Vesti
18.05.2019. 09:56
R. E. i Đoko Kesić
EKUMENSKA POLITIKA: Zašto je Vatikan promenio mišljenje o Stepincu?
Svi spisi, potkrepljene i propagandne ideje, analize i novinski članci koji se bave životom i delom Alojzija Stepinca imaju istu dilemu - zločinac ili svetac? Postojanje te dileme je jedini aksiom u ovoj priči. Da bi se desilo istorijsko pomirenje, potrebno je pomiriti se sa samim sobom. Da bismo se pomirili sa samim sobom, prvi korak je prihvatanje odgovornosti. Lične i kolektivne. E sad, da bismo došli do odgovornosti, moramo doći do istine, činjenica. Za to je potrebno vrućim nožem odseći politiku, propagandu, mitomaniju, subjektivnost i najviše - dogmu.
To, složićete se, nije lak posao. Nije lako nigde i nikome, a posebno ako ste papa i ako pred sobom na stolu imate pitanje - kanonizacija Stepinca. Crno-bela pitanja podrazumevaju i crno-bele odgovore, a u realnosti je sve sivo. Posebno na Balkanu, gde ima toliko nijansi...
Zločinac i svetac su dve dijametralno suprotne odrednice i fenomenološki je zanimljivo da se u nečijoj biografiji toliko materijala oko kojega dva naroda, dve struje političara, dve crkve mogu podjednako izgraditi prototipe "zločinca" i "sveca". U tom kontekstu odluka pape Franje da odloži kanonizaciju Stepinca, za Hrvate i Srbe je civilizacijski događaj, vododelnica u balkanskoj učmaloj mentalnoj močvari, ali je ponovo stvorila jaz i borbu sa prototipe koje smo izabrali. Ali ta odluka je i mnogo više. To je pitanje religije i hrišćanstva, civilizacijskih tekovina. A istorija nas uči da je rešenje uvek bilo negde na sredini, pa malo više kod onog jačeg. U prevodu, kompromis u realno mogućim uslovima.
Upravo zato je papina izjava "... čemu služi jedna izjava o svetosti ako nije jasna istina? Ne služi nikome, a ja se ne plašim istine, plašim se samo suda Božijeg... U jednom trenutku kanonizacije došlo je do nerazjašnjenih tačaka", zapravo ozbiljna lekcija iz diplomatije. Pa makar ona i bila samo u svrhu kupovine vremena. To je zapravo ozbiljna prekretnica u politici Svete stolice, slažu se mnogi.
Papa se za sada odlučio za neutralnu varijantu. Koja je opet, na Balkancima svojstven način, ugrađena u javno mnjenje i kolektivnu svest po potrebi i interesima. Mala za one kojima je Stepinac "zločinac", a strašan jeres za pristalice "sveca".
Hrvatski profesor istorije Tvrtko Jakovina smatra da je odluka pape zapravo "pružena ruka i poziv za iskorak u novo vreme koje nas čeka".
"Živimo u raskoraku i kriznim vremenima, koja dele ljude na svetitelje i na ratne zločince. Po mom sudu, kardinal Stepinac nije ni jedno ni drugo. Vatikan je to jasno prepoznao i podsetio nas, mislim prvenstveno na Hrvate, ali i Srbe, da postoji svet i izvan njih i u taj svet treba da kročimo i otpočnemo pravi dijalog o tome kuda dalje", kaže naš sagovornik.
On podseća da je kanonizacija kardinala Stepinca crkveno-državni projekat koji Hrvatsku zakiva u neka daleka vremena i pogubnu ideologiju i sumnja da će mnogi Hrvati prepoznati poruku Vatikana:
"Razumem, postoje ljudi koji veruju u čuda, natprirodno, što samo po sebi najavljuje ozbiljne probleme. Verujem da bi moralo doći do racionalnog dijaloga katolika i pravoslavaca, jer je ovaj u Mešovitoj komisiji bio pogrešan zato što je od početka bilo jasno da hrvatska katolička crkva to neće prihvatiti", kaže Jakovina.
Međutim, čak i da pribegnemo sokratovskom pristupu, koji podrazumeva primenu disciplinovanog, rigoroznog i promišljenog dijaloga, te pažljivog promišljanja, teško je doći do tačnog odgovora na najlogičnije pitanje: Zašto je papa doneo ovakvu odluku?
Praćenjem novinskih napisa, ukrštanjem pretpostavki i analizom izjava i reakcija kao mogućnost isplivala su dva scenarija. Po prvom, ona ima veze sa ranijom najavom pape Franje o otvaranju tajne arhive Vatikana iz doba Drugog svetskog rata i Holokausta, što će se desiti 2020. Tu bi, kako se nadaju istraživači, mogli da isplivaju dokazi o saznanjima i ćutanju pape Pija XII o nacističkim zločinima, ali i o posrednoj ili direktnoj ulozi Stepinca u ustaškim zločinima. Istog onog Pija XII koji je 20. januara 1942. postavio za vikara ustaške, domobranske i italijanske vojske.
Drugi scenario podrazumeva novi dokument-dokaz koji papa i Mešovita komisija u kojoj učestvuje i Srpska pravoslavna crkva do sada nisu imali, a o kojem poslednjih dana spekulišu mediji. Ko je dokument zataškao? Služba koja je na ovim prostorima mogla da parira onoj vatikanskoj - Titova Udba. Osim toga, može se postaviti i pitanje da li su ovi scenariji i potonja i privremena odluka pape samo pokriće za poruku nešto drugačije, ili zapravo srodne prirode - političku poruku? Jer politička uloga Svete stolice nikome nije nepoznanica...
Arhiviran "Magnum crimen"
Da je u pitanju otvaranje tajnog arhiva Vatikana, za mnoge deluje kao najlogičnije rešenje. Ako se već sada zna da je mnogo toga gurnuto pod tepih o neslavnoj istoriji NDH, pa i o ulozi Stepinca, ko zna šta je sve moguće pronaći na prašnjavim policama najčuvanijeg arhiva. O tome šta je sve prećutano najpouzdanije svedoči upravo kapitalno delo velikog jugoslovenskog i hrvatskog naučnika i istraživača Viktora Novaka "Magnum crimen". Još kada se na sve to doda podatak da je Novak bio višegodišnji saradnik pomenutog arhiva, a da je "Magnum crimen" stavljena na crnu listu Vatikana - stvari izgledaju malo jasnije...
"Ekspres" iz ovog dela koje ima više od hiljadu i sto stranica prenosi tek kratke delove koji se odnose na sveštenstvo hrvatske crkve i njihovog nadbiskupa Alojzija Stepinca u vreme NDH.
Već na samom početku poglavlja o delovanju klerofašističkog fronta u Hrvatskoj pre početka Dugog svetskog rata, akademik Novak ocenjuje da je hrvatska katolička crkva bila Peta kolona čiji su časnici bili aktivni politički učesnici, pa čak i kuriri između ustaške centrale u Italiji i njenih tajnih ćelija u Hrvatskoj. Ali javno delovanje sveštenstva obelodanjeno je prvih dana NDH.
"Mile Budak, jedan od Pavelićevih saradnika, njegov prvi doglavnik i veliki organizator krvavih ustaških akcija tokom 1941, već 15. juna te godine u govoru u Slavonskom Brodu veličao je zasluge sveštenika koji su razoružavali jugoslovenske generale i oficire. Franjevac Bernard Sokol komponuje muziku na svoje stihove: Ante će donijeti Hrvatskoj spas, Hrvat će na svome biti svoj... Ovaj pjesnik kompozitor bio je uveliko zadužio ustaški pokret i time što je bio veoma pouzdan Pavelićev kurir, saobraćajući između Jugoslavije i Italije, noseći poruke i naređenja u Hrvatsku od Pavelića (...) Međutim, hrvatski kler dao je pravi podsticaj svojim stavom prema ustaškoj veleizdaji i proglašenju NDH. Vrhovni šef Katoličke crkve u Hrvatskoj, zagrebački metropolita dr Alojzije Stepinac. Urbi et orbi objavljena je prva povezanost između nadbiskupa i ustaških prvaka i to u prvim trenucima NDH. Jer već 11. aprila 1941. nadbiskup Stepinac je posjetio svoje ranije poznanike i prijatelje koji su sad zauzeli ministarske položaje (...) Nadbiskup Stepinac se nije zadržao na kurtoaznim posjetama. On je pošao tadašnjem poglavnikovom zamjeniku Slavku Kvaterniku, tom samozvanom vojskovođi i kasnijem maršalu. Na Veliku subotu Slavko Kvaternik je posjetio nadbiskupa, a odmah istoga dana nadbiskup mu je uzvratio posjetu.
'Katolički list' (koji je pod kontrolom nadbiskupa, op.a.) saopćuje da je tom prigodom nadbiskup izrazio ne samo čestitke za objavljivanje NDH, nego je istodobno izrazio svoje žaljenje povodom smrti njegovog brata Petra Kvaternika, koji je kao ustaški odmetnik poginuo u borbi s regularnim trupama jugoslovenske vojske u Crikvenici. 'Katolički list' tim povodom piše da se taj događaj zbio 'u času kad je vršio najljepšu dužnost svoga života' - objavljujući obnovu hrvatske državnosti i pao kao žrtva svoga domoljublja - ustaškoga. Svakako 'Katolički list' nije ništa mogao napisati što ne bi odobrio nadbiskup. Ali i sam nadbiskup Alojzije Stepinac oglasio se kao ustaša ili ustaški prijatelj ove ustaške porodice kada je tom veleizdajniku i ustaši učestvovao na sprovodu, ali ne samo kao možda njegov poznanik, nego sa svim dostojanstvom, vodeći sprovod mitropolitskom mitrom", piše Novak u knjizi "Magnum crimen" i dodaje: "Sve ono što se desilo od četvrtka do uskršnje nedjelje i oni izrazi naročite pažnje prema ustaškim rukovodiocima, i lični nadbiskupu Stepincu kao i njegovom listu, sa velikom je radošću zapazila ustaška štampa i obilježila kao 'uspostavljanje uske saradnje' između ustaškog pokreta i Katoličke crkve u Hrvatskoj."
Više pročitajte u štampanom broju nedeljnog Ekspresa...
Komentari
