Uvek potreban, nikad tu kad nam treba

Uvek potreban, nikad tu kad nam treba


Koliko puta godišnje čujemo upozorenje meteorologa: “ne izlazite bez kišobrana!” Bezmalo svakog desetog dana, a šta bi bilo da nije bilo, koga drugog nego Engleza Henryja Hollanda koji je 1850. izumeo sklopivi kišobran i Samuela Foxa koji je taj izum doradio.

Iako je možda Englezima taj izum bio najpotrebniji, oni se nisu prvi dosetili. Ono što liči na kišobran, odnosno suncobran viđen je još na crtežima o životu Egipta, Sirije, Grčke i Kine, a s obzirom da mu je prvobitna namena bila zaštita od sunca izrađivan je od papira ili svile. Zato i reč “umbrella” potiče od latinske reči “umbra”, što znači hlad.
Dakle, prvo je nastao suncobran, pa onda kišobran i to zahvaljujući Kinezima koji su prvi, pre 1700 godina suncobrane premazali voskom i tako ih učinili vodootpornim.
shutterstock_642620617
Iz Kine su trgovci svilom kišobran doneli u Indiju i Persiju, a potom je stigao u Egipat gde je, kao i svuda na Istoku, bio znak položaja i ugleda. Evropljani su kišobran videli tek u 16. veku. U početku su ga nosile samo dame, a onda je Jonas Hanway, pisac i putnik počeo da ga koristi na svojim putovanjima Engleskom i postao je nezaobilazan detalj engleskog gospodina, bez obzira na vremenske prilike. Naravno, i prva prodavnica kišobrana koja se zvala “James Smith i sinovi” otvorena je 1830. u Oksfordskoj ulici, u Londonu i verovali ili ne, još se nalazi na tom mestu.
shutterstock_426969724
Prvi kišobrani koji su se prodavali u toj prodavnici bili su napravljeni od drveta ili kitovih kostiju, prekriveni kožom alpaka ili nauljenim platnom, a ručke su izrađivane od ebonovine ili sličnog tvrdog drveta. Bili su veoma trajni, ali i veoma skupi. Vremenom je kišobran pojeftinio, ali oni kvalitetni koji se ne kupuju često i danas su skupi.  Skupih, jeftinih, šarenih, otmenih, pozajmljenih, svejedno. Onih kojih se setimo baš kad ih nemamo, a upravo počinje kiša.

loading...

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar