EKSPRES UVODNIK: Mašta

Zato su seli i opterećeni sopstvenom nesrećom izmaštali gomilu gluposti, potrošili ozbiljna sredstva, kreirali kampanju i posle svega bacili sve karte na sto. Odigrali va bank pokušavajući da izblefiraju čoveka koji je takve partije igrao nebrojeno puta. I naravno da nije ni trepnuo

Kada su drugovi iz Saveza za Srbiju konačno odlučili da saopšte svoje političke zahteve - ostavke i izbori na svim nivoima, smene u RTS i REM - i da ih zakucaju obećanjem da će, ukoliko im se ne izađe u susret, 13. aprila organizovati veliki narodni protest u Beogradu, bilo je jasno da je priči došao kraj.

Intersubjektivna mreža koju su ispleli kroz svoje medije, preko društvenih mreža, i na subotnjim okupljanjima, raspala se po šavovima i pokazala da iza nje, na žalost mnogih, ne postoji ništa.

Samo očaj, nesigurnost, nemoć, frustracija i za svaki posao, pa i za politiku, pogrešni lični odnos prema protivniku.
Oni, sada je to sasvim jasno, jednostavno mrze tog uspešnog Vučića ("uspeh" je relativan pojam, ali mi se držimo statistike - političar koji godinama ima oko pedeset odsto glasova jeste uspešan), ali ne znaju baš tačno šta da mu rade.

Zato su seli, i opterećeni sopstvenom nesrećom, izmaštali gomilu gluposti, potrošili ozbiljna sredstva, kreirali kampanju, i, posle svega, bacili sve karte na sto.

Odigrali va bank pokušavajući da izblefiraju čoveka koji je takve partije igrao nebrojeno puta. I naravno da nije ni trepnuo.

Niti bilo ko drugi, pošto je danas svaka ideja o imitiranju oktobra 2000. na nivou pokušaja da se u masovnu upotrebu uvede fiksni telefon, a mobilni zabrani. Ili da se ukinu mejlovi u korist faks mašine.

I sve to zato što su ljudi iz SzS, od kojih se jedan godinama bavio marketingom, pomislili da je politika isto što i marketing, i da samo treba osmisliti bolji slogan, džingl, reklamu, naći novo lice koje će da bude zaštitnik brenda, i sve posle toga ima da se desi samo od sebe.

Njihova mašta poništila je stvarnost u toj meri da su stvarno pomislili da su spremni za taj završni udarac - rušenje Vučića sa vlasti.

A kada se pokazalo da od toga nema ništa, nisu seli, razmislili, pogledali gde greše, nego su se, iz čistog očaja, odlučili za još završniji udarac - velike demonstracije, na kojima će, valjda, da budu zauzeti Predsedništvo, Skupština, zgrada Vlade, RTS i REM, a posle toga vlast će preuzeti, ko?

Đilas? Jeremić? Obradović? Teodorović? Trifunović? Trifunović No 2? Neukaljani intelektualci? Stručnjaci iz naših redova? Komiteti zaštite? Radnički saveti? Udruženje glumaca? Štediše u švajcarcima? Marks 21?
I šta će da bude sa 55 odsto onih koji su, po anketama, i danas za Vučića i SNS? Biće lustrirani, oduzeće im se pravo glasa, okupljanja, govora, misli i dela?

A sve će to da sprovedu SzS i Pokret slobodnih Trifunovića, od kojih jedni imaju deset, a drugi oko osam odsto? Plus svi oni nezadovoljni koji podjednako psuju i Vučića i Đilasa?

Ozbiljna je to papazjanija, samo je pitanje ko će, zaista, da je kusa. I šta se u njoj nudi, osim kelerabe, belog luka i kupusa.

Pošto mesa, politike, nigde i dalje nema. Ni u naznakama. Pa smo čak svedočili i tome da je najozbiljniji politički predlog, onaj o tome da treba ograničiti vreme trajanja određenih mandata, potekao iz novina?!

I što je najsmešnije, možemo da se kladimo da će jednog trenutka upravo Vučić o tome da govori, i da ozbiljno o njemu razmisli (uostalom, jedini je političar koji je makar nagovestio da će da se povuče, bar iz SNS), dok će SzS zaboraviti da ga uvrsti u spisak svojih lepih želja.

Ne pada im na pamet. Pošto su oni i nastali na ubeđenosti da je samo nesrećan sticaj okolnosti uzrokovao da ne budu večno na vlasti, i sve što iskreno žele jeste da se na tu vlast, večnu, vrate. Šest meseci stručnjaci, pa onda mi.

To i jeste osnovni problem sa njima. Nemaju oni program, nemaju politiku, nemaju plan, nego samo potrebu da opet budu političke gazde, koje će o sebi govoriti u trećem licu.

Zbog toga je i sve što rade, čisto fingiranje, laž, iza koje ne stoji ništa što se, istinski, može nazvati opštim benefitom.
Njih mrzi da se time, što jeste osnov i razlog svake politike, bave. Lenji su, ne zanima ih, da osmisle nešto što će pomoći u rešavanju svih onih ključnih pitanja za ovu zemlju.

Pa su RTS i REM postali zamena za Kosovo i NATO. Pa je državni kapitalizam postao zamena za investicije, sa idejom da je najbolje da cela Srbija bude PKB, a nacionalizam Dveri je zamena za demografsku politiku.
Sve suplementi umesto pravih proizvoda. Sve manekeni, glumci umesto ozbiljnih političara. Pa se posle još čude što malo-malo pa politički nastradaju.

I sada još misle da će sve to da se sredi samo da se u aprilu ponovi onaj peti dan oktobra.

Moguće, ali 1. aprila.

Što bi svakako, za sve bilo, i najbolje. Da shvatimo da je cela ova predstava bila samo šala. I da se neko prihvati ozbiljnog posla, koji se svakako ne zove - hajde da izmislimo Sergeja Trifunovića, on će da ih psuje.

Taj posao je sasvim drugačiji i sastoji se od pravljenja ozbiljne političke organizacije, sa smislom, ciljem, politikom, planom, programom, koji mogu da budu konkurentni na ovom nezgodnom tržištu kakva je Srbija.

To mora da bude organizacija koja ima odgovore na sva pitanja i koja politiku ne doživljava kao lični odnos i frustraciju, zavist poraženih prema pobedniku, nego kao posao koji se radi u opštem interesu.

I zato je danas, u Srbiji, najvažnije pitanje, da li takvi uopšte postoje?

Ili nam je alternativa poludeli glumac?