PROLEĆNE TEGOBE: Zašto smo sve više alergični?

Zašto sa dolaskom proleća počinjemo da kijamo, kašljemo, curi nam nos, suze oči, javljaju se glavobolje... Broj ljudi koji ispoljavaju razne alergijske reakcije drastično je porastao u poslednjih 15-ak godina. U čitavom svetu gotovo svaka peta osoba ima alergijsku kijavicu.
- Alergijske bolesti su, praktično, epidemijski problem savremenog zdravstva – upozorava internista alergolog prof. Dr Mirjana Bogić.

Decidan odgovor na pitanje zbog čega je broj alergijskih bolesti tako drastično porastao, međutim, kako kaže, niko ne može da pruži. Činjenica je, dodaje, samo da su one učestale više nego ijedna druga bolest u poslednjih nekoliko decenija.
- Ne kažem da se u tom periodu nisu povećale i neke druge bolesti, pre svega koronarne, maligniteti, dijabet... Prisutnije su i psihijatrijske tegobe, reumatologija, jer živimo mnogo duže... Ali sve one na godišnjem nivou nemaju takvu učestalost kao ove atopijske bolesti. I niko ne zna zašto je to tako. Možemo da kažemo da je jedan od uzroka tome i globalno zagađenje. To defitnitvno stoji. Pritom, kad kažem zagađenje, ne mislim samo na ono što udišemo, nego i na ono što jedemo, pijemo ... Iz mnogih grana medicine kažu da alergologija preteruje u svom značaju. Ali, značaj daje učestalost nečega i težina kliničke slike. Težina kliničke slike, ovde, na sreću, nije kao što je kod, recimo,
Parkinsona ili kod maligniteta. Ali milionska je populacija ljudi koji pate od nečega što se u sramotno niskom procentu prepoznaje, a što se izuzetno lako i jeftino dijagnostikuje i što se, u principu, relativno lako leči – kaže dr Bogić za Ekspres.

Ona, međutim, naglašava da se ove bolesti ne mogu izlečiti, jer su one po svojoj prirodi i genetske, ali se mogu uspšeno lečiti, odnosno držati pod kontrolom. Osim alergijske kijavice, kako kaže, prisutni su, doduše ređe, i alergijska bronhijalna astma, kao i atopisjki dermatitis.
- Te tri bolesti, nažalost, hoće da idu zajedno. Dakle, neko ko izvuče jednu kartu, ima velike šanse da izvuče i druge dve. Onda se za takvu osobu koja ima i alergijsku kijavicu, alergijsku astmu i atopijski dermatit, koji se kod dece naziva dečiji ekcem, kaže da ima atopijsku konstituciju – dodaje dr Bogić.

A šta to znači? Sama reč konstitucija, kako kaže, ukazuje na to da nije reč o bolesti u startu, već o tome da je osoba takve konstitucije, da ima ogromne šanse da joj se neka od ovih bolesti razvije.
- To znači da je neko od mame, tate, bake, deke ili nekog drugog bliskog srodnika „povukao“ neki genetski poremećaj. To zvuči loše, ali to je, zapravo, izmenjena genetska struktura. Zbog toga osobe sa atopijskom konstitucijom stvaraju određenu vrstu antitela, imnuoglobuline, u visokim koncentracijama. Imunoglobulina ima različitih klasa. Za ove tri alergijske bolesti bitan je imunoglobulin E. Mnogi imaju tu konstituciju, ali hvala bogu, ređi razvijaju bolest. Jedno je predispozicija, a drugo je da se razvije bolest – priča sagovornica Ekspresa.

I tu se onda vraćamo na početak teksta i faktore koji doprinose razvitku bolesti. Drugo pitanje je zbog čega smo došli u situaciju da, kada se bolest već lako prepoznaje, da može lepo da se dijagnostikuje, a da uz sve to terapija nije skupa kao za neke druge stvari, i dostupna je svuda u Srbiji, kako kaže dr Bogić, „imamo toliko slinave dečice po vrtićima i
školama koja nemaju dijagnozu, i zašto ljudi kažu da su po 20 puta u toku godine prehlađeni“.

Pročitajte još:

[owl-carousel category="Uncategorized" singleItem="true" autoPlay="true"]