ONA STRANA, KAKO GOD OKRENEŠ

ONA STRANA, KAKO GOD OKRENEŠ


Očekuje li Srbiju u narednoj godini, koja već sada važi za odlučujuću u slučaju Kosova, destabilizacija i u slučaju rešavanja problema i u slučaju odustajanja od pregovora? Dok institucije EU budu zaokupljene izborima, možemo li mi da se odupremo pritiscima Moskve i Vašingtona?

Jugoslovenska kriza počela je na Kosovu i završiće se na Kosovu, napisao je Noel Malkolm, britanski istoričar i profesor na Oksfordu, kome je Balkan već godinama ključna sfera interesovanja.

Da li je posle gotovo četiri decenije od prvih demonstracija u južnoj srpskoj pokrajini, baš ova predstojeća 2019. godina raspleta? Ako su i devedesetih sve oči bile uprte u Kosovo, protekle godine Srbija je upala u deža vi. Godina 2018. počela je birokratskim izveštajima i stručnim analizama Atlantskog saveta, zatim britanskog Doma lordova, a potom i Strategijom proširenja EU, koje su se detaljno bavile zapadnim Balkanom, kao i održavanjem samita zemalja zapadnog Balkana u Londonu. Detaljno je i stručno najavljeno šta nas očekuje. Jasno je bilo da smo opet na šahovskoj tabli. A jasno je i kako je Zapad podelio bele i crne figure ako uzmemo u obzir da je “maligni uticaj Rusije na Balkanu” i borba protiv istog zajednički imenitelj svima. I svi su ukratko najavili – vraćamo se na Balkan. A na Balkanu, kao po zasluzi rekli bi maliciozni, većina stvari prelama se preko Srbije.

Za one koji su skloniji umetničkom pristupu, sredinom godine obezbeđene su i simboličke i multimedijalne sublimirane poruke. U trenutku kada se srpska trobojka zavijorila na Beloj kući, Ambasada SAD u Beogradu poklonila nam je naše parče sveta. Bukvalno su nam u video klipovima visoke produkcije objasnili – “Vi ste svet”, uz odavanje počasti Mihajlu Pupinu, Nikoli Tesli… I tu ništa nije bilo ni slučajno, niti melodramatično. Ono što je počelo kao soft porn, po svemu sudeći 2019. godine lako može prerasti u destabilizaciju zarad konačnog rešenja. Da ne upotrebimo neku jaču reč.

kosovo (3)Rusija nema potrebu da koristi opozicione proteste kao neku vrstu pritiska. A kada bi videli da Beograd nešto radi protiv njih, imali bi dovoljno vremena da nešto preduzmu, kaže Dragomir Anđelković
Na drugoj strani, moćan uticaj ruskih figura kao u paralelnoj stvarnosti očitava se na drugim mestima, od još uvek samo perfidne meke moći, preko energetske linije, pa sve do najave humanitarne misije Rusije na Kosovu i sada već zvanično najavljene posete Vladimira Putina Beogradu. Posebno je zanimljivo da su pojedini ruski mediji o protestima opozicije u Beogradu izvestili navodeći broj od nekoliko desetina hiljadama ljudi, što se direktno kosi sa procenama vlasti u Beogradu.

Ostaje nejasno da li je u pitanju pokušaj novinarske objektivnosti ili suptilna politička packa? Sagovornici “Ekspresa”, inače dijametralno suprotnih stavova, slažu se u jednom – Srbiji sledi burna godina u kojoj će se rešavanje pitanja Kosova reflektovati ne samo kroz spoljnu politiku i diplomatiju, već i kroz prizmu unutrašnje politike i odnosa opozicije i vlasti. Za to su, kako kažu, velike sile posebno zainteresovane.

Teško je prognozirati hoće li Srbija i Kosovo postići sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji naredne godine, ocenjuje izvršni urednik portala “European Western Balkans” Nikola Burazer i dodaje da se pokazalo da je za Beograd i Prištinu veoma teško da postignu krupne sporazume, a još teže da ih implementiraju.

– Eventualno postizanje sporazuma bi moglo da predstavlja udarac i po jednu i po drugu vladu, što i jeste jedan od najvažnijih razloga što on do sada nije postignut. Stiče se utisak da je i jednoj i drugoj strani neophodno da dobiju podršku javnosti pre bilo kakvog sporazuma, pa se i na trenutnu krizu može gledati kao na pripremu terena za promenu granica, za koju se govori da je najvećim delom već dogovorena. Koliko će postizanje sporazuma uticati na stabilnost u regionu dobrim delom zavisi kako od njegovog sadržaja, tako i od načina na koji je postignut. Eskalacija krize može učiniti sporazum izglednijim, ali imati i ozbiljne posledice po bezbednost koje niko više neće moći u potpunosti kontrolisati – smatra Burazer.

 (BETAPHOTO/ARMENIJA ZAJMI BESEVIC/EV)

(BETAPHOTO/ARMENIJA ZAJMI BESEVIC/EV)

Ako bi trebalo malo da rizikujem čak i sa Trampovom administracijom protiv Angele Merkel, ja ne bih igrala na lobiste u SAD, nego na Stejt department, Ministarstvo odbrane i Senat, ističe Jelena Milić
On istovremeno napominje da je Trampova administracija prva pružila javnu podršku promeni granica, ali i da se pominje da su osnove ove politike postavljene još ranije, tokom mandata predsednika Baraka Obame.

– Jedan od najvažnijih motiva za podršku SAD konačnom sporazumu jeste i uklanjanje ruskog uticaja sa Balkana, budući da je oslanjanje Srbije na Rusiju po pitanju Kosova jedan od najvažnijih faktora za uticaj Rusije u regionu. Američka spoljna politika je po tom pitanju stabilna.

Opširniji tekst možete pročitati u najnovijem novogodišnjem dvobroju Ekspresa, koji se od petka nalazi u prodaji na kioscima

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar