CENA PATNJE: Koliko nas košta nasilje nad ženama

Rodno nasilje obuhvata psihičko, seksualno ili psihološko povređivanje ili patnju, uključujući i pretnju takvim ponašanjem, prisilu ili lišenje slobode u privatnom životu, kao i van njega. Prema definiciji Saveta Evrope, pod partnerskim nasiljem se podrazumevaju „svi akti fizičkog, seksualnog, psihološkog ili ekonomskog nasilja između bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, bez obzira na to da li izvršilac deli ili je delio istu adresu sa žrtvom"

Oko 259 milijardi evra Evropsku uniju godišnje koštaju rodno zasnovano nasilje i nasilje u partnerskim odnosima. Tu računicu, koja obuhvata i žene i muškarce kao žrtve nasilja, izveli su evropski stručnjaci u analizi finansijske štete koju nasilništvo nanosi pojedincu, društvu i državi u celini.
To je jedan od podataka iz izveštaja o proceni rodno zasnovanog nasilja u EU. Razmere ukupne finansijske štete nasilja su vidljivije ako se ima u vidu da je, na primer, prihodna strana budžeta EU za ovu godinu 157,85 milijardi evra. Ili da je ukupan budžet organizovanog kriminala u Italiji, takođe na godišnjem nivou, procenjen na oko 200 milijardi evra.
Šta je rodno zasnovano nasilje? To je skup različitih ataka na ženu ili muškarca van sfere partnerskih odnosa: u porodici, familiji, komšiluku, školi ili fakultetu, na ulici, radnom mestu, bez obzira na to da li se žrtva i napadač poznaju, kog su uzrasta i na slična svojstva. Kako statistika pokazuje da su svuda žene dominantno žrtve, pojam rodno zasnovanog nasilja se širom sveta vezuje za tzv. slabiji pol. Ipak, evropski istraživači su procenili i finansijsku štetu koju po rodnoj osnovi ili u partnerskoj relaciji trpi tzv. jači pol. Prema aktima UN, rodno nasilje obuhvata psihičko, seksualno ili psihološko povređivanje ili patnju, uključujući i pretnju takvim ponašanjem, prisilu ili lišenje slobode u privatnom životu, kao i van njega. Prema definiciji Saveta Evrope, pod partnerskim nasiljem se podrazumevaju „svi akti fizičkog, seksualnog, psihološkog ili ekonomskog nasilja između bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, bez obzira na to da li izvršilac deli ili je delio istu adresu sa žrtvom".
Istraživanje ova dva vida nasilja sprovele su Silvija Valbi i Filipa Oliv sa Univerziteta u Lankasteru (koji je među deset britanskih i 150 svetski najuglednijih univerziteta), uz sadejstvo tima za rodno zasnovano nasilje Evropskog instituta za ravnopravnost polova (autonomno telo EU, sa sedišem u glavnom gradu Litvanije). Reč je o studiji koja se bazira na ceni rodnog i partnerskog nasilja u Velikoj Britaniji tokom 2012. godine.

Pokazalo se da partnersko nasilje na nivou EU godišnje košta 122,2 milijarde evra

Britanci su, naime, vodeći u svetu kad je reč o razvijenosti statističkog sistema, računajući i metodologiju, što obuhvata godišnji pregled kriminaliteta, razvrstanog prema težini, polu i internom odnosu žrtve i izvršioca. Uz to, imaju vladinu metodologiju obračuna troškova, kao i uhodanu praksu njene primene.
Prema podacima za 2012. godinu, troškovi intimnog partnerskog nasilja nad ženama u Velikoj Britaniji su procenjeni na 13,74 milijarde evra, dok ukupno partnersko nasilje prema ženama i muškarcima dobacuje do 15,37 milijardi evra. Prema tome, cena intimnog partnerskog nasilja nad muškarcima je 1,64 milijarde evra. Rodno zasnovano nasilje nad ženama koštalo je britansko društvo 28,42 milijarde evra, a ukupno rodno nasilje čije su žrtve i žene i muškarci - 32,56 milijardi evra. Ukupno, šteta koju su kroz rodno nasilje pretrpeli britanski muškarci je 4,2 milijarde evra.
Pojedine zemlje se odavno, svaka za sebe, bave novčanim iskazivanjem štete od rodno zasnovanog nasilja nad ženama i muškarcima, ili samo nad ženama. Od 2000. godine su ovakve procene rađene u Finskoj, SAD, Engleskoj i Velsu, Australiji, Francuskoj, Danskoj, Švedskoj, Andaluziji (Španija), Bangladešu, Vijetnamu, Kanadi, Švajcarskoj, Italiji, Maroku, Ugandi i nekim državama Južne Azije i Bliskog istoka... Kada je o Balkanu reč, pažnju ovom problemu je na ovaj način poklonila jedino Makedonija.
Kako je izračunat iznos finansijske štete koju rodno i partnersko nasilje uzrokuju na nivou EU? Primenjujući britanski statistički model i metodologiju, evropski istraživači su najpre procenili iznos finansijske štete nasilja u svakoj od 28 članica EU i tako došli do zbirnog računa za celu zajednicu država.
Pokazalo se da partnersko nasilje na nivou EU godišnje košta 122,2 milijarde evra, od čega na žene kao žrtve odlazi 109,12 milijardi evra. Proizilazi da na partnersko nasilje čija su žrtva muškarci otpada 13,05 milijardi evra. Cena svih oblika rodno zasnovanog nasilja u EU je procenjena na 258,73 milijarde evra, od čega na žene kao žrtve odlazi 225,84 milijarde evra, odnosno 87 odsto. Preostalih 13 odsto, tj. 33 milijarde evra, odnosi se na muškarce iz EU koji su žrtve takvog nasilja.

Cena svih oblika rodno zasnovanog nasilja u EU je procenjena na 258,73 milijarde evra, od čega na žene kao žrtve odlazi 225,84 milijarde evra, odnosno 87 odsto

Analiza ekonomskih troškova pomaže razumevanju svih posledica koje u rodno zasnovanom ili partnerskom nasilju trpi žrtva, ali i društvena ekonomija, javne službe i ostali segmenti zajednice. O kakvim je troškovima reč? Od troškova specijalizovanih službi za pomoć žrtvama (npr. sigurne kuće, socijalne ustanove), preko pravnog sektora (angažovanje policije, tužilaštva, sudija, veštaka, advokata), medicinskih ustanova (urgentna pomoć, hirurške intervencije, bolnički dani, psihološko-psihijatrijski tretmani itd.), do preduzeća u kojima su žrtve zaposlene (npr. bolovanje zbog nasilja, pad efikasnosti rada, gubitak posla, gubici poslodavca zbog bolovanja) ili države (npr. socijalna davanja, finansiranje zatvorskih sistema). Već pomenute milijarde evra potvrđuju da se žmurenje na nasilje ni finansijski ne isplati državama, a da ne govorimo o zdravim društvenim i porodičnim odnosima, koji zapravo nemaju cenu.
Pri izradi ove računice, glavni izazovi su merenje stepena nasilja (težina i učestalost), gledano po polu žrtve i odnosu sa izvršiocem; obim gubitaka u radnom odnosu (žrtve, poslodavca, ekonomije u celini); merenje stepena upotrebe javnih službi (od policije i socijalnih službi do bolnica i sudova); procena fizičkih i emocionalnih uticaja nasilja na ličnost žrtve (računajući i npr. efekat nasilja koji se preliva na decu). Ekonomska analiza štete, koja utiče na produktivnost ekonomije, vezana je za vrstu i težinu posledica nasilja: ubistvo, ozbiljna telesna povreda (potrebno bolničko lečenje), laka telesna povreda (poseta lekaru ili dolazak hitne pomoći bez hospitalizacije), grupno nasilje, silovanje i seksualno zlostavljanje. U kompleksnoj metodologiji izračunavanja štete figurira sve: od prosečne cene posete lekaru do troškova izricanja uslovne kazne ili subvencije za stanarinu.
Otuda ne čudi što se države sve više bave i finansijskim aspektom rodnog nasilja i nasilja unutar partnerskih veza. U samoj EU nasilje nad ženama, a u izrazito manjem procentu i nad muškarcima, odvija se svakodnevno i u svim članicama. Atakuje se u kući, na poslu, u javnosti i na internetu.
Prema najnovijem istraživanju Agencije EU za fundamentalna prava (čije je sedište u Beču), koje je obuhvatilo u proseku hiljadu i po žena iz svake države članice, čak 33 odsto žena je od 15. godine života doživelo fizičko i/ili seksualno nasilje (što odgovara brojci od 62 miliona žena). Petina ispitanica doživela je nasilje od svog partnera. Pet procenata anketiranih žena bilo je silovano. Jednu od deset žena seksualno je napastvovao ne partner, već grupa nasilnika. Aktuelni ili bivši partner izvršio je psihičko nasilje nad 43 odsto ispitanica: javno ponižavanje, zabrana da napuste kuću ili zaključavanje, prisiljavanje na gledanje pornografskog sadržaja, pretnje nasiljem... Svih 33 odsto odraslih žena iz EU preživelo je u detinjstvu fizičko ili seksualno nasilje odrasle osobe. Od toga, 12 procenata su žrtve seksualnog nasilja u detinjstvu od nepoznatih muškaraca (tipično je pokazivanje genitalija, dodirivanje detetovih genitalija ili grudi).

O kakvim je troškovima reč? Od troškova specijalizovanih službi za pomoć žrtvama (npr. sigurne kuće, socijalne ustanove), preko pravnog sektora (angažovanje policije, tužilaštva, sudija, veštaka, advokata), medicinskih ustanova (urgentna pomoć, hirurške intervencije, bolnički dani, psihološko-psihijatrijski tretmani itd.), do preduzeća u kojima su žrtve zaposlene

Od 15. godine je 18 odsto žena bilo uhođeno (što odgovara brojci od devet miliona žena), a petina je izjavila da je uhođenje trajalo duže od dve godine. Sve u svemu, 55 odsto ispitanih žena iz EU doživelo je neki oblik seksualnog uznemiravanja, a 32 procenta su žrtve seksualnog uznemiravanja nadređenog, kolege ili klijenta. Međutim, policiji ili nekoj organizaciji partnersko nasilje nije prijavilo čak 67 odsto anketiranih žena.
Dok je u EU fokus na partnerskom nasilju nad ženama i rodno zasnovanom nasilju prema muškarcima i ženama, više od polovine ukupnih ekonomskih troškova u Velikoj Britaniji zapravo predstavljaju procenu vrednosti fizičkih i emotivnih povreda koje uzrokuje nasilje. Oko 13 odsto ukupne svote odnosi se na izgubljenu ekonomsku dobit, zaključuju EU stručnjaci. Ostatak su troškovi državnih servisa, gde najveći deo odlazi na krivične postupke, a na drugom mestu su zdravstvene usluge i socijalno staranje. Manje od tri odsto potroši se na specijalizovanu pomoć žrtvama da prevaziđu traume od nasilja i izbegnu njegovo ponavljanje. Udeo troškova za prevenciju nasilja trenutno je gotovo zanemarljiv.

SRBIJU NASILJE NAD ŽENAMA KOŠTA DO 40 MILIONA EVRA GODIŠNJE

Partnersko nasilje nad ženama koštalo je Srbiju 2009. godine između 204,8 i 535,9 miliona dinara (od 0,007 do 0,02 odsto BDP ostvarenog te godine), prema preliminarnoj proceni pionirskog istraživanja Lidije Kuzmanov i Biljane Mladenović (objavljeno 2011. godine u okviru Autonomnog ženskog centra).
Za razliku od istraživanja koje se odnosi na EU, kod nas nisu obuhvaćene žene koje su žrtve nasilja van porodice, kao ni nasilje (rodno ili partnersko) čija je žrtva muškarac. Takođe, Srbija nema kvalitetan statistički sistem, a pristup postojećim podacima je za ovo istraživanje bio ograničen.
Istraživanje se bavi samo troškovima koje država predviđa budžetom: policija, pravosuđe, sistem socijalne i zdravstvene zaštite. U tim troškovima najviše učestvuju centri za socijalni rad (94.862.046-168.375.570 dinara). Slede MUP (71.458.834-265.236.353 dinara), sudstvo (24.833.900-76.802.899 dinara) i tužilaštvo (5.519.304-17.385.257 dinara). Troškovi zdravstva procenjeni su na 8.112.914 dinara (ali primenom drugačije metodologije i „na osnovu veoma oskudnih podataka").
Hipotetički (kad bi država institucionalno odgovorila na nasilje koje žene trpe ceo život, a uz pretpostavku da je svaka žena koja je žrtva nasilja samo jednom doživela takav atak), u Srbiji bi samo nasilje nad ženama u porodici koštalo između 21,8 i 137,3 milijarde dinara na godišnjem nivou. Na to valja dodati troškove koje snosi sama žrtva, a koji su „od 106 do 256 puta viši od procenjenih godišnjih troškova". Potom se zaračunava cena emotivnog bola i patnje (12,6-32,9 miliona evra), kao i visina profita izgubljenog zbog nasilja. Sve u svemu, preliminarna procena „ukupnih troškova za celokupno srpsko društvo u 2009. godini iznosila bi 16,8-43,9 miliona evra", navode istraživači.
Troškovi samo jednog nasilja nad ženom u porodici kreću se, za 2009. godinu, od 20.299 dinara do 128.000 dinara, što zavisi od težine slučaja i hitnosti reagovanja različitih institucija.