TURIZAM: Staza Džinova, granica kopna i mora

Liče na stepenice prema moru, kako su zapravo nastali?

Legende kažu da Irska svoje postojanje duguje džinovima. Jedan od mnogobrojnih džinova irske mitologije bio je Fin Makamhejl, takođe poznat i kao Makul. Ovaj 15 m visoki predak irskog naroda bio je tvorac prelepe formacije kasnije po njemu nazvane „Staza džinova“ (Giant Causeway). Ova prelepa formacija izgleda kao nasip napravljen sa namerom da poveže Irsku sa škotskim ostrvom Stafa. Legende kažu da je Makul napravio ovu formaciju da njegova voljena može preći na teritoriju Irske, a da pri tome ne pokvasi noge. Druga kaže da ju je napravio da bi mogao da se bori sa suparničkim džinom iz Škotske. Ova verzija, dobila je potporu zbog pronalazak sličnih stubova sa škotske strane.

Nauka ima drugačije objašnjenje njihove evolucije. Čitava Antrimska visoravan formarana je pre 50-60 miliona godina, prodiranjem lave kroz krečnjačko tle na površinu. Kada je tokom jedne erupcije velika količina vrelih stena potekla iz dubine Zemlje ka moru prilikom sudara sa morskom vodom istog je trenutka očvrsla. Pritisak koji se kasnije stvorio između tokova oblikovao je uglaste stubove kakve danas vidimo. Stazu džinova čini oko 40.000 bazaltnih stubova.

Neobičan i jedinstven izgled ovih formacija inspirisali su maštu posetilaca koji su tokom vremena nadenuli mnoge interesantne nazive stubovima. Neke od najpoznatijih su „Džinove orgulje“ , skupina od oko 60 stubova iste veličine i debljine. Zatm, „Dimnjaci“, „Harfa“, „Kamilja grba“ ili „Amfiteatar“. Posebno interasantna posetiocima je skupina nazvana „Džinove oči“. To je skupina crnih stubova koji su zaobljeni i u dodiru sa krečnjakom  bele boje svojim izgledom neodoljivo podsećaju na oči ogromnog džina.

Plovidba u vodama oko stubova zahteva veliko umeće. Vetrovi su jaki i nepredvidivi. Kao nauk moreplovcima ostaje sudbina broda „Hirona“ koji se tu nasukao krajem 16. veka. Od ukupno 1.200 putnika preživelo je samo nekolikko njih čiji potomci i dan danas žive u blizini. Ovaj brodolom postao je deo legende o „Stazi džinova“.

Još u 17-om veku širom Evrope se pročulo za prelepe i jedinstvene stubove. Lokalno stanovništvo je dugo odbijalo najezde radoznalih posetilaca. Konačno, 1897. su popustili i dozvoli izgradnju puta kojim su stranci mogli doći i uz pozamašnu nadoknadu, se diviti stubovima. Sredinom 20-ok veka Irska država je preuzela brigu o ovom prirodnom dobru na sebe, otkupila zemljište, proglasila Nacionalnim parkom, i donela zakonske regulative za njihovo očuvanje. Hiljade turista svaje godine pohrli u ove udaljene predela samo da bi videla Stazu džinova.

Veoma je važno pomenuti da nisu bazaltni stubovi jedino vredno na ovom području. Flora i fauna oblasti proglašena je delom svetske baštine. Više od 200 vrsti biljaka raj je za botaničare a neke vrste trava veoma su retke i zaštićene. Ovako raznolika obala privlači nebrojane vrste ptice i zaljubljenike u njih. Prelepu sliku predela upotpunjuju ribarske kolibice oko malih pristaništa u zalivima zaštićenim od vetra. Savršena destinacija za sve oni koji žele da vide nešto novo i neobično i uživaju u aktivnom odmoru.