STAVLJENA TAČKA: Milan Nedić ne može da bude rehabilitovan

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je odlučio da srpski premijer za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu Milan Nedić ne može da bude rehabilitovan.

Ovom odlukom Apelacioni sud je kao neosnovanu odbio žalbu punomoćnika Nedićevih potomaka i potvrdio prvostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu iz jula prošle godine, kojim je odbijen zahtev za rehabilitaciju Milana Nedića.

Prvostepenim rešenjem Višeg suda od 11. jula 2018. godine kao neosnovan je odbijen zahtev predlagača za rehabilitaciju pokojnog Nedića.

Krajem avgusta žalbu na ovo rešenje podneo je punomoćnik podnosilaca zahteva za rehabilitaciju, advokat Zoran Živanović.

Viši sud u Beogradu je odbio zahtev za rehabilitaciju kojim je traženo da se poništi Uredba Vlade FNRJ, kojom je Milan Nedić proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta građanska i imovinska prava.

Apelacioni sud u detaljnom obrazloženju odluke, koja je objavljena na sajtu ove institucije, navodi da je prvostepeni sud pravilno zaključio da se nisu stekli uslovi za rehabilitaciju Milana Nedića - predsednika Vlade, koju je postavio okupator Srbije, nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije i njenog raspada koje je usledilo usled neprijateljskog napada Nemačke oružanom silom, a u međunarodnim okvirima priznatu Vladu okupator je nagnao u izgnanstvo zajedno sa vladajućim monarhom.

"Dakle, lice čija se rehabilitacija traži je od strane okupatora postavljena za predsednika Vlade koja je za vreme mandata pomagala okupatoru, ne samo u eksploataciji dobara države i radne snage, već u progonu svih onih građana Srbije koji se nisu svrstavali na stranu okupatora ili nisu delili njegova politička ili ideološka ubeđenja ili se nisu pridržavali okupacionih propisa, a o čemu svedoči niz dokumenata", podseća Apelacioni sud.

Napominjući da je Nedić lišen slobode od strane Treće američke armije, Apelacioni sud naglašava da "ne može biti govora da je lišenje slobode Milana Nedića izvršeno iz političkih ili ideoloških razloga".

Predlagači rehabilitacije su zahtevom tražili da se utvrdi da je general Nedić lišen slobode bez sudske ili administrativne odluke kao žrtva progona iz političkih i ideoloških razloga, kao i da je ništavo rešenje Trećeg narodnog sreskog suda za grad Beograd od 31. januara 1946. godine o konfiskaciji imovine generala Milana Nedića od dana donošenja i da su ništave sve njegove pravne posledice.

Postupak po zahtevu za rehabilitaciju izazvao je negodovanja u javnosti, budući da jedan deo gradjana smatra da je Nedić zločinac i da sud treba da odbije rehabilitaciju.