“Milost ne tražim, niti bih je dao”: Na današnji dan preminuo Rade Končar

“Milost ne tražim, niti bih je dao”: Na današnji dan preminuo Rade Končar

YouTube


Kada je 22. maja, 1942. godine, pred šibeničkim streljačkim vodom Rade Konačar prkosno stao u u red osuđenika i pljunuo “fašističkoj milosti” u lice rečima: “Milost ne tražim, niti bih je dao”, potvrdio je za sva vremena svoju besmrtnost. Končar je jedan od najvećih revolucionara, boraca za slobodu i narodnih heroja, koji je ostao upamćen po izuzetnoj hrabrosti i neumornoj borbi protiv fašista.

Rade Končar rođen je u srpskoj porodici nadomak Plitvičkih jezera u Lici. Končar je veoma rano postao član, žustri aktivista, ali i jedan od vođa ondašnje Komunističke partije Jugoslavije, zbog čega je osuđivan na robiju u više navrata, počevši od 1934. godine, pa do 1941. godine. Kao jedna od neraskidivih tačaka oslonca čitave Komunističke partije, on je bio primoran i da jedno određeno vreme provede skrivajući se u ilegali, u Zagrebu, ali je ipak odlazio u Srbiju, kako bi mogao i da se otvorenije bori protiv ugnjetavača.

Poslednje hapšenje ovog hrabrog učesnika Aprilskog rata, ali i mnogih gerilskih napada partizanskih jedinica na Kordunu i u Karlovcima, izvršila je italijanska vojska, a postoje podaci da ga je neprijatelj uspeo da uhvati samo zahvaljujući tome što je bio ranjen. Dospevši u zatvor kod svog najljućeg neprijatelja, Končar je odbio da otkrije svoj pravi identitet, što je dovelo do toga da ga tamničari svirepo muče. Uporno odbijajući da odgovori na pitanja fašističkih islednika, on je navlačio na sebe njihov bes, za koji se nisu ustručavali da ga iskale na svom zarobljeniku.

Končara su na kraju odala dokumenta, koja su Italijani pronašli kod ustaša u Zagrebu, što je uzrokovalo da mu bude presuđena smrtna kazna. Iako su partizani pokušali više puta da ga izvuku iz fašističkih šaka, u tome nisu uspeli.

Partizani su Italijanima predlagali razmenu zatvorenika, ali  fašistički dogmatici su jedva dočekali da ovoj ikoni partizana “smeste” metak u čelo.

Rade Končar je svojim životom i delovanjem ilustrovao drevnu istinu, a to je da žrtva pravog heroja nikada nije uzaludana, iako je cena koja se mora platiti za nju velika. Ipak, nasleđe ovog partizanskog revolucionara i dalje živi, ne samo kroz naziv jedne od ulica naše prestonice, ili škola nazvanih u njegovu čast, već je ovaj borac, ujedno i jedan od prvih koji je dobio zvanje Narodnog heroja u Srbiji.

  1. 1
    Andra Lonvcaric

    Komunisticki ekstremista, isti kao i fasisti. Crna ili crvena kuga i diktatura u cemu je razlika?

+ Ostavite komentar