Gram po gram kvadrat

Gram po gram kvadrat

Shutterstock


Pranje prljavog novca u Srbiji najviše se odvija kroz poslove nekretnina, organizovanje igara na sreću i bankarski sektor, a slede ih menjačnice, kazina i računovodstvene agencije. Upravo ovi biznisi su prema Nacionalnoj proceni rizika od pranja novca u Srbiji označeni kao najranjiviji sektori, odnosno sektori kroz koje je najlakše oprati prljav keš.

Ulaganje prljavog novca je u Srbiji zakonski sankcionisano od 2008. godine, donošenjem Zakona o oduzimanju nelegalno stečene imovine, a analiza sudski procesuiranih postupaka od tada ukazuje da su od ovog krivičnog dela najugroženija mala privredna društva.

Međutim, kako za “Ekspres” ocenjuju stručnjaci iz ove oblasti, ova analiza na osnovu procesuiranih postupaka stvara pogrešan zaključak da su od pranja novca najugroženija upravo velika preduzeća.

“U stvarnosti najugroženija su velika preduzeća, delom u bankarskom sektoru, delom u trgovinskim lancima i posebno u građevinskoj industriji”, objašnjavaju stručnjaci.

Al Kapone je novac od kriminalnih aktivnosti, a najviše od trgovine narkoticima prao kroz lanac perionica koje su bile u vlasništvu članova njegove kriminalne organizacije. Niko nije mogao da kontroliše koliko je građana stvarno koristilo usluge Kaponeovih perionica, I tako se u pazar, odnosno legalne bankarske tokove ulivao novac od ulične prodaje droge.

Shutterstock

Shutterstock

“Trgovina narkoticima predstavalja značajan izvor nelegalne imovine, koja se pere na različite inventivne načine. Način pranja novca zavisi i od količine novca koja se želi oprati. Ulična prodaja narkotika ili poslovnim rečnikom maloprodaja krajnjim potrošačima stvara velike količine keša. Kod nas su zbog toga ugroženi mnogi poslovi, odnosno poslovne organizacije koje rade sa kešom, pre svega firme koje se bave igrama na sreću, odnosno kladionice, onlajn igraonice na sreću, ali i pekare, prehrambene prodavnice, restorani, kafići. Niko ne može da kontroliše da li je u tim firmama preko uplaćenih pazara opran i prljav novac. Kada je u pitanju
veliki novac od šverca droge, stvari su tu drugačije. Pošto se radi o ogromnim količinama keša, on se najlakše i najisplativije ulaže u velike investicije, naravno najaktuelnije je ulaganje u kupovinu i izgradnju nekretnina, bilo poslovnog ili stambenog prostora”, kažu stručnjaci.

Povezane vesti – PLJAČKA O KOJOJ SE JOŠ PRIČA: “Deltini” milioni u bečkoj kasi

U svetu je takođe jedan od značajnih vidova pranja novca i trgovina hartijama od vrednosti, što u Srbiji nije slučaj budući da je ovo tržište kod nas još nerazvijeno i plitko.

“Pranje novca je složeno krivično delo, odnosno da bi postojalo, mora da mu prethodi neko drugo krivično delo kojim je ostvarena protivpravna dobit, bilo da je u novcu ili drugoj vrsti pokretne i nepokretne imovine. U Srbiji su najčešća krivična dela koja prethode pranju novca poreska krivična dela, zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba službenog položaja, praktično korupciona krivična dela kao i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Drugim rečima, neplaćanje poreza, korupcija i trgovina narkoticima stvaraju zatvoreni krug iz koga je nemoguće izaći, bez jačanja institucija, efikasne obuke nadležnih službi, ali i podizanja svesti građana o važnosti ovog problema. U Srbiji kao i u mnogim drugim državama se rade brojne aktivnosti kako bi se ušlo u trag prljavom novcu i kako bi se svaki takav slučaj procesuirao, ali ono što je ključno i bez čega nema suzbijanja ni pranja novca, ni korupcije, ni organizovanog  kriminala je potpuna profesionalizacija svih delova sistema”, kažu stručnjaci za “Ekspres”.

Shutterstock

Shutterstock

Pranje para se u javnosti najčešće dovodi u vezu sa zloupotrebama u povraćaju PDV i avansnog plaćanja, zatim kroz prodaju robe na crno, ulaganje kroz neprofitne organizacije, uslovljene donacije ili pozajmice keš novcem, a koje se vraćaju čekom ili preko računa. Stručnjaci, međutim, imaju drugačije mišljenje.

“Zloupotreba povraćaja PDV i avanskog plaćanja spada u poreska krivična dela. Tek kad neko zloupotrebom dođe do protivpravne imovine, onda može da pokuša da prikrivanjem porekla novca taj novac i opere. Takođe, prodaja robe na crno je potpuno suprotna od uvreženog mišljenja o pranju novca, a koje je suprotna stvar. Pranje novca je pre svega mešanje prljavog kapitala sa legalnim i otuda profesionalni perači novca biraju legalne, profitabilne biznise. Jedna od čestih zabluda je da je na primer u postupku privatizacije, kada neko kupi državno preduzeće, uništi ga i pokrade to pranje novca. Tu postoje druga krivična dela. Pranje novca se u našoj zemlji više vezuje za situacije da neko kupi kvalitetnu firmu i da razvija biznis upumpavanjem nelegalnog novca, mešajući ga sa legalnim. Na taj način se najbolje prikriva poreklo para”, objašnjavaju stručnjaci.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar