LEGALIZACIJA KANABISA - IZMEĐU LEKA I POROKA

Dok SZO i UN raspravljaju o mogućnosti skidanja marihuane sa liste opasnih droga i upotrebe u medicinske svrhe, u Srbiji pola miliona pacijenata ulje kanabisa i dalje nabavlja na crnom tržištu. Lekovi na bazi kanabisa, koje je država odobrila pre tri godine, do sada nije koristio nijedan pacijent. Da li je vreme za novi zakon?

Nakon dugogodišnjeg opiranja Američka uprava za borbu protiv droge (DEA) poklekla je pred marihuanom. Doduše, onom u medicinske svrhe. Ovaj veliki zaokret u politici agencije desio se 2016. godine i to samo pola godine nakon što je prvi covek DEA Čak Rozenberg sa rezignacijom odbacio koncept o upotrebi marihuane u medicinske ili rekreativne svrhe, nazvavši ga običnim vicem. Šest meseci od takve izjave portparol DEA obelodanio je da agencija daje dozvolu za korišćenje kanabisa u kliničkim ispitivanjima posttraumatskog stresnog poremećaja, koji se inače najčešće javlja kod američkih vojnih veterana. Dok se druge studije bave istraživanjem medicinske koristi od marihuane i ekstrakta kanabisa kao što je kanabidiol, ovo je prvi put da su regulatori dozvolili testiranje same biljke marihuane u razvoju legalnog leka.

Istraživanja su počela, a rezultate i dalje jednako grozničavo iščekuju i zagovornici i protivnici upotrebe marihuane. Rekreativnim uživaocima je verovatno svejedno, jer znaju da DEA uvek može da im pokuca na vrata.

Tri godine kasnije pred sličnim pitanjem zamislila se i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) koja je predložila da se kanabis izbriše sa liste opasnih droga uz obrazloženje da je njegova upotreba u medicinske svrhe korisna. Ohrabreni odlukama SZO, tome su se priključili manje skeptični evropski parlamentarci koji su nedavno usvojili rezoluciju u kojoj se podržava upotreba kanabisa u medicinske svrhe i traže dodatna istraživanja na tom polju, a o ovom predlogu govorilo se i na sednici Komisije za droge UN u Beču. Najveći protivnik ovoj ideji je Rusija, čiji je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na sednici izjavio da "legalizacija marihuane otvara vrata pakla".

- Veliku zabrinutost izaziva to što je jedan broj zemalja legalizovao upotrebu kanabisa pod izgovorom da je to u medicinske i rekreativne svrhe. To je direktan put u narkotički pakao - istakao je Lavrov.

Ista dilema godinama unazad muči i javnost u Srbiji, a tema legalizacije u medicinske svrhe svojevremeno je postala i par ekselans političko pitanje. Čitavoj ideji najveći vetar u leđa tada je dao ministar zdravlja Zlatibor Lončar kada je najavio mogućnost legalizacije marihuane u medicinske svrhe. Istina, nije rekao ni kada, ni kako, ali je obećao da država neće praviti problem.

- Za sve što daje rezultate u lečenju, pa i za marihuanu, Ministarstvo zdravlja neće praviti probleme da se uvede u medicinu. Imamo razne studije koje su pokazale da kanabis ima dobre rezultate u medicini. Sigurno nećemo bežati od nečega što ima efekata. Ipak, ne želimo ni da donosimo nešto preko noći. Hoćemo građane da upoznamo o čemu se tu radi - izjavio je svojevremno Lončar.

Nakon brojnih i burnih polemika u javnosti sve se 2016. godine završilo legalizacijom, ali u korist farmaceutske industrije. Naime, dozvoljeno je da se marihuana koristi kao pomoćno sredstvo radi ublažavanja bola kod onkoloških i HIV pozitivnih pacijenata, kao i u otklanjanju spazma kod multiplaskleroze i kod epilepsije, ali samo u vidu tri leka na bazi kanabisa. Ovi lekovi, koje danas pacijenti u Srbiji mogu da dobiju na recept o trošku RFZO, sadrže i prirodni, ali u većoj meri sintetski tetrahidrokanabinol. Lek "dronabinol" koristi se za lečenje gubitka težine kod HIV pozitivnih pacijenata, lek "nabilon" primenjuje se za lečenje mučnine i povraćanja kod pacijenata na hemoterapiji, dok se "sativex", u obliku spreja, preporučuje obolelima od multiplaskleroze za ublažavanje spazma, ali tek kada on ne može biti kontrolisan konvencionalnom terapijom.

Međutim, da ova "farmako ideja" nije zaživela na srpskom tržištu i da je izostalo poverenje u medikamente koje je odobrila država, pokazuju i podaci Agencije za lekove i medicinska sredstva po kojima nijednom pacijentu u Srbiji do sada nije propisan nijedan recept za neki od pomenutih lekova. Kako navode iz ove Agencije u Srbiji nema nijedan lek na bazi marihuane koji ima dozvolu da se primenjuje, niti je ikada podnet ijedan zahtev za registraciju ovih medikamenata, a nije vršen ni interventi uvoz za nekog pacijenta.

Istovremeno, više od pola miliona pacijenata u Srbiji, prema podacima udruženja koje se zalažu za legalizaciju, i dalje koristi ulje kanabisa koje nabavljaju isključivo na crnom tržištu i to od neproverenih izvora, po ceni od čak 300 do 800 evra. Ne samo da ne mogu biti stopostotno sigurni u kvalitet ulja, ogroman broj ljudi koji koristi kanabis za lečenje od raznih vrsta bolesti, tretirani su kao kriminalci.
- U našem udruženju ima desetine i desetine teško bolesnih od multiplaskleroze, reumatino artritisa, ostalih autoimunih oboljenja koji danas potpuno normalno funkcionišu, zdravi su, porodični ljudi, rade isključivo zahvaljujuci kanabisu. Po statistici koju je radilo Ministarstvo zdravlja 2014. u Srbiji ima oko pola miliona korisnika kanabisa. Mi smo dali predlog da svako seosko domaćinstvo ima pravo na zasad pet ari pod staklenikom sorte za medicinsku upotrebu. Za koju bi država imala obavezu da otkupi ili ako želi da to prepusti privatnim preduzimačima - izjavio je Miloš Simić iz Socijalnog kanabis kluba IRKA u Beogradu.

Za to vreme kanabis i preparati na bazi ove biljke za medicinsku upotrebu danas se na legalan način mogu nabaviti u skoro svim razvijenim zemljama Evrope: Austriji, Češkoj, Skandinavskim zemljama, Nemačkoj, Italiji, zemljama Beneluksa, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Poljskoj, Mađarskoj i Slovačkoj, Hrvatskoj. U svetu su ovu biljku legalizovali Izrael, Kanada, Urugvaj, Meksiko, SAD i Australija.