DAN MODERNE IMUNOLOGIJE: Zašto 220 godina kasnije i dalje sumnjamo u vakcinu?

DAN MODERNE IMUNOLOGIJE: Zašto 220 godina kasnije i dalje sumnjamo u vakcinu?

foto: shutterstock


Engleski lekar Edvard Džener na današnji dan, 14. maja 1796. godine, vakcinisao je osmogodišnjeg dečaka, što se smatra početkom moderne imunologije. Do tada se u XVIII veku, u lečenju primenjivala inokulacija, ne naročito bezbedna metoda, koju je Džener modifikovao, piše Nacionalna geografija.

Inokulacija, poznata i kao variolacija, izvodila se unošenjem sadržine boginja u organizam radi zaštite od ove bolesti. Džener je na dečaku Džejmsu Fipsu testirao inokulaciju kravljim boginjama, a posle šest meseci, ovaj mališan je izgradio imunitet na velike boginje.

foto: printscreen youtube

foto: printscreen youtube

Sam dr Džener nazvao je ovaj metod “vakcinacija”, jer materijal koji je ubrizgao u dečakovo tkivo potekao od krave (lat. Vacca). On je uvideo kakvo je ovo dostignuće i predvideo da jednog dana velike boginje neće biti opasnost za mase. Zbog svega toga, Džener se danas smatra ocem imunizacije.

Međutim, ono što je tog 14. maja 1796. bio veliki korak za čovečanstvo, danas smo dopustili da se vratimo tri koraka unazad.

Velike boginje su iskorenjene, zamalo se desilo i sa morbilama (malim boginjama). Zamalo…

Od iskorenjivanja do epidemije

Severna i Južna Amerika iskorenili su male boginje još 2002. godine, a isti trend trebao je da se dogodi u Evropi još 2010. godine, a godinu dana kasnije i u čitavom svetu, govorile su prognoze. Međutim, u sve su se umešali antivakcinaši. Čest argument koji iznose protiv vakcinisanja je navodno sumnjivo  poreklo vakcine i tvrdnja da velike farmaceutske kompanije šalju na siromašnija tržišta  vakcine lošijeg kvaliteta.

Nakon toga, na red je 1998. godine došla i kontroverzna studija doktora, abdominalnog hirurga Endrua Vejkfilda u časopisu “Lanset” u Velikoj Britaniji, u kojoj lekar tvrdi da trovalentna MMR vakcina izaziva autizam. Članak su preneli mnogi mediji i od tog trenutka počeo je da se širi lanac straha, da se smanjuje obuhvat imunizacije i da se javljaju epidemije malih boginja.

vakcina2

Mnogi naučnici su kasnije pokušavali da potvrde korelaciju između morbila i autizma, ali niko od njih nije uspeo. S druge strane, napisane su stotine radova i srtučnih analiza o sigurnosti vakcina.

Vrhnuca paradoksa desio se 2004. godine kada je novinar “Sandej tajmsa” otkrio da časopis “Lanset” nije proverio sve navode u članku pre nego što ga je objavio. Osim toga, otkriče je pokazalo i da je autor Vejkfild imao finansijsku dobit od svojih tvrdnji koju nije mogao da obrazloži.

Zdravstvena katastrofa

Časopis “Lanset” se potom u potpunosti ogradio od članka, odbacio tvrdnje Vejkfilda i izvinio se čitaocima. Vejkfild je izbačen iz lekraske komore. Laž je, nažalost, ostala da živi. I to pre svega po forumima i društvenim mrežama.

Boginje

To je očigledno i dovoljno u današnje vreme, kada ljudi više nisu sigurni niti obučeni kom izvoru informacija treba da veruju. To je i dovelo do najvećče zdravstvene katastrofe 21. veka.

Prošle godine širom Evrope buknula je epidemija malih bognja – Italija, Nemačka, Velika Britanija. Epidemija naravno nije zaobišla ni Srbiju koja je, prema podacima SZO prijavila najveći broj smrtnih slučajeva od malih boginja tokom prošlogodišnjeg talasa. Žrtva je bilo čak 15.

Broj obolelih od malih boginja širom sveta u prva tri meseca 2019. učetvorostručio se u odnosu na isti period prošle godine, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Ovi privremeni podaci ukazuju na “jasan trend”, a epidemije se beleže u svim delovima sveta. U Africi je ipak zabeležen najdramatičniji rast – više od 700 odsto?!

Šire straha od MMR vakcine prelilo se i na druge boljke… Zato se i tokom poslednjeg talasa gripa, koji je zahvatio pola Evrope ali i Srbiju, ispostavila da se protiv sezonskog gripa vakciniše svega 2 odsto stanovništva u Srbiji?!

Vakcina i autizam – nikakva veza

Početkom ove godine objavljeni su rezultati desetogodišnjeg istraživanja koju je objavio časopis Annals of Internal Medicine, koji objavljuje Američko udruženje lekara, koje je konačno dokazalo da vakcina za male boginje, zauške i rubeolu ne uzrokuje autizam, preneo je The Guardian.

Njihova studija, koja je uključila 6.517 slučajeva autizma, najveći broj do sad, a sprovedena je među 650.000 dece u Danskoj koju su pratili 10 godina, pokazala je i da čak ni deca koja u srodstvu imaju nekoga ko boluje od autizma, nisu podložnija autizmu nakon vakcinisanja MMR vakcinom.

Uprkos tome, strah neupućenih i dalje tinja. Sve ih je manje, donekle i zbog kaznenih mere koje su  u Srbiji predviđene za roditelje koji svoju decu ne žele da vakcinišu, kao i tužbi protiv poznatih ličnosti koji su javno zagovarali tezu da decu ne treba vakcinisati.

U celu borbu protim antivakcinaša sada su se uključile i pojedine društvene mreže, poput Instagrama, koje ukidaju haš tag antivakcinaških pokreta. Možda je to i najjače oružje. Tamo gde je sve počelo, sve treba i završiti – na internetu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar