DVA DNK I TRI ZABORAVNA SVEDOKA: Presuda bez motiva i nalogodavca

DVA DNK I TRI ZABORAVNA SVEDOKA: Presuda bez motiva i nalogodavca


Suđenje za atentat na biznismena Milana Beka je završeno. Tačka. Osuđen je jedan izvršilac. Pucač. Nekadašnji pripadnik zemunskog klana Aleksandar Zdravković. Osuđen je na deset godina zatvora. Maja Adrovac je oslobođena optužbi. Drugi pucač, čije je prisustvo, ali i angažovanje potvrđeno analizom stručnjaka, nije pronađen, a nije ni identifikovan. Nije utvrđen motiv, nije utvrđen nalogodavac.

Milan Beko i njegova porodica i dalje imaju privatno obezbeđenje.

Za advokate odbrane posle presude postoji samo jedna nedoumica.

“Maji Adrovac i Aleksandru Zdravkoviću suđeno je u objedinjenom postupku. Sada slučaj ide na Apelacioni sud. Pošto je u slučaju Maje Adrovac Apelacioni sud posle prvostepene oslobađajuće presude već jednom doneo odluku da se suđenje ponovi, ista odluka ne može da se donose drugi put. Za Zdravkovića Apelacioni sud eventualno može doneti odluku o ponavljanju suđenja, ali ta odluka ne bi važila za Adrovčevu. Kada je ona u pitanju, Apelacioni sud sada može da potvrdi ili preinači donetu presudu ili da otvori glavni pretres, ali ne može postupak protiv nje da vrati na ponovno odlučivanje”, kaže za “Ekspres” advokat Momčilo Minić, branilac oslobođene Maje Adrovac.

Oksana Skendžić

Oksana Skendžić

Pravna nedoumica o daljem postupanju u objedinjenom postupku protiv Adrovčeve i Zdravkovića gde jednom može, a drugom ne može da se ponovi suđenje biće ubrzo rešena, verovatno brže nego što će u ovom slučaju biti razotkriveno ono što žrtvu, odnosno Beka interesuje mnogo više, a to je ko je i zašto naredio njegovo ubistvo.

Jer ubice ispred njegove kuće u novembru 2014. nisu došle sa zadatkom i naređenjem da pokušaju ubistvo, nego da ubiju. Beko je samo imao ludu sreću da pogođen sa dva metka u stomak preživi.

A do nalogodavca su policija i tužilaštvo mogli da dođu samo preko dva čoveka – jedan je uhapšeni i osuđeni Aleksandar Zdravković, a drugi muž oslobođene Maje, Ivan Adrovac.

Ko je Zdravković i po čijim nalozima je radio jasno je iz poslednja dva meseca njegove biografije uoči hapšenja.

U vreme vrhunca moći zemunskog klana na čelu sa Dušanom Spasojevićem i Miletom Lukovićem, Zdravković je bio član ekipe Ninoslava Kostadinovića, koji je za „zemunce” rasturao narkotike, ali se ova grupa dovodili i u vezu sa nekoliko ubistava. Kada je započela akcija “Sablja”, Zdravkoviću se izgubio svaki trag. Uspeo je da se krije narednih deset meseci, da bi u januaru 2004. bio uhapšen i optužen da je učestvovao u ubistvu Slobodana Radosavljevića Bulke, narkomana koji se otrgao kontroli zemunskog klana.

Povezane vesti – ATENTAT NA BEKA: Zdravkoviću 10 godina, dok je Maja Adrovac oslobođena

Radosavljević je ubijen 2002. nakon 23 dana surovog mučenja, a njegovo telo nađeno je u “Sablji” zakopano u Krnjači. Međutim, postupak za ubistvo Radosavljevića okončan je oslobađajućom presudom za Zdravkovića, posle čega u njegovoj biografiji, bar onoj dostupnoj javnosti, ostaje rupa sve do aprila 2016. godine.

Zdravković je tada, tačnije 28. aprila izručen iz Belgije u Srbiju zbog razbojništva. U pritvoru je bio sve do 11. jula, kada je pušten jer je tužilaštvo odustalo od gonjenja zbog nedostatka dokaza. Na slobodi je, međutim, doživeo peh, u jednoj pucnjavi je ranjen u lakat i to dok je bio u društvu prijatelja Slađana, brata „zemunca” Ninoslava Kostadinovića, kome se od akcije “Sablja” gubi svaki trag.
Policija je u tom trenutku uspela da sklopi kockice i uhapsi Zdravkovića kao jednog osumnjičenog pucača na Beka. Presudan dokaz bio je njegov DNK, koji je odgovarao DNK tragu nađenom na uviđaju ispred Bekove kuće.

Shutterstock

Shutterstock

Na saslušanju u Višem sudu Zdravković je bio odlučan u negiranju krivice.

“Nemam nikakve veze za delom koje mi se optužnicom stavlja na teret, a Milana Beka znao sam samo sa televizije, sve dok ga uživo nisam video u tužilaštvu. Protiv mene se vodi medijska hajka, optužuju me da sam član zemunskog klana, što nije istina. Nisam ni ubica, iako su me unapred osudili, niti sam ikad pokušavao da pobegnem, kao što se priča. U vreme kad je pucano na Beka, znam da nisam bio tamo, a gde sam bio – ne sećam se. Tvrdim da trag, odnosno nađeni DNK, nije moj”, pričao je Zdravković, da bi zatim priznao da poznaje i Maju Adrovac i njenog supruga Ivana Adrovca.

“Maja je supruga mog dobrog druga Ivana. Sa njim se poznajem i drugujem dugo. Često smo se viđali, ali i čuli telefonom. Međutim, Ivan ima naviku da ponekad, i na nekoliko dana, isključi telefon, pa onda ili ja zovem njega ili on mene preko Majinog telefona. Bilo je slučajeva i kada sam se ja poslužio telefonom čiji je vlasnik neki moj rođak ili drug”, pričao je Zdravković na sudu.

Povezane vesti – NEREŠENA MAFIJAŠKA UBISTVA: Ko ubija po Beogradu?

Ivan Adrovac je i za policiju i za tužilaštvu bio podjednako interesantan, ako ne i interesantniji od uhapšenog Zdravkovića. Iako protiv njega nije u ovom slučaju podneta ni krivična prijava, jasno je da je on kroz celu istragu bio glavna meta policije. Ali ne glavna meta kao nalogodavac zločina, već osoba koja je, budući da je Zdravković uporno odbijao saradnju, jedini koji je mogao da dovede policiju i tužilaštvo do nalogodavca ili bar organizatora zločina.

Adrovac je u vezi sa ovim slučajem prvi put pomenut 17. jula 2015. kada je i uhapšena njegova supruga Maja, čiji je DNK trag nađen na čaurama koje su ispaljene na Beka. Kako se ispostavilo, Ivan je noć pre Majinog hapšenja pobegao iz Srbije, i to, kako se sumnja, nakon dojave o mogućem hapšenju. Ko je Adrovcu dojavio da mu se sprema eventualno hapšenje, nikada nije utvrđeno, jer o tome nikada nije ni vođen postupak. Adrovac je od tada, prema operativnim podacima policije, kao slobodan čovek, čija je supruga bila u pritvoru, a dvoje dece na čuvanju kod babe i dete, bio u Švajcarskoj i to pod zaštitom Filipa Koraća, desne ruke Luke Bojovića, vođe nasleđenog zemunskog klana, kako ga je još 2007. godine opisao tadašnji ministar policije Dragan Jočić.

Shutterstock

Shutterstock

Međutim, na slobodi, kao ni u provodu sa Koraćem, Ivan Adrovac nije uživao dugo. Švajcarska policija uhapsila ga je u martu 2016, a krajem avgusta 2018. godine on je tamo osuđen na 14 godina zatvora jer je kao član grupe “Pink Panter” od 2008. do 2016. godine učestvovao u pljački devet zlatara. Suđenje Adrovcu završeno je u jednom danu pošto je priznao dela koja su mu se stavljala na teret. Sud je ocenio da Adrovac nije bio uključen u planiranje pljački, ali da je imao važnu ulogu u njihovom sprovođenju.

Krađe su, kako je ocenio švajcarski sud, bile detaljno pripremljene i izvršene na gotovo identičan način. Prema presudi, Adrovac je najčešće prvi ulazio u zlataru i pretvarao se da je kupac, a za njim su ulazili njegovi saradnici. Uz pretnju oružjem, naređivali su zaposlenima da legnu na pod i, dok su ih držali na nišanu, razbijali su staklo na vitrinama i uzimali nakit. Vrednost ukradenih dragocenosti procenjuje se na oko 20 miliona franaka. Adrovčev deo bio je daleko manji od ukupne sume, ali pozamašan za srpske uslove, procenio je sud.

Povezane vesti – KOKAIN ZA VOĐU PINK PANTERA: Luka Bojović naredio oslobađanje Adrovca

Ono što je mnogo bitnije jeste da je tim srpske policije, od kako je Adrovac u švajcarskom zatvoru, išao nekoliko puta na pregovore sa njim. Za srpsku policiju nema dileme da Adrovac sigurno zna ko je glavni organizator planiranog ubistva Beka, a verovatno i ko je nalogodavac, ali do sada nije poznato da li je, i ako jeste pod kojim uslovima Adrovac prihvatio saradnju sa srpskom policijom. Naravno, ostaje i mogućnost da je Adrovac odbio bilo kakvu saradnju sa srpskom policijom i tužilaštvom. Potvrdu jedne ili druge mogućnosti u policiji nije moguće dobiti.

Interesantno je da je Adrovac, taman koliko i policiji, važan i Luki Bojoviću, koji još od 2010. u Španiji izdržava izrečenu robiju od 18 godina.

Beko: Čekam hrabrije tužilaštvo

Oštećeni Milan Beko na suđenju nije prepoznao ni Maju Adrovac ni Aleksandra Zdravkovića kao svoje napadače.
Beko je na suđenju rekao da su on i još trojica svedoka videli napadača iz neposredne blizine, ali da niko ne može da ga prepozna.

“Plašim se da se svedoci ipak sećaju onoliko koliko smeju da se sećaju. Sumnjam na to ko stoji iza ovoga onoliko koliko sada smem da sumnjam. A uz neko hrabrije tužilaštvo možda se i moje sumnje ohrabre, a svedoci prisete svega što je bitno. A što se tiče ove žene, vi tvrdite da je ona pucala, baš kao i jedan dnevni tabloid. Ja ne znam da li je ona pucala ili ne. Rekao sam vam da sada nisam u stanju da prepoznam niti da opišem napadača. Čekaćemo šta će reći sud”, rekao je Beko na sudu.

Poslednja informacija koju je dobila policija, a koju je “Ekspres” ekskluzivno objavio, bila je da je šest kilograma kokaina, koji su švajcarski carinici krajem septembra pronašli kod jednog Srbina (42), bilo namenjeno upravo oslobađanju Adrovca iz švajcarskog zatvora. Njegovo oslobađanje naredio je i kokainom platio Luka Bojović, a samu akciju trebalo je da izvede albanska ekipa, sa kojom je Bojović napravio kontakt u španskom zatvoru.

Plan oslobađanja bio je da se Adrovac otme tokom prevoza do bolnice.

Naime, Adrovac ima određenih zdravstvenih problema i taj podatak je bio ključan za razradu plana. Trebalo je da se sačeka prilika da bude upućen u bolnicu na pregled, a da se tokom vožnje napravi zaseda, u kojoj bi naoružani napadači oteli Adrovca iz transportnog vozila i oslobodili ga. Akcija je plaćena u robi, ali je kokain zaplenjen prilikom kontrole posle prelaza Dipoldsau na granici Austrije i Švajcarske.

Kokain je nađen sakriven u specijalno napravljenom bunkeru od metalne ploče koji je bio postavljen iznad prostora namenjenog za rezervni točak i koji je mogao da se otvori samo električnim mehanizmom.

social-network-post-1920x10803-710x399

Adrovac je, inače, u vreme pucnjave na Beka bio u Beogradu. To je na suđenju posvedočila i njegova supruga, koja je tvrdila da je kobnog 14. novembra 2014. godine posetila supruga u jednom stanu na Vračaru, i to u društvu njegove rođene sestre Ane Savić. Ono što je ostalo nejasno u njenom iskazu jeste zašto je supruga o smrti ujaka tog istog dana obavestila tek skoro deset sati kasnije.

“Tog dana me je pozvala sestra mog supruga i saopštila mi da je njihovom ujaku loše, a zatim i da je preminuo. Sećam se datuma jer znam da je tog dana bila ujakova slava Sveti Vrači. Trebalo je da između 16 i 17 sati tog dana budem kod njega da mu pomognem oko spremanja. S obzirom na to da je umro ujutru, odmah sam otišla kod njega. Bila sam tamo celog dana jer su rodbina, komšije i prijatelji dolazili da izjave saučešće”, rekla je Adrovčeva. Ujakovu kuću u Ulici Radoslava Ljumovića u naselju Veliki Mokri Lug, kako je rekla, napustila je oko 20 sati, posle čega je sa zaovom otišla u njen stan u Braničevskoj ulici da bi suprugu Ivanu saopštila da mu je ujak preminuo.

Interesantno je da je Maja Adrovac od početka postupka protiv nje održavala redovne kontakte sa bliskom familijom i saradnicima Luke Bojović. Svojim bliskim prijateljima je i posle oslobađajuće presude rekla da nikada nije bila u kontaktu ni sa kakvim mecima, i da joj nije jasno otkud njen DNK trag na čaurama municije koja je ispaljena na Beka.

Ko je bio na drugom “specijalu”?

Ivana Adrovca je na suđenju za pokušaj ubistva Milana Beka najviše pominjao veštak telekomunikacijske struke Dragomir Vasiljević, koji je usmeno obrazlagao rezultate svog veštačenja urađenog po nalogu suda. Veštačenje je pokazalo, obrazložio je veštak, da je Aleksandar Zdravković dan pre pokušaja ubistva prestao da koristi svoj mobilni telefon, a da su gotovo istovremeno aktivirani “specijali” – telefoni korišćeni za tajnu komunikaciju.

Kako je objasnio stručnjak, reč je o telefonima koji se koriste jednokratno za izvršenje krivičnog dela i samo za međusobnu komunikaciju, odnosno sa njih se ne pozivaju drugi brojevi da im policija ne bi ušla u trag.

Osoba koja je koristila jedan „specijal”, kako je tvrdio veštak na jednom od pretresa, čekala je tri dana ispred kuće biznismena Milana Beka na Senjaku, dok ga je druga osoba najverovatnije pratila.

“Prvi dan “specijali” su bili korišćeni samo jedan sat tokom dana. Drugi dan nekoliko minuta, dok su na dan izvršenja atentata korišćeni najduže. Jedan “specijal” je prvog dana uključen ispred ulaza u firmu za koji se ispostavilo da ga Beko ne koristi. Već sledećeg dana telefon je korišćen na mestu kojim je Beko svakodnevno dolazio na posao i odlazio s posla. Periodi uključivanja telefona poklapaju se s vremenom kada je Beko dolazio i odlazio iz firme. Isti “specijal” upaljen je i na Mostarskoj petlji, na trasi kojom se Beko kretao ka kući. Ovaj „specijal” je poslednji put korišćen neposredno pre nego što je Beko upucan. Drugi “specijal” paljen je samo ispred Bekove vile – rekao je veštak navodeći i da je Ivan Adrovac imao redovnu telefonsku komunikaciju sa Zdravkovićem sve do tri dana pre pokušaja ubistva Milana Beka, nakon čega pet dana nije komunicirao ni sa kim. Maja Adrovac se sa Zdravkovićem prvi put čula dva dana pre pucnjave, posle čega je njihov kontakt prestao sve do decembra, odnosno mesec dana nakon što je Beko ranjen u pucnjavi ispred svoje vile. Komunikaciju su ponovo imali tek od maja 2015. godine, tvrdio je veštak.

Zbog pretpostavke da je drugi specijal koristio upravo Ivan Adrovac, advokati Milana Beka insistirali su da se on video linkom iz švajcarskog zatvora sasluša na sudu, ali do toga nije došlo.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar