Gomile miliona za ukradene živote

Gomile miliona za ukradene živote

Shutterstock


Mnogi ljudi su proveli godine i decenije služeći u zatvoru kazne za zločine koji nisu počinili. Za takve neoprostive greške, ukoliko se takvim smeju nazvati, po pravilu su bile odgovorne loše vođene istrage, ili kako bi se tehničkim rečnikom definisalo – neodgovorni ljudski faktor.

Poslednji u nizu brojnih primera je slučaj Krega Kolija, danas starog 71 godinu, koji je nedužan proveo u zatvoru punih 38 godina.

Njegove skoro četiri decenije robijanja najduža su ukinuta zatvorska kazna u istoriji Kalifornije.

Koli, veteran Vijetnamskog rata, osuđen je 1978. na doživotnu robiju za ubistvo partnerke Ronde Viht i njenog četvorogodišnjeg sina Donalda. Viht je bila silovana i zadavljena, a njen sin ugušen u njihovom stanu u Simi Veliju. Policija je odmah osumnjičila Kolija nakon što je komšinica ubijene izjavila da je videla Kolija i njegov kamion u trenutku meteža u stanu.

Shutterstock

Shutterstock

Koli je sve vreme tvrdio da je nevin, ali je oslobođen tek posle DNK testa urađenog decenijama posle zločina. U borbi za slobodu pomogao mu je bivši detektiv Majk Bender, koji je još 1989. posumnjao u čitav slučaj. Policija nije utvrdila ko je ubio Viht i njenog sina. Posle svega Koli je od grada Simi Velija, kao deo vansudskog poravnanja, dobio 21 milion dolara odštete.

“Ne znam kako drugačije opisati sve ovo osim bolno. Četiri decenije sam izgubio, a nisam mogao da tugujem za ženom i detetom koje sam voleo”, rekao je Koli.

Spas u DNK 

I Džon Miler iz Filadelfije proveo je 22 godine u zatvoru zbog ubistva koje nije počinio. Oslobođen je nakon što je drugi muškarac priznao zločin.

Miler je osuđen 1998. zbog ubistva čoveka na parkingu 1996, iako nije bilo fizičkog dokaza da je umešan. Ključni svedok protiv njega, Dejvid Vilijams, priznao je naknadno više puta da je on pravi ubica i čak je poslao pismo Milerovoj majci u kojem se izvinio zbog laganja: “Ne mogu da živim sa ovim na savesti. Vaš sin nije bio umešan u taj zločin, nije čak ni bio tamo.”

Povezane vesti – Primitivno i savršeno efikasno

Ali, ništa od toga nije bilo važno. Sud je odbio Milerove žalbe pozivajući se na procedure i ukazujući da Vilijams „nije bio ubedljiv kada je priznao zločin”. Godinama kasnije kancelarija Okružnog tužioca Filadelfije složila se s Milerovim advokatima da je proces protiv njega bio manjkav i da njegova presuda više ne može da se održi, nakon čega je oslobođen.

Okružen porodicom, Miler se obratio javnosti ispred zatvora u Mahanoju i rekao da je osećaj novostečene slobode nadrealan:

“Presrećan sam što me konačno čuju nakon toliko godina. Radujem se odrescima i posetama zoološkom vrtu s nećakom”. Tužioci nisu rekli da li planiraju da dignu optužnicu protiv Vilijamsa, niti da li veruju u njegovo priznanje da je on ubica.

fff Zatvor 4

Džejms Ričardson sa Floride osuđen je 1967. za ubistvo svojih sedmoro dece. Deca su bila otrovana pesticidom, a motiv za to je navodno bio novac od osiguranja. U zatvoru je nedužan proveo 21 godinu. Dadilja koja je čuvala decu dok Džejms i njegova supruga nisu bili kod kuće priznala je na kraju ubistvo.

Pred Vilijamom Dilonom je 1981. godine bila savršena karijera u bejzbolu, a onda je osuđen da je na smrt pretukao čoveka iako je imao čvrst alibi. Svedoci na sudu su “mislili” da su ga videli blizu mesta zločina, a zatvorenik s kojim je delio ćeliju dok je čekao suđenje rekao je da mu je Dilon priznao ubistvo. Lagao je kako bi sebi smanjio kaznu. Dilon je nedužan u zatvoru bio 27 godina. Pušten je zahvaljujući uvođenju DNK tehnologije koja je potvrdila da je nevin.

Kirk Bludsvort bio je u zatvoru devet godina. Poslednje dve godine čekao je pogubljenje. Bio je osuđen za silovanje i ubistvo devojčice stare devet godina u Baltimoru 1985. godine. On je bio prvi osuđenik kojeg je DNK tehnologija spasla od smrtne kazne.

Robert Divi u zatvoru je nevin proveo 17 godina. Osuđen je da je zadavio devojku u Palisadu u Koloradu. Dobio je doživotnu kaznu i takođe oslobođen zahvaljujući naknadnom DNK testu.

Povezane vesti – El Čapo zlikovac bez trunke časti

Dobio je novčanu odštetu, ali kaže da mu neke stvari ne mogu vratiti. Dok je bio u zatvoru umro mu je sin i nije mu bio na sahrani. Propustio je i rođenje svojih unuka.

Entoni Porter osuđen je na smrt 1982. zbog ubistva dvoje tinejdžera. Samo 50 sati pre nego što je trebalo da bude usmrćen injekcijom, Vrhovni sud je odložio pogubljenje.

Obrazloženje je bilo da je nivo njegove inteligencije nizak i da ne može da shvati šta se događa. Tada su istražitelji dobili vremena da dođu do ključnih svedoka i priznanja pravog ubice 1999. godine. Porter je dva dana kasnije pušten iz zatvora.

Džerard Ričardson je u zatvoru bio 20 godina. Osuđen je da je ubio devojku u Nju Džerzija i to na osnovu ugriza.

Zahvaljujući DNK tehnici je oslobođen u novembru 2013. godine.

Pismo iz zatvora

Džejms Bejn sa Floride je nevin iza rešetaka proveo 35 godina. Osuđen je na doživotnu kaznu 1974. godine zbog provale, otmice i silovanja. Nakon što je DNK test pokazao da sigurno nije počinio silovanje, oslobođen je i dobio je 1,7 miliona dolara odštete.

Huan Rivera osuđen je 1992. za silovanje i ubistvo devojčice od 11 godina u Ilinoisu. Policija ga je slomila tokom ispitivanja i priznao je zločin koji nije počinio. U zatvoru je bio 20 godina. Oslobodio ga je DNK test i dobio je odštetu od 20 miliona dolara.

Tragedija, a ne pobeda 

Lari Dejvis i Alan Nortrop odslužili su 18 i 20 godina zatvora za silovanje jedne domaćice. Kasnije je DNK test pokazao da su nevini. Svaki je dobio po 5,25 miliona dolara odštete.

Deril Barton osuđen je 1984. na doživotni zatvor za ubistvo muškarca na benzinskoj pumpi. U zatvoru je bio 24 godine.

Kada je oslobođen, tužio je grad i policiju u Sent Luisu, koja je, tvrdio je, nagovorila svedoke da svedoče protiv njega.

Tvrdio je i da je policija skrivala dokaze protiv pravog ubice koji je ubijen 1986. godine.

Povezane vesti – Nacistički eksperimenti osnov za nauku

Ričard Filips proveo je 45 godina u zatvoru zbog ubistva pre nego što je proglašen nevinim. Vlasti američke savezne države Mičigen saopštile su da će zbog „sudske greške koja je načinjena” dobiti obeštećenje od 1,5 miliona dolara. Sud ga je osudio na osnovu svedočenja koje se pokazalo lažnim.

“Putovaću i uživati u životu”, rekao je Filips posle odluke o dodeli odštete.

Alfred Čestnut, Endrju Stevart i Ranson Votkins iz Merilenda osuđeni su zbog ubistva dečaka starog 14 godina na doživotni zatvor 1984. godine, a nakon 36 godina robije pušteni na slobodu.

Shutterstock

Shutterstock

Česnut je 2019. godine podneo zahtev za pristup informacijama i otkrio dokaze koji tokom suđenja nisu preneseni njegovom advokatu. Nakon toga je uputio pritužbu Odeljenju za integritet koji se bavi preispitivanjem starih osuda.

Njih trojica su uhapšeni kada su bili tinejdžeri 1983. godine zbog ubistva De Vita Daketa. Dečak je upucan u vrat dok je išao u školu, a jakna koju je nosio je ukradena. Čestnut, Stjuart i Votkins su osuđeni za njegovo ubistvo na osnovu svedočenja, ali i presudnog dokaza – jakna koju je nosio Daket navodno je nađena kod Čestnuta. Međutim, na jakni nije bilo tragova krvi ili upotrebe vatrenog oružja, a Čestnutova majka je policiji dala fiskalni račun od jakne, dok je prodavačica potvrdila da je ona kupila tu jaknu. Bez obzira na to, sva trojica tinejdžera su uhapšena i osuđena.

Tužioci su posle puštanja nevinih muškaraca rekli da je tokom početne istrage policija ignorisala i uskraćivala izveštaje više svedoka koji su identifikovali drugu osobu kao ubicu, kao i da svedoci na suđenju nisu uspeli da identifikuju trojicu tinejdžera.

“Ovo nije pobeda. Reč je o tragediji i moramo da snosimo odgovornost koja se desila ovim ljudima”, rekla je posle oslobađajuće presude državni branilac Merilenda Merilin Mozbi.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar