Vesti
29.03.2019. 13:18
Natalija Ginić
Previše ste fokusirani na Kosovo
Nemačka jeste ključni igrač, koji generiše politiku oko kosovskog problema, izjavio je nedavno Feliks Dane, direktor predstavništva „Konrad Adenauer" u Ujedinjenom Kraljevstvu. Koristeći bokserske termine, dalje je objasnio i da je Nemačka u „teškoj kategoriji" EU članica. Prevedeno, od nje se očekuje da dosudi „brek" između dve strane u klinču onda kada je svako dalje odvijanje borbe nemoguće. Čista komanda, bez ikakve fizičke intervencije. Za prištinsko ukidanje taksa na srpsku robu i nastavak dijaloga, nemačko dosuđivanje bi možda imalo efekta. Za sve ono posle, ozbiljno je pitanje.
Više je nego jasno, a to su nemački zvaničnici ponovili nebrojeno puta, kako u Berlinu, tako i Beogradu, da je Nemačka za kompromis. Ali za kompromis su i Amerikanci, i Britanci, i Rusi. Svaki s drugim meritumom. Amerikanci su najglasniji povodom ideje da je razmena teritorije prihvatljiva. Doduše, toga se drže nezvanično, dok u onom formalnom delu pritiskaju Prištinu da ukine takse. Za to su bili zaduženi američki podsekretar za politička pitanja Dejvid Hejl i zvaničnici Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Džon Erat i Brad Berkli, koji su nedavno kosovskim liderima poručili da Vašington očekuje hitno ukidanje nametnutih carina ili će u protivnom pojačati sankcije. Britanci su svojevremeno bili izričito protiv etničkog razgraničenja, ali su proteklih nekoliko meseci izrazito tihi povodom svog pređašnjeg protivljenja. U Prištini je nedavno boravio generalni direktor za politička pitanja britanskog Forin ofisa Ričard Mur, kome je Ramuš Haradinaj poručio da je Kosovo zainteresovano za postizanje konačnog sporazuma s Beogradom, ali samo onog koji je zasnovan na „uzajamnom priznavanju postojećih granica". Za Ruse, s druge strane, prihvatljivo je uzajamno rešenje bazirano na Rezoluciji 1244 SB UN, dok je za Nemce suština konsenzusa potpuna drugačija. Ona isključuje bilo kakve promene granica i razmenu teritorija na Balkanu. Povlačenje linija po etničkim principima Berlin vidi kao opasnost, i pri takvoj poziciji stoji poučen iskustvima posle Drugog svetskog rata i balkanskih etno-teritorijalnih rešenja iz devedesetih. I upravo se tih neodstupajućih nemačkih principa drži i predsednik Odbora za evropske poslove Bundestaga Ginter Krihbaum. Ovaj hrišćanski demokrata i blizak saradnik kancelarke Angele Merkel u intervjuu za „Ekspres" ističe da države zapadnog Balkana, kada pričaju o mogućim opcijama, moraju da uzmu u obzir i posledice koje takva rešenja mogu da imaju po region. U razgovoru za naš list Krihbaum govori i o evropskom putu Srbije, ali i o izlasku Britanije iz EU.
- Izjava Mejove od pre dve nedelje, u kojoj ona ne navodi nijedan razlog za odlaganje Bregzita do 30. juna, za mene je vrlo razočaravajuća. Pored toga, Mejova uopšte nije uzela u obzor evropske izbore, koji će se održati od 23. do 26. maja. U tom kontekstu podržavam odluku Evropskog saveta da britanski parlament treba da se odredi prema odluci koju je donela vlada te države. Ukoliko ga prihvate, Britanija će zapravo napustiti Evropsku uniju 22. maja. Postalo je više nego jasno da mi pokušavamo da izbegnemo Bregzit bez dogovora zato što bi takav scenario naneo ozbiljnu štetu, kako Ujedinjenom Kraljevstvu, tako i EU. Takođe, želimo da damo priliku Britaniji da se pripremi još bolje za napuštanje Unije.
Evropska komisija je prošle godine objavila strategiju za zapadni Balkan, odnosno dala perspektivu za proširenje EU do 2025. godine. Na koji način bi izbori u Evropskom parlamentu i interni problemi u EU mogli da utiču na politiku proširenja?
- Prvo bih želeo da istaknem da velika većina poslanika, kako u nemačkom Bundestagu, tako i u Evropskom parlamentu, podržava proces proširenja. Dogovor iz Soluna, prema kojem države zapadnog Balkana imaju perspektivu članstva u EU, i dalje je obavezujući. Izbori u EU neće promeniti ništa u vezi s tim, iako će verovatno političke partije koje su neprijateljski nastrojene prema Evropi i proširenju ojačati glasovima birača u ovoj rundi izbora. Ipak, mi smo i dalje predani našem cilju.
Međutim, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je jasno stavio do znanja da pristupanje novih članica može da se dogodi samo onda kada se ispune svi relevantni uslovi.
- Ne bih da govorim o preciznim datumima, baš u tom kontekstu, zato što određivanje datuma pristupanja zavisi samo i isključivo od napretka svake pojedinačne zemlje. Dakle, od država zavisi da li će se poglavlja u pristupnom procesu otvarati i zatvarati. Nije dovoljno da se formalno usvoje evropski zakoni u tom smislu. Nova pravila moraju da se i suštinski primenjuju u praksi. I Evropska komisija i nemački Bundestag pridaju mnogo značaja tom aspektu. Važno je napomenuti da reforme nisu neophodne da bi se EU učinila usluga. Umesto toga, one su neophodne da bi se uspostavila snažna konekcija između zapadnobalkanskih zemalja i Evrope, da bi se promovisala demokratija i vladavina prava, da bi se rešio problem s korupcijom i da bi se uspostavila osnova za pozitivni ekonomski razvoj. Zato su reforme najviše u interesu građana u svim relevantnim državama.
Koje su problematične tačke u pristupnim pregovorima za Srbiju, a u kojim poglavljima smo napredovali?
- Srbija je već preduzela mnoge značajne korake prema EU poslednjih godina. Često to nije bilo prepoznato na adekvatan način. Ipak, i dalje ima mnogo toga što bi još trebalo uraditi. Pored normalizacije odnosa s Kosovom, posebno je značajno da Srbija poboljša svoj stav prema vladavini prava. Nezavisnost sudstva, borba protiv korupcije i sloboda medija su najhitnija pitanja u tom pogledu. Međutim, ne sumnjam da je osnovni cilj Srbije pristupanje Evropskoj uniji. Srbija je oduvek bila deo Evrope, a time i deo naših zajedničkih vrednosti. Čak i danas je EU najvažniji trgovinski partner Srbije i učestvuje sa 60 odsto u trgovinskoj razmeni. To pokazuje da je vaša zemlja čvrsto i nepovratno povezana sa Evropom.
Kako komentarišete stav EU da će podržati bilo koji sporazum koji je prihvatljiv za obe strane, i za Beograd i za Prištinu?
- Države zapadnog Balkana ne mogu da se uzimaju kao odvojene jedinice s obzirom na njihovu zajedničku istoriju. Kada god raspravljamo o mogućim rešenjima bilateralnih problema, moramo uzeti u obzir kakve posledice po druge zemlje oni mogu da izazovu. Stoga je od ključne važnosti postupati na najosetljiviji način. U tom kontekstu vrlo je pozitivna stvar što se u različitim državama članicama EU održavaju konferencije koje prate takozvani Berlinski proces (iniciran od Nemačke). Sledeća konferencija bi trebalo da bude organizovana u julu 2019. godine. To dokazuje da je cela EU spremna da doprinese stabilnosti i miru u celom regionu, ali i poboljšanju saradnje između zemalja zapadnog Balkana. Ogroman ekonomski potencijal tih država još nije u potpunosti iskorišćen.
Pomenuli ste da je normalizacija odnosa s Kosovom važna za evropski put Srbije. Koja je opcija za rešavanje kosovskog problema prihvatljiva za Berlin? Da li je Nemačka i dalje protiv razmene teritorija?
- Kada je reč o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, nije stvar u tome da li je bilo koja solucija prihvatljiva iz ugla Nemačke. Umesto toga, Evropa kao celina mora da se zapita da li razmena teritorija stvara više problema za region nego što ih rešava. Susedne zemlje imaju prilično kritičan stav prema takvoj opciji, kao, recimo, Severna Makedonija sa znatnom albanskom manjinom. Po mom mišljenju, javni diskurs u Srbiji previše je fokusiran na pitanje Kosova, dok su najveći izazovi za budućnost vaše zemlje prilično različiti, ali se o njima ne raspravlja temeljno.
Na šta konkretno mislite?
- Presudno je da država nastavi sa ekonomskim napretkom, posebno u pogledu kvalifikovane radne snage i dobro plaćenih poslova. Veće plate za zaposlene su osnovni preduslov za povećanje oporezivanja i samim tim jačanje socijalnih naknada, na primer za penzionere. Što je još važnije, ekonomski rast posebno mladim ljudima pruža pozitivne izglede za budućnosti, tako da se ne osećaju kao da moraju da napuste domovinu.
Kako komentarišete ekonomsku politiku Srbije?
- Poslednjih godina je ostvaren znatan napredak. Predsednik Aleksandar Vučić je svakako u velikoj meri doprineo tome da se privuku uspešne zapadnoevropske kompanije u Srbiju, koje su profitabilno investirale u vašu zemlju i otvorile mnogo radnih mesta. Upravo je ta činjenica pokretačka snaga ekonomskog rasta Srbije. Prema mojim saznanjima, još neke važne kompanije planiraju poslovanje u Srbiji, a to je vrlo bitno za stabilizaciju rasta.
Više je nego jasno, a to su nemački zvaničnici ponovili nebrojeno puta, kako u Berlinu, tako i Beogradu, da je Nemačka za kompromis. Ali za kompromis su i Amerikanci, i Britanci, i Rusi. Svaki s drugim meritumom. Amerikanci su najglasniji povodom ideje da je razmena teritorije prihvatljiva. Doduše, toga se drže nezvanično, dok u onom formalnom delu pritiskaju Prištinu da ukine takse. Za to su bili zaduženi američki podsekretar za politička pitanja Dejvid Hejl i zvaničnici Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Džon Erat i Brad Berkli, koji su nedavno kosovskim liderima poručili da Vašington očekuje hitno ukidanje nametnutih carina ili će u protivnom pojačati sankcije. Britanci su svojevremeno bili izričito protiv etničkog razgraničenja, ali su proteklih nekoliko meseci izrazito tihi povodom svog pređašnjeg protivljenja. U Prištini je nedavno boravio generalni direktor za politička pitanja britanskog Forin ofisa Ričard Mur, kome je Ramuš Haradinaj poručio da je Kosovo zainteresovano za postizanje konačnog sporazuma s Beogradom, ali samo onog koji je zasnovan na „uzajamnom priznavanju postojećih granica". Za Ruse, s druge strane, prihvatljivo je uzajamno rešenje bazirano na Rezoluciji 1244 SB UN, dok je za Nemce suština konsenzusa potpuna drugačija. Ona isključuje bilo kakve promene granica i razmenu teritorija na Balkanu. Povlačenje linija po etničkim principima Berlin vidi kao opasnost, i pri takvoj poziciji stoji poučen iskustvima posle Drugog svetskog rata i balkanskih etno-teritorijalnih rešenja iz devedesetih. I upravo se tih neodstupajućih nemačkih principa drži i predsednik Odbora za evropske poslove Bundestaga Ginter Krihbaum. Ovaj hrišćanski demokrata i blizak saradnik kancelarke Angele Merkel u intervjuu za „Ekspres" ističe da države zapadnog Balkana, kada pričaju o mogućim opcijama, moraju da uzmu u obzir i posledice koje takva rešenja mogu da imaju po region. U razgovoru za naš list Krihbaum govori i o evropskom putu Srbije, ali i o izlasku Britanije iz EU.
- Izjava Mejove od pre dve nedelje, u kojoj ona ne navodi nijedan razlog za odlaganje Bregzita do 30. juna, za mene je vrlo razočaravajuća. Pored toga, Mejova uopšte nije uzela u obzor evropske izbore, koji će se održati od 23. do 26. maja. U tom kontekstu podržavam odluku Evropskog saveta da britanski parlament treba da se odredi prema odluci koju je donela vlada te države. Ukoliko ga prihvate, Britanija će zapravo napustiti Evropsku uniju 22. maja. Postalo je više nego jasno da mi pokušavamo da izbegnemo Bregzit bez dogovora zato što bi takav scenario naneo ozbiljnu štetu, kako Ujedinjenom Kraljevstvu, tako i EU. Takođe, želimo da damo priliku Britaniji da se pripremi još bolje za napuštanje Unije.
Evropska komisija je prošle godine objavila strategiju za zapadni Balkan, odnosno dala perspektivu za proširenje EU do 2025. godine. Na koji način bi izbori u Evropskom parlamentu i interni problemi u EU mogli da utiču na politiku proširenja?
- Prvo bih želeo da istaknem da velika većina poslanika, kako u nemačkom Bundestagu, tako i u Evropskom parlamentu, podržava proces proširenja. Dogovor iz Soluna, prema kojem države zapadnog Balkana imaju perspektivu članstva u EU, i dalje je obavezujući. Izbori u EU neće promeniti ništa u vezi s tim, iako će verovatno političke partije koje su neprijateljski nastrojene prema Evropi i proširenju ojačati glasovima birača u ovoj rundi izbora. Ipak, mi smo i dalje predani našem cilju.
Međutim, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je jasno stavio do znanja da pristupanje novih članica može da se dogodi samo onda kada se ispune svi relevantni uslovi.
- Ne bih da govorim o preciznim datumima, baš u tom kontekstu, zato što određivanje datuma pristupanja zavisi samo i isključivo od napretka svake pojedinačne zemlje. Dakle, od država zavisi da li će se poglavlja u pristupnom procesu otvarati i zatvarati. Nije dovoljno da se formalno usvoje evropski zakoni u tom smislu. Nova pravila moraju da se i suštinski primenjuju u praksi. I Evropska komisija i nemački Bundestag pridaju mnogo značaja tom aspektu. Važno je napomenuti da reforme nisu neophodne da bi se EU učinila usluga. Umesto toga, one su neophodne da bi se uspostavila snažna konekcija između zapadnobalkanskih zemalja i Evrope, da bi se promovisala demokratija i vladavina prava, da bi se rešio problem s korupcijom i da bi se uspostavila osnova za pozitivni ekonomski razvoj. Zato su reforme najviše u interesu građana u svim relevantnim državama.
Koje su problematične tačke u pristupnim pregovorima za Srbiju, a u kojim poglavljima smo napredovali?
- Srbija je već preduzela mnoge značajne korake prema EU poslednjih godina. Često to nije bilo prepoznato na adekvatan način. Ipak, i dalje ima mnogo toga što bi još trebalo uraditi. Pored normalizacije odnosa s Kosovom, posebno je značajno da Srbija poboljša svoj stav prema vladavini prava. Nezavisnost sudstva, borba protiv korupcije i sloboda medija su najhitnija pitanja u tom pogledu. Međutim, ne sumnjam da je osnovni cilj Srbije pristupanje Evropskoj uniji. Srbija je oduvek bila deo Evrope, a time i deo naših zajedničkih vrednosti. Čak i danas je EU najvažniji trgovinski partner Srbije i učestvuje sa 60 odsto u trgovinskoj razmeni. To pokazuje da je vaša zemlja čvrsto i nepovratno povezana sa Evropom.
Kako komentarišete stav EU da će podržati bilo koji sporazum koji je prihvatljiv za obe strane, i za Beograd i za Prištinu?
- Države zapadnog Balkana ne mogu da se uzimaju kao odvojene jedinice s obzirom na njihovu zajedničku istoriju. Kada god raspravljamo o mogućim rešenjima bilateralnih problema, moramo uzeti u obzir kakve posledice po druge zemlje oni mogu da izazovu. Stoga je od ključne važnosti postupati na najosetljiviji način. U tom kontekstu vrlo je pozitivna stvar što se u različitim državama članicama EU održavaju konferencije koje prate takozvani Berlinski proces (iniciran od Nemačke). Sledeća konferencija bi trebalo da bude organizovana u julu 2019. godine. To dokazuje da je cela EU spremna da doprinese stabilnosti i miru u celom regionu, ali i poboljšanju saradnje između zemalja zapadnog Balkana. Ogroman ekonomski potencijal tih država još nije u potpunosti iskorišćen.
Pomenuli ste da je normalizacija odnosa s Kosovom važna za evropski put Srbije. Koja je opcija za rešavanje kosovskog problema prihvatljiva za Berlin? Da li je Nemačka i dalje protiv razmene teritorija?
- Kada je reč o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, nije stvar u tome da li je bilo koja solucija prihvatljiva iz ugla Nemačke. Umesto toga, Evropa kao celina mora da se zapita da li razmena teritorija stvara više problema za region nego što ih rešava. Susedne zemlje imaju prilično kritičan stav prema takvoj opciji, kao, recimo, Severna Makedonija sa znatnom albanskom manjinom. Po mom mišljenju, javni diskurs u Srbiji previše je fokusiran na pitanje Kosova, dok su najveći izazovi za budućnost vaše zemlje prilično različiti, ali se o njima ne raspravlja temeljno.
Na šta konkretno mislite?
- Presudno je da država nastavi sa ekonomskim napretkom, posebno u pogledu kvalifikovane radne snage i dobro plaćenih poslova. Veće plate za zaposlene su osnovni preduslov za povećanje oporezivanja i samim tim jačanje socijalnih naknada, na primer za penzionere. Što je još važnije, ekonomski rast posebno mladim ljudima pruža pozitivne izglede za budućnosti, tako da se ne osećaju kao da moraju da napuste domovinu.
Kako komentarišete ekonomsku politiku Srbije?
- Poslednjih godina je ostvaren znatan napredak. Predsednik Aleksandar Vučić je svakako u velikoj meri doprineo tome da se privuku uspešne zapadnoevropske kompanije u Srbiju, koje su profitabilno investirale u vašu zemlju i otvorile mnogo radnih mesta. Upravo je ta činjenica pokretačka snaga ekonomskog rasta Srbije. Prema mojim saznanjima, još neke važne kompanije planiraju poslovanje u Srbiji, a to je vrlo bitno za stabilizaciju rasta.
© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava.
Komentari
