BRISEL JE IZDAO ZAPADNI BALKAN: Ugledni američki list o krizi u EU

Evropska unija na pragu je velike krize ukorenjene u nekompetentnosti briselskog establišmenta te cinizmu i provincijalizmu država članica, piše „Vašington post“. Ovaj list dodaje da je to priča o „gordosti i izdaji, neprekidnim obećanjima i kukavičluku“ i priča o „trijumfu nedostatka volje“.

Pre početka evropskih izbora, taj američki dnevnik u autorskom tekstu Jasmina Mujanovića, poznavaoca prilika na jugoistoku Balkana, podseća da je u proteklih 16 godina Brisel obećavao zemljama Zapadnog Balkana, najranjivijem i najnestabilnijem regionu, da je „budućnost Balkana u EU".

Prošle godine, međutim, Brisel je oštro zaokrenuo svoju politiku i sasvim je ugasio ideju daljeg proširenja.

Ako Zapadni Balkan izmakne evroatlantskoj zajednici, evropski lideri će morati da krive samo sebe. Potpuno izneverene zbog neispunjenog obećanja o integraciji, balkanske zemlje će brzo postati očajne, ali i opasne — posebno za samu EU“, navodi list istovremeno ukazujući da još nije kasno da EU preokrene svoj kurs.

EU bi, tumači se, morala formalno da započne pregovore o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom i barem da dodeli status kandidata Bosni i Hercegovini.

"To će na trenutak stabilizovati brod, a zadatak koji sledi je stvaranje održivog i dugoročnog plana za region koji će podrazumevati ne samo verodostojnu predanost liberalno-demokratskim normama i praksama, nego i teško odvraćanje od takvih kao što je Rusija", navodi se u tekstu.

Jednostavno reći „ne“ zemljama Zapadnog Bakana moglo bi se protumačiti i kao igranje sa tradicionalnim biračkim telom, ali to nije strategija, već samo odložena kriza, konstatuje autor.

Iako je EU 2018. godine nevoljno iznela ideju o 2025. godini kao najranijem datumu za proširenje, Makron je bio eksplicitan: neće biti proširenja, bar ne u predvidivoj budućnosti, a čak i u Berlinu koji važi za najotvorenijeg igrača za pitanje proširenja, ta ideja je postala „poltički otrovna“.

U analizi se podseća da je s približavanjem izbora za Evropski parlament proširenje nestalo s dnevnog reda i da nikoga više nisu zanimale preostale države regiona koje nisu članice EU — Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija, Kosovo, Severna Makedonija i Albanija.

A obećanje „evropske perspektive“ bilo je sastavni deo briselske strategije za zadržavanje Zapadnog Balkana na putu političkih i ekonomskih reformi i za zaustavljanje Rusije, Kine, Turske, kao političkih rivala.

Konstatuje se da ovaj potez nije mogao doći u gorem trenutku s obzirom na to da su Skoplje i Atina tek u januaru ove godine okončali svoj skoro tri decenije dug spor u vezi sa „pitanjem o makedonskom imenu“.

Podsećajući na privilegiju integrisanja u članstvo zemalja bivških članica Varšavskog pakta, ukazuje se da zemlje Zapadnog Balkana nisu isto što i zemlje Istočne Evrope, čije članstvo u EU je bilo presedan.

Dok je Istočna Evropa proživljavala decenije autoritarnih režima, jugoistok kontineta je decenjama bio pod vladavinom jednopartijskih režima, a potom je usledio niz regionalnih i unutrašnjih sukoba koji su doveli do gubitka oko 150.000 ljudi između 1991. i 2001.

Ukratko, zaključak je, svrstavanje država i promocija demokratije na Zapadnom Balkanu bilo je osetljivo i održivo, a ono što je region dobio umesto toga bio je model pristupanja EU: tehnički strog, ali politički neefikasan program.