Švajcarci i bankari derikože

Švajcarci i bankari derikože


Fenomenalni Dušan Kovačević, uz toliko velikih dramskih tekstova, napisao je ambiciozni esej o Svim srpskim podelama. Nedavno mi reče da ih je obrazložio, čerečio, groteskno uobličio, ukupno trideset.
Dakle Srbi se dele na Srbe i Srbe, ravnogorce, domicilne, prečeno seljake, dvojkokrugaše, dele se na patriote i izdajnike, na secikese, rodoljube, tajkune, na pastire gislare, gitariste, malopgrađane i velikograđane,na brutalne koljače i one suptilnije ubice sa dušom,…

 
Dušan Kovačević nije moderan lik, prevideo je najnoviju podelu. Srbi su kao amebe, dele:Srbi se dele na Švajcarce, Dolarce i Evroštediše!
Dakle, Skupština Srbije ej u petak 19. aprila raspravljala o Predlogu specijalnog zakona o građanima, njih oko 22 000 koji su se svojevremeno zadužili u švajcarskim francima, pretovarili se po hoće dušu da ispuste. Vlada Srbije, donoseći još jednu podelu među Srbe, unela je u bankarske račune ono što ni Gete, sve sa Šilerom, Ljermontovom i jesenjinom nije sveštio, unela je dušu, humanost skoro. Humanost izgleda ponižavajuće humana:Otpisala je 38 odsto duga građana zaduženih u švajcarcima – 15 odsto da plati država a 23 odsto banke…
Da će nešto platiti banke, pa iskreno ne verujem. Banke ne plaćaju, one naplaćuju. Onih 15 odsto neće platiti država, nego građani Srbije, a da ih niko nije ni pitao.

 
Nekako istog dana svetske agencije donele su vest koja se kosi sa srpskom praksoom. Naime, Vrhovni sud Grčke presudio je u nazočni petak 19. aprila presudio je da su zakonskikrediti koje su banke odobrile građanima, indeksirane u švajcarskim francima, te se, kako u ugovorima piše, moraju otplatiti. Više od 70 000 Grka je od 2006. do 2009. uzelo stambene kredite u visini od tri milijarde evra, da bi danas taj dug porastao na 13 milijardi evra…Ko im je kriv, kad ne poznaju vladaoce u Srbiji, bar Anu Brnabić ili Malog.

 
Da ne bude zabune, pričamo o odluci Vrhovnog suda Grčke. Naši vrhovni i ustavni sudovi, kad dođe dotle da se bave svojim poslom, iznenada padnu u fazi nenadane hibernacije. Kažu fotelja ili revolucija, biramo ovo prvo, jer naše sudstvo je enzavisno.
Dakle, suština nije u prevari nego u nauku da je bilo kakva rabota sa bankama razbojnički posao – pljačka u najavi, nema spasa, zakon je u revolveru.
Ali, najpre šta to nije u redu sa naši Švajcarcima, odnosno šta nije u redu sa vlastima u Srbiji? Zbog čega su, imam puno razumevanje za ljude koji su upali u razbojničku zamku švajcarske monete, zbog čega su ti naši Švajcarci postali kućni ljubimci naše vladajuće elite, a ovi zaduženi u evrima i dolarima su građani koji treba da plate dug omiljenim Švajcarcima. Šta još da radimo sa krezubim – škrbavom Srbijom, sa ljudima koji su prevazišli Huddinija – hrane višečlanu porodicu sa primanjima od tridesetak hiljada dinara, sa onim koje je akpitalistički hegemonizam ostavio baz posla a našli su se na pola puta između početka i kraja. Zašto su Švajcarci bolji od mijih kolega sa fakulteta, koji su 35 godina profesorisali po srpskim srednim školama, a danas od pačinaste penzije izdržavaju svoje teške i bolesne godine pride i nezaposlenu decu.Niko ne pominje onih dva odsto bogatuna koje svaka vlast proizvede u svom mandatu, koji su odabrani da nam surovo pokazuju kako je život u Srbiji savršeno lep, ako si dovoljno vešt… Ja bih bio prezadovoljan da je Vlada Srbije onih naših 11 miliona evra potrošila da se, recimo, popiše imovina države Srbije, koju pljačkaju od 1980. a ne popisuju je do danas da bi je pljačkali.

 
Da ne kukam, svi znamo koju kašu kusamo svaki dan. Ali da Vam ukratko ispričam moj problem. Sa bankama, naravno. Još u školskim danaima imao sam peh, traumu zapravo: Pročitao sam jedan esej Lava Nikolajeviča Tolstoja o bankarima. Pa to je briljantno. Grof Tolstoj je bio bigato čovek, u njegovo doba postavljalo se pitanje ko je bogatiji: On ili Nikolaj Drugi Romanov poslednji ruski car. Ali, da ne grešimo dušu, Tolstoj je prvi u Rusiji počeo da deli zemlju seljacima, da im gradi škole, bolnice, da leči decu, kosio je i orao sa svojim mužicima od jutra do sutra…Ali nećemo o tom Tolstoju, o tome što mu neću oprostiti što je ubio Anu Karenjinu a Vronskog poslao u Srbiju da izgubi glavu, što je ubio kneza Andreja Bolkonskog posle Borodina.

 
Ovde je reč o Tolstoju koji je bio svoje vaseljenske bitke, napisao je i svoje Jevanđelje, Stari Zavet mu se nije dopadao, pa ga je Ruska crkva anatemisala, anatema i danas važi. O bankama je njegova reč. Veliki Tolstoj u nekoj prilici sa ulice posmatra nekekav bankarski prijem, raskoš dostojna balu vampira i krvopija, kako zapisa. Piše da su bankari krvopije naroda, gnjide, poslednji šljam, ništa ne rade, na olovku zarađuju novac…Ukratko, Tolstoj mi je upropasto život, ako koji slučajem videte svoju decu da čitaju njegove Sevastopoljske priče, istucite ih svojski. Zastraniće.
Zbog čega ovo ppričam:Kad god treba da idem u banku, razmišljam da banku treba opljačkati, jer ta institucija je izmišljena da bi bogati bili bogatiji, i šta god kažu u onim sptovima o povoljnim kreditima, ma sve je to laž. Kad ulazim u banku svako čulo me upozorava da sam ušao u glavni štab ozbilje razbojničke družine. Oni vam u sušti silno žele kožu da oderu. Bez anastezije. I opet razmišljaju kako im ni to nije dovoljno.
Evo pitam kako penzioner da ode na more. Rešenje je kredit. Keš gotovinski, kamata je 14 i više odsto. Milina, a predsednik Vučić priča da su penzioneri spasli Srbiju. Jesu, a ko će spasiti njih? Osim ilovače, to znamo. Odgovor na ovo pitanje znamo, spasiće ih banke, neće oni majci videti to more.
Ali Švajcarci hoće. Kućni ljubimci vladajuće elite.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar