Da li smo srećniji u komunizmu ili kapitalizmu? (VIDEO)

Da li smo srećniji u komunizmu ili kapitalizmu? (VIDEO)


Kako je tada bilo bezbrižno. Imao si crveni pasoš, preduzeća “od igle do gume”, rodnu ravnopravnost, društvene stanove, podmazano zdravstvo i školstvo… Doduše, nisi smeo da se razmećeš kritikom, a nisi ni morao, jer nije se onog lošeg o komunistima, mnogo ni znalo. Bila je to logična trampa – ćutanje i odobravanje za sigurnost i zaštitu. Deluje čak i logično, gotovo blisko balkanskom mentalitetu. A onda se sve srušilo. I naše društvo je ušlo u neprekinuti tranzit, ruku pod ruku sa kapitalizmom – onim toliko omraženim zapadnim konstruktom. Zato je možda najteže reći kada smo bili srećniji, i da li je možda sreća precenjena kategorija? Na ova pitanja su u jednoj debati pokušali da odgovore neki od najvećih intelektualaca današnjice – kanadski psiholog Jordan Peterson i slovenački filozof Slavoj Žižek.

Bilo je zanimljivo gledati Žižeka i Petersona. Dok je Peterson u odelu govorio staloženo, povremeno i birokratski, čitajući beleške sa lap-topa, slovenački filozof je ostavio mnogo jači utisak. Žižek je izraženom gestikulacijom, šaljivim dobacivanjima, čitanjem beležaka sa papira i povremenim psovkama, bio  ubedljiviji. I ne kažu to samo oni kojima je zgodan i prijemčiv taj balkanski šarm.

“Jordane, da li sanjam? Mislim da ne. Sećam se da je pre nekoliko godina bilo istraživanje o sreći u različitim zemljama, i bilo je iznenađujuće da su neke skandinavske države, koje smatramo socijalnim demokratijama, imale vrlo nisku stopu sreće, za razliku od recimo Bangladeša. Znam da ova logika ima ograničenja. I ne prihvatam sra**a kao što su “siromašni ljudi su srećni”, ali moj argument ovde je problematizacija sreće kao takve. Bio sam godinama unazad u Litvaniji i debatovali smo tamo o tome kada su ljudi, na neki abnormalni način, bili srećni. I došli smo do toga da je to bilo u Čehoslovačkoj, posle intervencije Sovjetskog Saveza, u 1970-im i 1980-im godinama. Zašto? Za sreću, prvo ne morate da se poklapate sa demokratijom. Sreća znači da tamo negde postoji neki čovek kojeg možeš okriviti za sve. I zato su u Čehoslovačkoj mogli da kažu “eto ti komunisti, opet su sve zaje***li”. Drugi uslov, mnogo suptilniji je da je život u Čehoslovačkoj u ta mračna vremena bio relativno dobar, ali ne savršen. Dakle, bilo je mesa sve vreme, možda ga nije bilo jednom mesečno u prodavnicama. I to je odličan podsetnik na to koliko si srećan sledeći put”, naveo je Žižek, poručujući Petersonu da možda treba da se fokusira na ono što je on iskusio.

Na drugoj strani, Peterson je kritikovao Komunistički manifest, ističući da to epohalno delo nema razumevanja za to da hijerarhija može imati pozitivne efekte po ljude.

“Takve strukture su neophodne za rešavanje komplikovanih socijalnih problema. Takođe, hijerarhija jeste dobar način za distribuciju resursa i one nisu predominantno oslonjene na moć. Ne podižete na poziciju autoriteta, primarno eksplatišući druge ljude. To je vrlo nestabilno sredstvo moći. Marks takođe pretpostavlja da je istorija binarna klasna borba sa jasnom razlikom između proleterijata i buržoazije i to je problem, zato što je teško napraviti jasnu odvojenost između onih koji eksploatišu i onih koji su eksploatisani. To je bio veliki problem u ruskoj revoluciji. Ispostavilo se da možete podeliti ljude na višestruke identitete i naći zajedničku crtu da pripadaju opresorskoj klasi. To je mogla biti posledica obrazovanja, njihovog bogatstva, ili bogatstva roditelja… I to je ono na čemu se zasnivao “crveni teror”. Možda su najveći primer toga gulazi, gde su zatvarani seljaci koji su uspeli da se za 40 godina obezbede neki stepen materijalne obezbeđenosti. I u nekom trenutku njih 8o miliona je proterano, 400.000 ubijeno”, podvukao je Peterson. On je dodao da je loša Marksova ideja binarne podele klasa.

“Tada imate implicitnu ideju da se svo dobro nalazi na strani proleterijata, a zlo na strani kapitalista. I to je klasično klasno identitetsko mišljenje. Kada podelite ljude u dve grupe i suprotstavite ih, onda je lako pripisati svo dobro jednoj grupi, a svo zlo drugoj. Besmisleno je reći da je neko vredniji od drugog na osnovu svog ekonomskog statusa. Marks je imao suludu ideju vladavine proleterijata. Njegova teza je da kapitalisti izrabljuju radnike i zbog toga predlaže vladavinu proleterijata”, poručio je kanadski filozof.

Na to je Žižek, koji važi za okorelog neomarksistu, odgovorio Petersonu da ne treba da gleda samo na “teror totalitarnog režima”.

“Postojao je taj perverzni, prećutni dogovor između komunističkih režima i naroda. Država kaže: ostavite nam moć i nemojte da se zezate sa nama, i mi vam garantujemo osećaj relativno siguran život, zaposlenje, užitak… I ovo nije argument za komunizam, već argument protiv sreće. Moja osnovna formula je – ako se fokusiraš na sreću, onda si je izgubio”, poentirao je Žižek.