Heroin nije umro, i dalje ubija

Heroin nije umro, i dalje ubija

Shutterstock


U Evropi je registrovano 1,3 miliona zavisnika od opojnih droga, najviše heroina, a maloprodajno tržište ove vrste narkotika procenjeno je na 7,4 milijarde evra godišnje, navodi se u najnovijem izveštaju evropskog Monitoring centra za praćenje droga i zavisnosti od droga, koje je urađeno u saradnji sa Europolom. Konzumiranje heroina i dalje predstavlja najštetniju zavisnost zbog visokog stepena smrtnosti.

Nedavna zaplena 77 kilograma heroina visoke čistoće kod Mladena Novakovića Tocila u selu Amerić otvorila je pitanje o tome ko danas, pored sve dostupnijeg kokaina i modernih sintetičkih tableta, koristi heroin, koliko je ovo tržište i dalje razvijeno u Srbiji i koliko je zavisnost od heroina štetna za zdravlje i život.

Primarijus doktor Mira Kovačević, koja je predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju i kontrolu bolesti zavisnosti i v.d. direktora Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu, za “Ekspres” kaže da se najveći broj njihovih pacijenata leči upravo zbog zavisnosti od heroina. Na drugom mestu su zavisnici od amfetamina, a sve više pacijenata se javlja zbog posledica uzimanja kanabisa.

“Od osnivanja bolnice na lečenje se javilo oko 16.000 osoba. Naša bolnica ima 65 kreveta, a u dnevnim bolnicima se trenutno leči oko 300 pacijenata. Na našim ambulantnim programima se leči oko 1.500 pacijenata. Samo u prvih šest meseci ove godine 350 osoba se javilo prvi put na lečenje zbog upotrebe droge, 250 zbog zavisnosti od alkohola i 80 pacijenata koji su se prvi put javili na lečenje zbog patološkog kockanja”, kaže doktorka Kovačević.

Shutterstock

Shutterstock

Ona navodi i da je u širem području beogradskog regiona na produženom lečenju supstitucijom oko 2.000 zavisnika od heroina, ali da ima i onih koji se povremeno javljaju na kraće programe lečenja, zbog čega je teško precizirati broj osoba koje se trenutno leče u Zavodu za bolesti zavisnosti, privatnim ustanovama, kao i u zdravstvenim ustanovama u drugim gradovima kao što su Šabac, Smederevo, Petrovac na Mlavi, Požarevac…

“U bolnici se leče osobe starije od 16 godina. U većini slučajeva su to osobe između 25 i 45 godina, a najstariji pacijenti na lečenju imaju oko 60 godina. Najmlađa osoba koja je došla u našu Hitnu pomoć koja radi 24 sata dnevno imala je 14 godina, dok najstarija osoba koja se već duži niz godina leči u našoj ustanovi ima 65 godina”, kaže doktorka Kovačević.

Povezane vesti – KOKAIN VIŠE NIJE “IN”: Marihuna i metamfetamin sve popularniji u SAD

Njena saradnica, doktorka Miljana Stojiljković, specijalizant psihijatrije Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, ponavlja čuvenu rečenicu da ne postoji termin “lakša droga”.

“Prvi kontakt sa psihoaktivnim supstancama osobe na našem području najčešće imaju sa alkoholom i kanabisom. Osobe zavisne od heroina najčešće su konzumirale druge psihoaktivne supstance prisutne na ilegalnom tržištu pre kontakta sa heroinom, a prosečno vreme pre javljanja na lečenje, a nakon razvijanja zavisnosti je od tri do sedam godina”, kaže doktorka Stojiljković.

Kanabis je, prema njenim rečima, najčešće korišćena droga generalno, posebno među mladima u našoj zemlji. Tu su još i amfetamini i nove sintetičke droge.

Shutterstock

Shutterstock

“Kada je u pitanju lečenje zavisnika, prvi cilj je da se prekine sa uzimanjem droga, da se organizam detoksikuje i da se pomogne da se lakše prebrodi apstinencijalna kriza. Kada se ova faza lečenja uspešno završi, lečenje se nastavlja individualnom ili grupnom terapijom. Tokom lečenja pacijent može da prima i neke medikamente, ali je akcenat lečenja na psihosocioterapiji i u lečenje je uključena i porodica zavisnika. Najvažnija je promena načina života koja podrazumeva promenu životne filozofije, učenje da je moguće živeti bez droge, da je moguće nastaviti sa životom tamo gde je zaustavljen kada je zavisnik počeo da se drogira. To može da znači nastavak školovanja, zaposlenje, a pre svega vraćanje krugu prijatelja koje se ne drogiraju. Vrlo je važno da zavisnik koji želi da se izleči prekine svoje kontakte sa onima koji se i dalje drogiraju, jer to može da ga vrati u bolest”, kaže doktorka Stojiljković.

Povezane vesti – Padaće glave zbog gubitka 20 tona kokaina

Zavisnost od heroina se, kako objašnjava doktorka Stojiljković, smatra hroničnom i recidivantnom bolešću.

“Dužina lečenja je individualna, ali je u svakom slučaju potrebno nekoliko meseci ili čak godina lečenja da bi se postigli dobri rezultati. Treba naglasiti da se zavisnosti mogu lečiti uspešno, samo treba biti uporan, strpljiv i imati motivaciju. Neophodna je i podrška okoline, kao i stalni kontakt sa stručnjacima koji vode programe lečenja, a ne prekidati lečenje kad se postignu prvi uspesi”, kaže doktorka Stojiljković.

Lambe Đorelijevski, nekadašnji šef Odseka za suzbijanje narkomanije u beogradskoj policiji, za “Ekspres” kaže da je tržište heroina i dalje veoma živo, iako su njegovi korisnici uglavnom ljudi starije generacije.

Shutterstock

Shutterstock

“Heroin je definitivno najopasnija droga jer jedina stvara jaku fizičku zavisnost. U poslednjih deset godina je heroin zastupljen uglavnom među starijom generacijom zavisnika, dok među mladima heroin, na sreću, nije popularan. Mladi se plaše heroina jer žele da ostanu zdravi i lepi, ne žele da postanu ruinirani, a to je ono što heroin čini od zavisnika. Heroinski zavisnici se najlakše prepoznaju jer imaju najdrastičnije promene u ponašanju i izgledu. U trenutku najjačeg dejstva oni su pospani, dezorijentisani, sa neartikulisanim govorom. Heroin totalno odvaja čoveka od realnosti, zavisnik ne mora da jede, da pije vodu, obuzima ga paranoja, na njemu ostaju tragovi bodenja iglom. Zbog svega toga on više nije popularan među mlađom generacijom, koja je poslednjih godina više okrenuta klupskim, odnosno vikend drogama”, objašnjava Đorelijevski.

U svom radnom veku Đorelijevski je najveći broj godina proveo hapseći dilere narkotika.

“Kada je u pitanju ulična preprodaja heroina, postoje dve vrste dilera. Oni koji su čisti, odnosno oni koji ne koriste narkotike, i oni koji su prljavi, odnosno oni koji su zavisnici i koji su u posao dilovanja heroina i ušli da bi sebi obezbedili dovoljne doze. Znači, to su ljudi koji kod sebe otprilike imaju pet grama heroina, od kojih je jedan za njihove potrebe, a četiri za prodaju, i tom prodajom oni otplaćuju svoj gram. Ono što je karakteristika poslednjih desetak godina je da se heroin preselio u ruralne delove grada, među manje imućne zavisnike i odatle se i regrutuju novi korisnici”, kaže Đorelijevski.

Povezane vesti – DROGA KAO LEK: Heroin za kašalj, ekstazi u svrhe psihoterapije

On navodi i da su ulični dileri heroina uvek bili na najnižoj lestvici podzemlja.

“Zbog zavisnosti, uvek postoji rizik da će da otkucaju saradnike policiji, zato i krupniji igrači u podzemlju sa njima nikada ne stupaju u kontakt. Upravo da ne bi rizikovali da ih ne potkažu. I nama policajcima su oni uvek predstavljali najveći problem u radu, puno je posla da ih otkrijemo, a onda kod njih nađemo male količine, jer im niko ozbiljan ne daje više i nikada ne znaju ko su veći igrači jer sa njima i nemaju nikakav kontakt”, kaže Đorelijevski.

On navodi i da je heroin najveća opasnost po društvo jer je više od ostalih droga povezan sa kriminalom.

“Heroinski zavisnici se bodu svakog dana, uglavnom više puta dnevno, za šta im treba od 10 do 50 evra dnevno. I to je za njih ogroman novac, zbog čega i ulaze u kriminal, tipa razbojništva, obijanje trafika, automobila, kućne krađe, žensku i mušku prostituciju. I za te poslove ih dileri i makroi plaćaju heroinom. Uzimanje heroina je zbog razmene igala povezano i sa infektivnim bolestima kao što su hepatis B i C, HIV, a i kod heroinskih zavisnika je i najčešća smrtnost usled predoziranja”; kaže Đorelijevski.
Najbolje pokazatelje o stanju kretanju heroina pokazaju zaplenjene količina narkotika. U prošloj godina srpska policija snandardno je zaplenila najviše marihuane (3,6 tona), 54 kilograma amfetamina, 36,5 kilograma heroina, 12,9 kilograma kokaina i 11,9 kilograma ekstazija.

Shutterstock

Shutterstock

Prema podacima Zavoda za statistiku, prošle godine zbog neovlašćenje proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga podnete su krivične prijave protiv 1.287 punoletnih građana, zbog držanja opojnih droga protiv 3.980 osoba, kao i protiv 50 osoba osumnjičenih za uživanje opojnih droga. U istom periodu zbog neovlašćenje proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga osuđeno je 1.020 osoba, zgog neovlašćenog držanja droga 3.000 optuženih. Svi punoletni. Ni maloletnici nisu zaostajali, pa su prošle godine protiv 56 maloletnika podnete krivične prijave zbog dilovanje droge i protiv 100 za nedozvoljeno držanje narkotika.

Srbija je prošle godine usvojila novi akcioni plan, kao deo strategije za borbu protiv droga do 2021. godine. Nosilac ovog projekta trebalo bi da bude Kancelarija za borbu protiv droga, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, ali je očigledno da postoje brojni problemi u funkcionisanju ove Kancelarije, koja je postala operativna 2016. godine.

Povezane vesti – Seoska ptica rugalica i 77 kilograma heroina

Tako se njihovi poslednji opširniji podaci, koji su objavljeni na sajtu evropskog Monitoringa za kontrolu droga i zavisnosti od droga, odnose na 2015. godinu. Prema tim podacima u 2015. godini, u Srbiji je zabeleženo ukupno 1.199 krivičnih dela ilegalne proizvodnje i prometa droga, podnete su krivične prijave protiv 1.372 osumnjičena, od kojih su 43 bila maloletna. Oni navode i da je prema nacionalnom istraživanju iz 2014. godine utvrđeno da je osam odsto odrasle populacije u Srbiji koristilo neku ilegalnu psihoaktivnu supstancu tokom života, pri čemu je upotreba kanabisa zastupljenija među populacijom starosti od 18 do 34 godine. Upotreba drugih supstanci kao što su amfetamini, kokain i MDMA/ekstazi je ređa i zastupljena je oko 3,4 odsto. U Srbiji je, prema ovim podacima, 2013. godine bilo 20.500 injektirajućih korisnika, od kojih je većina koristila opioide, odnosno heroin.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar