KROVOVI SVETA: Lepota planina

Zamislite naconalni park koji obuhvata desetak vrhova čija visina prelazi 8.000 m ukjljučujući i najviši na svetu Mont Everest visok 8.848 m. Mnogi bi pomislili da je ovaj predeo zanimljiv „samo“ zbog svojih rekordnih visina ali to je daleko od istine. Predeo prirodnih lepota ispod najviše kopnene tačke naše planete zaštićen je parkom Sagarmata.

Veći deo ovog predela nalazi se na nepalskoj strani tibetansko-nepalske granice. Obuhvata predeo Kumbu i gornjie tokove planinskih reka koje se ulivaju u Gang. Ovaj predeo uokviruju visoki krševiti planinski vrhovi prekriveni večnim snežnim pokrivačem unutar kojih su smeštene živopisne doline od kojih su najveće i najpoznatije Čukung, Kumbu i Gokio. Brzi planinski potoci koji se vodom hrane od otopljenih lednika sa vrhova presecaju doline a na pojedinim mestima se formiraju i bajkovita jezera, raj za planinare i turiste koji se domognu ovih krajeva.

U surovim prirodnim uslovima opstaju samo najotporniji. Trave zauzimaju oko 30 % parka a samo 3 % je pod šumama. Najviše je srebrne jele, specijalne lokalne vrste belog bora i naravno kleke. Povećanjem visine vegetacija se proređuje a patljaste vrste drveća sreću se do visina od 5.000-6.000 m. Iznad njih uspevaju samo retki lišajevi, pripijeni za gole stene okolo kojih se šire sneg i led. I životinjske vrste, doduše retke, opstaju u ovoj „ledenoj pustari“. Snežni leopard, crvene pande i mošusni jeleni tipični su primerci sisara ovog područja. Osim njih neke vrste planinskih kuna odolevaju na ovim visinama. Uz malo sreće naletećete na retke lokalne vrste poput indijskog svetog lengura ili specijalne vrsteovaca nazvanehimalajski tar. Ono što posebno impresionira jeste raznovrsnost ptičijeg sveta. Preko 150 vrsta preživljava u ovim suriovim uslovima od kojih je 40-ak veoma retkih vrsta. Posebno su zanimljive vrste specijalizovane na retka vodena staništa u Himalajima, njih čak 19.

Iako je vekovima bio neosvojiv i nepristupačan za veoma kratko vreme predeo oko krova sveta je poprilično zagađen. Prvi doseljenici u ove krajeve, pre nekih 500 vekova, bili su Šerpasi. Ovaj skromni narod i dan danas živi u ovim predelima, pokušavajući da iskoristi to malo što surova priroda ima da ponudi. Život im je donekle olakšala popularnost Himalaja u poslednje vreme. Naime, Šerpasi mahom žive od vodičkih tura koje sprovode turistima i planinarima kojih je sve više. Ipak, seča šuma koju su započeli pre više vekova uzima svoj danak. Jak intenzitet erozije brzo odnosi zemljište sa ogolelih planinskih padina a formiranje novog presporo je zbog hladne i surove klime.

Ne samo da je Mont Everest najviši vrh sveta, on i dalje raste. Tekstonski pokreti uslovljavaju izdizanje koje ima intenzitet oko 5 mm godišnje.

Ono što mnogo više ugrožava ekološki sistem ovih krajeva jesu turisti. Ambiciozni planinari decenijama hrle u svetu zemlju Šerpasa da bi osvojili najviši vrh planete i tom prilikom za sobom ostavljaju tone otpada koji se praktično i ne razgrađuje zbog hladne klime. Procena je da sada u neposrednoj blizini Mont Everesta leži nekoliko hiljada tona najrazličitijeg otpada. Pokrenute su akcije čiščenja i edukacije turista da bi se ovaj problem rešio. Iskreno se nadamo da će dati rezultate jer krov sveta ne zaslužuje da bude prljav.