INTERVJU ALEKSANDAR OLENIK: Kosovo je davno rešeno pitanje

INTERVJU ALEKSANDAR OLENIK: Kosovo je davno rešeno pitanje


Kratkovide političke odluke krajem 80-ih godina da se silom rešavaju problemi sa kosovskim Albancima dovele su do svega ovoga

 

U sredu, 8. maja, nedavno formirani Građanski demokratski forum, nastao od većinskog dela rukovodstva i članstva Pokreta slobodnih građana, proslavio je useljenje u svoju beogradsku centralu. Aleksandar Olenik je u prethodna dva meseca, koliko postoje, objasnio da se odstupanje od pokreta dogodilo zbog odustajanje PSG od evropskih integracija, ali da je presudilo odluka da pokret bude deo izborne liste Saveza za Srbiju, što je apsolutno neprihvatljivo.
“Poverenje građana je dobijeno na politici da nećemo da budemo na istoj listi sa nacionalistima, sa desnicom, sa idejama iz prošlog veka koje su oličene u Dverima i donekle u Narodnoj stranci Vuka Jeremića”, izjavio je Olenik, uz ocenu da u Srbiji ne postoji istinska građanska opcija.
Počinjete skromno, ali pretpostavljam da vam očekivanja nisu na tom nivo, pošto u politici to nije primereno. Imate li neke domete u vidiku, ili će protok vremena uticati na očekivanja?
“Sigurno nismo prepušteni vremenu. Volim da planiram, a ljudi u okruženju misle da dobro mogu da procenim situaciju. Ambiciozan jesam, nije to sporno, a raspoloženje u Srbiji je takvo da ova politička opcija, građanska i demokratska, nikada kroz istoriju nije bila dominantna. Može čak da se kaže da je daleko od toga. Mi postojimo tek nešto više od dva meseca. Za to vreme smo uradili značajniji posao nego što sam planirao da ćemo stići i moći. S te strane sam izuzetno zadovoljan. A o dometima… Koliko se sećam, građanske partije, čak i kada su bile na vlasti, nisu imale više od 20 do 25 odsto glasova. To bi bio maksimum, u idelanim uslovima da se kockice slože na najbolji mogući način za nas. Minimum ne postoji, nema donje granice.”

A minimum prihvatljivosti?
“To je suštinsko. Ne postoji takva vrsta minimuma. Mi iskreno verujemo u političku ideju, vrednosti koje zastupamo i spremni smo da ne pravimo kompromise. Makar bili ispod cenzusa, ili kako kažete, minimuma. Smatramo da je politika bitna. A okolnosti se menjaju. Ne moramo u nekom periodu da imamo veliku podršku, ali između dva trenutka, dobrog i lošeg, nećemo menjati svoju politiku i prilagođavati se, nećemo dirati osnovne ciljeve zbog trenutnog rejtinga.”

Da li vas na neki način još opterećuju koreni nastanka GDF, ili vas drugi vraćaju u opciju Pokreta slobodnih građana kojem ste donedavno pripadali?
“Nemam tu vrstu tereta iz dva razloga. Prvo, ponosim se radom u PSG, to je bila moja prva politička aktivnost, a politikom se bavim nešto manje od dve godine. S druge strane, nije bilo velikog raskola, trudio sam se i mislim da sam uspeo u tome da izbegnemo sukob, da smo se za ovdašnje uslove i navike prilično elegantno razišli.”

Možda je neumesno da tako formulišem, ali šta ste naučili za ove dve godine o politici i političarima?
“Mislio sam da iz perspektive advokature imam iskustva iz rada sa ljudima. Ali sam se prevario. Rad s ljudima u politici i u advokaturi je potpuno drugačiji, druga dimenzija je u ta dva načina rada. I priznajem da još učim.”

Na koji način je drugačiji? Teži, gori, bezobzirniji…
“Teži, gori, višeslojni, sa više dimenzija, više skrivenih interesa ili javnih problema. Mislio sam da je advokatura prilično komplikovana, ali je to jednostavnije što se tiče interesa. Kroz politiku se prelamaju opšti, partikularni, privatni, trenutni interesi, ličnosti, sklonosti, ambicije, procene koliko su ljudi sposobni za nešto. Koliko se ambicije podudaraju sa realnošću ili ne, pa onda nastaju problemi.”
Kakva su vam bila razmišljanja i očekivanja? PSG u vreme liderstva Saše Jankovića, koji je u nekom periodu figurirao kao osoba oko koje bi mogla da se okupi opozicija, potpuno se promenio njegovim napuštanjem politike i izborom Sergeja Trifunovića, kojem ste bili protivkandidat, za lidera Pokreta. 
“Bilo je iznenađujuće. Gospodin Trifunović je i ranije bio prisutan, bio je aktivan u pojedinim intervalima, pa ga u nekom periodu nije bilo. Davao je svoj doprinos, to nije sporno. Za mene je bilo iznenađenje da ima ambiciju da vodi političku organizaciju što je potpuno drugi vid aktivnosti. Vođenje bilo koje organizacije zahteva određenu vrstu ozbiljinosti i predanosti. I dalje mi to nije jasno. Tada mi je bilo iznenađujuće i zbunjujuće, ali ništa više od toga.”

Da li strahujete da vas, ne samo zbog naziva Foruma, doživljavaju kao neku vrstu elitističke organizacije, suženih mogućnosti delovanja i opcija zbog profila ljudi koje ste okupili i na koje računate?
“U tome ima istine. Kad god posetim neko manje mesto prvo moram da objasnim da građanin nije onaj ko živi u gradu, da su to svi stanovnici ove države, svako ko živi i na selu. Uglavnom to ne doživljavaju na takav način, ali prosto je tako. Taj deo pokušavam da prevaziđem u neposrednom razgovoru s ljudima, kao što čine i sve moje kolege. Ali, ako se pogleda da je više od 90 odsto našeg članstva, ne samo rukovodstva, fakultetski obrazovano, onda ne možemo u potpunosti da izbegnemo taj epitet elitizma i u tom segmentu je on donekle tačan. Ipak, ne mislim da je to presudno i da će izazvati negativne posledice.”

Da li u budućem biračkom telu računate na glasove apstinenata, ili preusmeravanjem ka sebi glasova onih aktivnih?
“Apstinenti nam nisu ciljna grupa. Po svim istraživanjima njih je veoma teško motivisati i pokrenuti na glasanje. Naš cilj je da ljudi glasaju za politiku koju zagovaramo. To su prvo ljudi koji učestvuju na protestima, a drugo oko čega želimo da ih privučemo jeste pitanje Kosova. Kada razgovaram privatno s ljudima, naravno i sa političarima, svi kažu da smo mi u pravi, da je Kosovo faktički nezavisno, ali da to ne smeju da kažu. Ukoliko nešto takvo izgovore, kažu da će ih politički uništiti. Pitam ih ko će ih uništiti? Javno mnjenje? Pa, političari na vlasti kreiraju javno mnjenje. Ali, istovetno je i s ljudima iz opozicije. Misle isto kao i mi, da je Kosovo faktički nezavisno, ali ne smeju to javno da kažu u strahu od rekacije. E, mi to kažemo javno.”

Da je Kosovo nezavisno?
“Faktički jeste. To nije pitanje naše volje ili želje da bude drugačije. Ma, mi se bavimo pitanjem dokazivanja očitih stvari. Svi znamo da je tako još od nesrećnog rata 1999. godine i ulaska u ratni sukob, potpisivanja kapitulacije i povlačenja. Ali zbog medijskih kampanja da smo pobedili u ratu, da ćemo sačuvati Kosovo, svakojakih zamlaćivanja naroda, u poziciji smo da dokazujemo ono što svi odlično znaju. Poražavajuće je što ljudi ne smeju da kažu šta je realnost.”

A vaš predlog za rešenje problema?
Naša politika jeste da se što pre napravi sporazum, sveobuhvatni, pravno obavezujući, kakav god, koji će dovesti do stabilnosti između Srbije i Kosova, do osećaja stabilnosti kod građana. Bez najava sukoba, bez dizanja tenzija, gde se pojedinci iz političke elite s Kosova preko noći druže i mire, a onda ujutru huškaju narod. Mi podržavamo Aleksandra Vučića samo u jednoj stvari, a to je Briselski sporazum. On je krenuo da ga sprovodi. I taj Briselski sporazum je trag na osnovu kojeg može da se dođe do nekog rešenja. Moramo jednom da shvatimo da Albanci s Kosova neće da živimo u zajedničkoj državi, a da mi ne možemo da ih nateramo na to.

Ako mislite da po pitanju Kosova možete da pridobijete deo glasača, šta je još prioritetno u vašem programu?
“Srbija na Zapadu. I sve što to znači, a minimalno je članstvo u Evropskoj uniji, ubrzano pristupanje EU. Iz toga proizilazi i da je centar naše politike pojedinac, a ne kolektiv. Dosta je bilo mitova i legendi… Nema tu pitanja da li mi hoćemo ili nećemo. Nema emocija o tome da li nas vole ili mrze. EU se prosto nameće. Mi imamo interes da uđemo u Evropsku uniju. A i njima je interes da čitav Balkan bude u EU. Naš interes je veći nego njihov. Mi kao narod 200 godina lutamo između Istoka i Zapada, a niti smo tamo, niti ovamo. Ulazak u EU bi jednom za svagda rešio to pitanje. EU ima svojih mana, ima svojih problema, ali evropski sistem vrednosti daje jednake šanse za sve početnike, pa se potom pokaže ko je bolji. Ali, u startu imaju svi iste šanse. Takav sistem, kombinovan s pravnom sigurnošu i uređenom državom je ono što naše mlade vuče tamo. Jedini način da oni ostanu jeste da to implementiramo ovde. Drugog načina nema.”

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar