiza Keljmendija, kao i kompaniju "Davoli", koja se takođe bavi trgovinom prehrambenim proizvodima i drugom robom za domaćinstva. Naravno, nije "Delta" jedini partner ETC-a iz Srbije, ali je svakako najveći i najbitniji. Uzimajući u vid i postojanje ovih okolnosti, podizanje sankcija za Keljmendija ima sasvim drugačiji prizvuk.

Dakle, nije to samo bojazan za opstanak njegove kompanije, koja je velika i značajna za tamošnju privredu i da se onda zarad tih viših interesa dozvoljava uvoz robe iz Srbije potpuno svesno da će se novac u takvom odnosu uputiti prema Srbiji. Ipak, to nije bio nasumičan potez, već pre svega mera koja ima jasnu posledicu - jačanje "Elkosa" s jedne strane, a s druge ekonomsko jačanje njegovih partnera u Srbiji. Vrlo precizno i vrlo određeno.