FORENZIKA JE VIŠE OD MEDICINE: Nema nerešivog zločina, jedan detalj otkriva ubicu

FORENZIKA JE VIŠE OD MEDICINE: Nema nerešivog zločina, jedan detalj otkriva ubicu

Foto: shutterstock


Od maja ove godine sudski veštaci su prvi put zvanično pozvani da učestvuju u Radnoj grupi za pripremu teksta Nacionalne strategije reforme pravosuđa u period 2019. – 2024. godina. Jednostavno rečeno, tim pozivom im je ukazano priznanje za važnost posla kojim se bave.

Mimo veštaka, forenzičara zaposlenih u državnim institucijama, u našoj zemlji postoji veliki broj eksperata koji se svojim poslom bave samostalno. Nivo njihovog stručnog veštačenja, superveštačenja i ekspertiza nije u svim slučajevima na istovetnom nivou, ali to je druga tema, pre svega vezana za standard u odabiru veštaka.
Jedino udruženje koje trenutno okuplja stručnjake iz svih oblasti je Sindikat sudskih veštaka Srbije. U njega je učlanjeno više od 700 stalnih sudskih veštaka iz 142 mesta u Srbiji, što i jeste osnovni cilj organizovanja sindikata – podjednaka zastupljenost stručnjaka iz čitave zemlje. Statistički posmatrano, njihova brojnost i specijalnosti su “smanjeni” od kako je država uvažila sugestiju da bez veštaka pravosuđe više ne može da funkcioniše u okviru neophodnih normi.

“U registru sudskih veštaka postojalo je 35 oblasti i 1.080 specijalnosti, što je raspoređeno na skoro 7.000 veštaka. Od kako je pokrenuta Radna grupa za izradu Zakona o sudskim veštacima, bili smo primorani da revidiramo spiskove specijalnosti i oblasti. Na kraju smo došli do 30 oblasti i 442 specijalnosti. To smo učinili kako bismo mogli da ustanovimo tarife veštaka i normative koji su uskladu sa našim zakonima”, kaže Nikola Dragović, predsednik Sindikata sudskih veštaka i stalni sudski veštak iz oblasti elektrotehnike, audio i video zapisa.

Nalazi veštaka se pred ovdašnjim sudovima gotovo a priori prihvataju, jer još ne postoje ekspertske komisije koje prethodno ocenjuju da li su zaključci veštačenja izvedeni na pravi način. Utoliko je odgovornost veštaka veća. Osim što imaju obavezu da na adekvatan način i po pravilima struke napišu nalaz i mišljenje, dužni su i da ih na adekvatan način prezentuju kako bi mogli da ih razumeju i ljudi koji nisu na ekspertskom nivou znanja.

Foto: shutterstock

Foto: shutterstock

Simulacija nesreće

Zbog popularnih televizijskih serija pretežan broj gledalaca veruje da se forenzika odnosi isključivo na oblast molekularne biologije ili biohemije, na otkrivanje DNK uzoraka na mestu zločina, balistička veštačenja, pronalaženje tragova zločinaca… To bez sumnje jeste prva asocijacija na pomen forenzike, ali i slike sa ekrana ponekad varaju: nemoguće je u roku od nekoliko sati imati objašnjenje jer je procedura znatno duža, niti se na osnovu samo jednog uzorka može dobiti kompletan profil osumnjičenog.

Kao i u svetu, i u Srbiji se forenzičari vezani za kriminalistiku angažuju isključivo po naredbi suda. Kada stručnjaci obave svoj deo posla i napišu nalaz s mišljenjem, oni ga u pisanoj formi dostavljaju sudiji koji je izdao naredbu za analizu. Ukoliko je sve jasno, veštaci se naknadno ne pozivaju na sud. U suprotnom, ili ako odbrana i tužilaštvo imaju dodatna pitanja, forenzičari su u obavezi da se pojave i dodatno objasne svoj nalaz i mišljenje. Pošto je većina sudija nedovoljno upućena u stručnu terminologiju, veoma je važno da nalazi budu objašnjeni jednostavnim jezikom, razumljivim svim učesnicima u sudskom procesu.

Nije forenzika samo krv, vatreno oružje, otkrivanje tragova i osumnjičenih. Podjednako zahtevni zadaci za stručno veštačenje su i u oblastima psihologije, analiza finansijskih transakcija, uzroka havarija i velikih nesreća, mašinskom inženjerstvu, digitalnom svetu… Za sudije zbunjujući mogu da budu svi nalazi s kojima se ranije nisu sretali. Kada je Nikola Dragović pred sudom prvi put prikazao video simulacija saobraćajne nesreće, sudija je, rekavši da je po njegovom mišljenju reč o nepouzdanoj montaži, za ocenu validnosti snimka pitao stručnjake iz Nacionalno kriminalističko-tehničkog centra. I dobio odgovor da je sve urađeno profesionalno.

“Veštačenja saobraćajnih nesreća je kod nas novost, time sam počeo da se bavim pre godinu dana. Na primer, radim video simulaciju semafora na raskrsnicama, snimam ih u radnom režimu kada se svetla pale i gase, u što približnije vreme kada se dogodila neka saobraćajna nesreća. Potom to sinhronizujem na osnovu signalnog plana koji je dat u sudskom predmetu. Na kraju to postavim na snimak nesreće i tačno vidim da li je neko prošao na crveno svetlo ili nije. To je dalo perfektne rezultate, sa 100 odsto sigurnosti smo utvrđivali istinu. U jednom predmetu sam oborio signalni plan koji je važio od 1992. godine. Obaranje tog plana nikome nije odgovaralo, ali se ustanovilo da je razlika između stvarnog stanja i plana koji je dat u predmetu bio nekoliko sekundi, što je u takvim situacijama enormna razlika”, navodi Dragović.

Foto: shutterstock

Foto: shutterstock

Greške kod veštačenja, međutim, nisu retkost. U pojedinim slučajevima problem je nedovoljna kontrola nalaza veštaka, u nekim zloupotreba koju je teško dokazati. Predsednik Sindikata veštaka navodi nekoliko razloga zbog kojih do njih dolazi:

“Adekvatna kontrole, pogotovo s obzirom na broj predmeta, ne postoji, kao ni jasno utvrđen mehanizam koji bi to uspešno kontrolisao. Veštačenja koja se obore na sudu moramo da gledamo iz tri ugla. Prvi je da veštak nije bio dovoljno pripremljen što se tiče ekspertskog znanja, a pretpostavljao je da će posao moći uspešno da iznese. Drugi ugao je da, što se često dešava, eksperti koji su napisali dobar nalaz i mišljenje, nepripremljeni na atmosferu pred sudom kada ga svi ispituju ili ‘napadaju’ njegov nalaz, ne ume da svoje znanje prikaže i obrazloži na pravi način. Da se jednostavno zbuni i da propadne sve što je odlično uradio. Treći ugao, nažalost, jeste da veštak zbog raznih okolnosti zloupotrebi svoje znanje i ne uradi nalaz po profesionalnim pravilima, ili ga pak prilagodi nekim drugim interesima”.

Možda pojedini primeri veštačenja, zapravo forenzičke istrage, deluju kao banalnost, ali to svakako nisu. Jedan od njih predstavlja angažovanje forenzičara niškog Zavoda za sudsku medicinu povodom krađe struje u majdanpečkom kraju. Po nalogu Osnovnog suda u Majdanpeku, laboratoriji za DNK analize niškog Zavoda dostavljen je magnet koji je pronađen na strujomeru, a korišćen je za ometanje rada brojila. Zavod bi upoređivanjem bioloških tragova trebalo da utvrdi da li je magnet postavio osumnjičeni za krađu struje, što će biti i prvi slučaj da u ovakvoj vrsti predmeta ključnu ulogu preuzmu forenzičari.

Važnost jednog frejma

Dragović je u zemlji trenutno jedini veštak za audio i video zapise. Razlog tome su velika materijalna ulaganja za hardvere i softvere koji redovno moraju da se modernizuju, ukorak s razvojem tehnoloških dostignuća u ovoj oblasti:
“Svakog drugog meseca primoran sam da kupujem nešto od programa za kompjuter ili spoljašnje uređaje, da nabavljam nova softverska rešenja. Prvih četiri ili pet godina rada nisam imao nijedno novo veštačenje a da nisam uveo novi softver koji mi je bio potreban za pisanje nalaza i mišljenja”.

Foto: shutterstock

Foto: shutterstock

Veštačenja kojima se bavi često traju duže od 30 dana, što zbog tehničkih problema, što zbog činjenice da niko nije u stanju da sedi ispred kompjutera posmatrajući sliku 24 sata dnevno. Dragović navodi važan primer pedantnog proučavanja u kojem neki detalj promakne 10 ili 15 puta, ali na kraju ipak bude otkriven:

“Pre nekoliko godina su u novobeogradski kafić ušla petorica mladića. Trojica sa bejzbol palicama, dvojica sa pištoljima. Dvojica su pucala. Naravno da smo svi bili ubeđeni da su čaure koje su tamo pronađene bile iz pištolja dvojice mladića koji su ih nosili. Posle mesec dana stalnog pregledanja snimka, u samo jednom frejmu od više od 12.000 frejmova koje smo gledali, ustanovili smo da jedan mladić koji je imao pištolj nije pomerio ruku u trenutku kada je pucano. Nego malo kasnije. I to ne ruku u kojoj je držao pištolj, nego suprotnu. Time je na suđenju bio oslobođen, mada su svi želeli da bude okrivljen jer je veoma poznat policiji i tužilaštvu, ‘viđeniji’ kriminalac. To veštačenje je bilo suprotno svim očekivanjima, ali je bilo potkrepljeno činjenicom”.

Više pročitajte u štampanom izdanju nedeljnog Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar