Srbija se voli i kad se ne pljačka

Srbija se voli i kad se ne pljačka


Logika modernih svetskih hegemona prema malim narodima je surova. Ta logika nalaže da mali narodi, izuzimajući Jevreje, imaju neizvesnu budućnost. Ili pre će biti da je nemaju. A prošlost, naročito ako je, s razlogom ili bez njega, malo epski nakićena i narogušena, treba zaboraviti.

Ubeđivanje Srba i Srbije da moramo da zaboravimo prošlost, “istoriju koja je mitomanska i prepuna irealne epske retorike o koju se već vekovima saplićemo”, moramo zaboraviti jer valja “gledati u budućnost”. Ova retorika sa izrazitim intenzitetom izlila se na naše nacionalno biće poslednjih desetak godina, zamislite, sve povodom kosovskog pitanja. Besprizorna propagandna mašina uspeva da poseje tu apsurdnu klicu, pa I moje kolege tim povodom kažu:”To Kosovo me zaista ne zanima, pusti istoriju, zanima me samo moja ulica na Senjaku”.

Drugi moj kolega, koji na žalost nije više među nama, zapisao je da “Srbi proizvode višak istorije, što je dozvoljeno isključivo velikim narodima”. Hoće reći da je srpska istorija veća od Srba.

Hegemoni imaju sasvim drugu logiku i prava koja sami sebi biraju. U SAD redovno i sa dužnom pompom obeležavaju datum kad je Džordž Vašingtom 1775. sa vojskom prešao reku Potomak, kao i druge poput napada na Perl Harbor. U njihovim đačkim udženicima istorije ne pominju rat u Koreji, Vijetnamu, Iraku, “afričkom proleću”, gde od su izvozili demokratiju, tu trava više ne raste, o milosrdnom ubijanju Srbije…

Englezi u vojničkim čizmama uteruju ljudska prava drugim zemljama, a ne smeta im što u 21. veku imaju koloniju na španskom tlu, ne obeležavaju datum kad su prvi u modernoj istoriji napravili konc logor u sopstvenoj afričkoj koloniji, ali imaju Trafalgar skver, jer je lord Nelson tukao Napoleona… Veliki poput Rusa, vratili su pod svoj šinjel Krim, gde je još u vreme kraljice Katarine velike grof Potemkin napravio modernu luku i brodogradilište. A Kinezi, o kojima moćni NATO ni zuba da zabeli, samo što nisu ušli na ostrvo Formozu,(Famozno ostrvo koje danas zovu Tajvan) koje je uvek bilo deo Kine…Za velike važi večna latinska sentenca “Quod liced lovi, non licet bovi”.

Ovih dana ta ružna strana istorije, koja pripada malim narodima, vratila nas je dvdesetogodišnjem sećanju na početak NATO agresije na Srbiju. U Srbiji onoj Drugoj, pojavili su se očekivani komentari “To smo zaslužili, nisu nas bombardovali bez razloga”, ili ona okoštala poruka “Što slavima kad smo pobedili NATO?”… Ovim povodom hteo sam da napišem tekst o tome kako Srbija, pre dvadeset godina, nije branila samo sebe od istorijski sramnog napada 19 moćnih zemalja, već je branila sve one male narode koji su nešto slično doživeli ili ih to čeka, kad me preduhitri sjajan tekst Nebojše Katića u “Politici” pod naslovom “Srbi i realpolitika”. Nebojša Katić, je poslovni konsultant, već dugo živi i radi u Londonu.

Gospodin Katić na perfektan način elaborira naša istorijska stradanja, piše kako su Srbi do jče pisali svoju istoriju, ali “u novom milenijumu srpski neprijatelji preko mudrih i prosvećenih Srba diktiraju novi narativ”… po kojem se 1999. Nije dogodila brutalna NATO agresija, već je “NATO bio prisiljen da interveniše kako bi kosovske Albance zaštitio od pogrom”.

U tom novom naativu, “iz zapadnog ugla i iz ugla prosvećenih građana Srbije, bilo kakvo drugačije tumačenje prošlosti postaje dokaz da je nacionalizam u srba, taj prauzrok svih balkanskih zala, još živ”, piše Katić. On još dodaje da je rat sa NATO-om veličanstven trenutak u istoriji nacije, ako ona to ume da prepozna…branila je svoju čast, dostojanstvo na uspomenu na milione predaka koji su verovali da žrtvovanje nije besmisleno i nisu držali do realpolitičkih kalkulacija.

I zaista, kome i šta to govori gen. sec. NATO Jens Stoltenberg, tvrdeći da je intervencija Alijanse bila neizbežna i da nije bila uperena protiv naroda nego protiv režima. U pravu je, bili su krive mostovi, fabrike, RTS, civili, to je režim, uništiti privredu i dovesti svoje banke, osiguravajuća društva, markete… Gospodin još kaže da “rado dolazi u Beograd, tu je proveo deo detinjstva, ima prijatelje…Ko pristaje na to i za koje pare? ” I Medlin Olbrajt sve to je imala, pa se valjda podrazumeva da imate prava i da nas ubijate.

Gospodine Stoltenberg, ako već morate da pričate, ne vređajte nam inteligenciju!

Uglavnom, ne možemo glavo kroz zid, ali možemo li da razumemo da danas biti patriota nije retro, bljak i mlađe kameno doba. Treba razumeti da narod koji u svoju budućnost ne ugrađuje i svoju prošlost – nema budućnosti. Večna je latinska poruka “Historia magistra vitte est”. A Srbija se brani ne samo puškom i pogibelji, već teškim i poštenim radom, brani se tim svakodnevnim napretkom svačije ruke. Podrazumeva se da razumemo realpolitiku, ali i da imamo samopoštovanje i svoju politiku, a najveći junak našeg doba među Sbima biće grupa lidera koja od Srbije napravi snažnu, moćnu i uređenu pravnu državu, jer Srbija se voli i kad se ne pljačka, kad nije razgrađen vinograd nego državna zajednica vredna svakog respekta.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar