TURIZAM: Brašov – Let iznad Drakulinog gnezda

 Vrtoglavi pogled sa Tampe. Svež vazduh i još uvek neizbrisivi osećaj klackanja žičare. Oko nas je šuma. Lokalci pričaju da nije retka pojava da medvedi izađu na glavni put. Taman sam ubedila sebe da je dovoljno hladno i da se zmije neće pojaviti, nova informacija me je vratila u horor svet. Kako i ne bi, kada se nalazim u oazi legendarne horor priče o, ne bilo kakvom, vampiru, već o grofu… Drakuli!

Do maločas sam imala osećaj da lebdim iznad njegove domovine, u dolini Karpata, iznad mesta koje je branio u svom prvom životu, kao vlaški vojvoda Vlad Cepeš. Živeo je u 15.veku, ali ako je verovati legendama, Bramu Stokeru i pobornicima vampirizma, on i dalje živi u Transilvaniji. Za sat će se smračiti, bolje da požurim sa pisanjem.

Okrećem se oko sebe. Ne lete slepi miševi. Ne čujem zastrašujuće zvukove. Vidim samo belinu velikih slova postavljenih na vrhu brda, gde po ugledu na slavni Holivud, piše BRAŠOV. Srednjovekovni grad, ušuškan u podnožju planina, pomno čeka noć. Ne bilo kakvu… Noć veštica. Izdubljene bundeve na prozorima kuća, miris kjurtosa (chimney cake) koje meštani nose deci i kostimi koji lagano nestaju iz izloga podsećaju da se sprema Halloween. Negde dole su i moji putnici, euforični pred žurku kod Drakule. Nadam se da su zamenili novac u improvizovanim menjačnica (buticima, zlatarama, prodavnicama mobilnih telefona).

Do sad su već par puta zaustavili taksi kako bi se uverili da li je stvarno tako jeftin kao što sam im pričala. Sigurno su i otišli do srpskog restorana, kao da kod kuće ne ručaju takvu hranu. Ne vidim ih, ali znam šta rade. Tako je svaki put. A meni… Meni je svaki put Brašov sve lepši – kafa na glavnom trgu Piata Sfatului, ručak u ekspres restoranu iza gradske većnice i večera u KFC-u; sve impozantnija Crna crkva; veliki broj bekpekera u Stradi Republici; parovi koji, držeći se za ruke, prolaze kroz Stradu Sfori – jednu od najužih ulica u Evropi.

Odozgo mogu videti taj splet sokaka po kojima ljudi zuje sa punim kesama hrane i pića, kroz koje šišti hladni vetar noseći vesti o planovima misterioznog grofa povodom zabave u njegovu čast. Doći će tačno u ponoć. Zavijoriće plaštom preko Brašova i pretvoriti se u slepog miša, gledajući maskirane ljude kako plešu, pevaju i ljube se. Prošlo je šest vekova otkako je Vlad ratovao sa Turcima i svirepo ubijao protivnike nabijajući im glave na kolac. Sada ljudi žive u miru i Transilvanija miriše na ljubav.

Rumunija ruši predrasude i stvara magiju. Ne toliko daleko odavde, skriven iza šuma Sinaje, nalazi se raskošni dvorac Peleš, jedna od najmodernijih palata svog vremena. Izgradnja kraljevskog kompleksa koštala je zemlju oko 120 miliona dolara. Pravo bogatstvo je uloženo, ali je još veće bogatstvo tako nešto sada videti. Nasuprot njemu, u stari zamak Bran, gde je po legendi bio zatočen Vlad Cepeš, nije uloženo mnogo novca. On je atraktivan sam po sebi. Upleten u suvo granje, gordo stoji na steni još od 13.veka kada je sagrađen od strane tevtonskih vitezova.

Dvorište je puno bundeva, a tajni prolazi znatiželjnih turista. Prodavci na tezgama pijace ispred Brana, trljaju ruke sa svakim pristizanjem novog autobusa. Krzneni šalovi i kape, magneti, šolje, maske, knjige o Drakuli samo nestaju za par leja. Ne toliko poznata priča vezana je za porodicu koja je živela u ovom zamku, porodicu Marije Karađorđević. Preslišavam se sada… Još jedna mistična priča zaokupira pažnju putnika na ovom mestru, legenda o Eržabet Batori, prvoj vampirici u “istoriji”. Ali…

Preslišavam se i neću vam je napisati. Nemam vremena. Pada mrak. Racionalne misli se gube u šumama Tampe. Ulazim u kabinu. Žičara se spušta ka gradu. Mašem Brašovu iz ptičje perspektive. Upravo letim iznad Drakulinog gnezda.