Ističe vreme za nevine i nedostupne

Ističe vreme za nevine i nedostupne

EPA/VALDRIN XHEMAJ


Poslednja, treća u nizu epizoda Ramuša Haradinaja pred Sudom u Hagu za zločine “OVK” počinjene na Kosovu daje osnova za strepnju koju je pre tri meseca izrekao Švajcarac Dik Marti, nekadašnji izvestilac Saveta Evrope o trgovini ljudskim organima na Kosovu:

“Može da se dogodi i da zločinci ne budu osuđeni. Znate, najveći broj ratnih zločina u svetu, nažalost, ostaje nekažnjen”.
Haradinaj je već dva puta izbegao osuđujuću presudu jer za to, uprkos dokazima, nije bilo svedoka. Zapravo, bilo ih je, ali su u međuvremenu nestajali, ili stradali pod krajnje čudnim okolnostima.

“Heroji” na optužnici

Od oružanog sukoba na Kosovu i nasilnog odvajanja od Srbije pod pokroviteljstvom NATO i međunarodne zajednice prošlo je 20 godina, tokom kojih se o pripadnicima “OVK” izveštavalo kao o herojima koji se bore za slobodu protiv srpskog ugnjetavanja. Odnedavno, međutim, međunarodna zajednica pomenute “heroje” dovodi na optuženičku klupu tražeći odgovore na pitanja o ratnim zločinima počinjenim nad Srbima.

Odavno se zaboravilo, ali će se možda i to promeniti, da je “OVK” u prvoj polovini devedesetih prošlog veka bila na spisku terorističkih organizacija američkog Stejt departmenta, ali je preko noći postala “oslobodilačka”.

Da je to daleko od istine, odnosno da je ova oružana formacija neuporedivo bliže terorističkoj paravojnoj grupi koja je činila zločine na teritoriji Kosova i Metohije, među prvima je javno svedočio upravo Dik Mari, koji je u decembru 2010. podneo je izveštaj o užasnom tretmanu uhapšenih Srba i o trgovini ljudskim organima na Kosovu.

Od tog vremena se, uglavnom u Evropi, postepeno menja svest o događajima na Kosovu. I pomalja ideja da su u borbi za takozvanu nezavisnost srpske pokrajine najistaknutiji bili upravo oni koji su odgovorni za najteže zločine: Hašim Tači, Kadri Veselji, Ramuš Haradinaj… Sve to sada, uglavnom preko medija, potvrđuju i pojedini međunarodni zvaničnici, bivši komandanti međunarodnih snaga na Kosovu, predstavnici međunarodnih civilnih misija, istraživači, naučnici… Sve više o takvoj slici “OVK” i njenih vođa pišu zapadni strani mediji – francuski, nemački, američki, a jedan od dokumentaraca koji je ostavio poseban utisak je film “Beskonačni rat” italijanskog novinara Rikarda Jakona.

Ali, uprkos činjenicama i svedočenju koje je Srbija dostavila Sudu u Hagu, nikakvog zadovoljavajućeg epiloga i dalje nema.

 EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Crna rupa u “Bondstilu”

Iskustvo sa dosadašnjim optužbama za ratne zločine podignutim protiv Albanaca sa Kosova ne daje previše razloga za očekivanje da će pravda ipak biti dostignuta. Svakako najupečatljivi datira još od sredine decembra 2001. godine kada su međunarodne sudije u Vrhovnom sudu Kosova oslobodile trojicu Albanaca osumnjičenih za učešće u bombaškom napadu na autobus “Niš-ekspresa” kod Podujeva 16. februara 2001, kada je poginulo 12, a povređeno više od 40 Srba.

Vrhovni sud je tada u obrazloženju naveo da nisu predočeni dokazi koji bi podržali navode međunarodnog tužioca da su osumnjičeni, koji su uhapšeni u martu te godine, zaista umešani u zločin. Vrhunac besmisla predstavljalo je bekstvo Fljorima Ejupija, jednog od trojice osumnjičenih, iz američke baze “Bondstil” u kojoj je čekao presudu. Iz nje je nestao već u maju.

Pročitajte još – TRGOVINA ORGANIMA Haradinaj naredio: Lično da me obaveste kad zarobe Srbe

Tadašnja portparolka Unmika Suzan Manuel rekla je da je Vrhovni sud u obrazloženju presude naveo da nisu predočeni dokazi koji bi podržali navode međunarodnog tužioca, ali da postoji mogućnost da, na osnovu izvršne naredbe, “šef Unmika Hans Hekerup produži pritvor osumnjičenima”. U to, s razlogom, ni sama nije verovala.

“Grupe za ljudska prava, OEBS i ombudsman mnogo su nas kritikovali, pa smo naročito zbog bombaškog napada na autobus formirali specijalno veće sudija iz tri zemlje. Oni su pregledali osetljive obaveštajne podatke o osumnjičenima, ali nisu mogli da ih pretvore u čvrste dokaze i nisu mogli da im produže pritvor. To je vrlo teška odluka i nama je jako teško, ali u tome je razlika između obaveštajnih podataka i čvrstih dokaza koji se mogu koristiti na sudu. Ovde se nikako ne radi o pristrasnom suđenju, sudije prosto nisu imale dovoljno dokaza. Bilo je mnogo pritisaka iz raznih zemalja i mi smo bili u dilemi da li da držimo osumnjičene u zatvoru protivno svim pravnim normama, ili da ih pustimo iako imamo saznanja da su umešani u zločin. Svi znamo šta će se dogoditi kad budu pušteni, ali nemamo nikakve pravne mogućnosti da ih kontrolišemo”, rekla je Manuel.

Povezane vesti – RAMA: Kosovska vojska u vojnim misijama sa SAD od 2021. godine

Na pitanje o “odbeglom” Ejupiju, Manuel je tada izjavila:

“Fljorim Ejupi, protiv koga smo imali materijalne dokaze koji ga povezuju sa zločinom, pobegao je iz ‘Bondstila’, tako da je ovo veoma tužno poglavlje skorašnje istorije Kosova. Čula sam izveštaje da je u Albaniji, mada mi je jedan nemački diplomata rekao da su ga tražili i u Nemačkoj jer su imali razloga da sumnjaju da je tamo. Prilično smo sigurni da nije na Kosovu”.
Bar za ovo poslednje je, donekle, bila u pravu.

Upravo je italijanski novinar Jakona u filmu “Beskonačni rat” rekonstruisao napad kod Podujeva i kasniji sled događaja:

“Zove se Fljorim Ejupi. Eto, vidite ga, to je bio on u blizini debla odakle je bomba aktivirana. Njegov DNK je pronađen na opušcima cigareta ostavljenih na mestu događaja… I neverovatno, Fljorim uspeva da pobegne iz ‘Bondstila’. Niko nikada nije uspeo da shvati kako je to izveo. Sledeće tri godine Fljorim je u izbeglištvu, krije se. Potom se ponovo pojavljuje 2004. na ovom istom putu za Prištinu. Ovog puta je sa još trojicom Albanaca. Odeveni su u uniforme srpske vojske. Namera im je bila da izvrše atentat za koji bi optužili srpsku vojsku, i u napadu ubijaju policajca UN. Samo je jedna stvar sigurna, Albanac sa Kosova Fljorim Ejupi je terorista”.

Presuda za maltretiranje

Fljorim Ejupi je u centar pažnje ponovo dospeo 18 godina kasnije, jer je ustanovljeno da je u januaru 2018, u vreme ubistva Olivera Ivanovića, iz Nemačke stigao u Kosovsku Mitrovicu, prethodno se pojavivši na aerodromu u Tirani. U međuvremenu je Ejupi stekao reputaciju plaćenog ubice i organizatora grupe koja je švercovala drogu iz Turske u zapadnu Evropu. Na aerodromu u Pragu uhapšen je 1999. godine po Interpolovoj poternici, a u Nemačkoj je osuđen zbog trgovine drogom.

Pročitajte još – HAG IPAK GAĐA ŽUTU KUĆU: Komandanti iz izveštaja Dika Martija idu na saslušanje?

“Ne mogu da spekulišem o tome da li je Fljorim Ejupi umešan u ubistvo Olivera Ivanovića, jer nisam u toku sa istragom, ali mogu da kažem da je on selektovan i treniran u nekom od centara CIA, što je bilo poznato i kada smo ga hapsili 2001. godine”, izjavio je švedski sudija Krister Karphamar, koji je bio na čelu istrage o napadu na autobus.

“Kada je 14. maja 2001. misteriozno nestao iz ‘Bondstila’, prvi put sam čuo da je reč o čoveku CIA. Nezvanično sam kasnije saznao da je odlučeno da Ejupija ne izvode na sud jer bi mogao da progovori i o političkoj pozadini zločina na KiM iz tog vremena. Kada smo ga uhapsili samo je rekao: ‘Neću ništa da vam kažem’. I u papirima iz istrage Unmika to su njegove jedine reči”, izjavio je Karphamar.
Bilo je još primera u najmanju ruku čudnih odluka u predmetima protiv Albanaca optuženih za ratne zločine. Tako je u martu 2012. godine mešovito veće lokalnih i sudija iz Euleksa u Okružnom sudu u Prištini, u nedostatku dokaza, oslobodilo Metuša Kamerija za delo aktivnog učestvovanja u terorističkoj organizaciji. Kameri je, kako je saopšteno iz Euleksa, bio optužen za ovo krivično delo optužnicom koju je jedan tužilac iz Kancelarije specijalnog tužilaštva Kosova podneo Okružnom sudu u Prištini.

Fjorim Ejupi

Da sve ne bi odisalo preteranom providnošću, ipak je u jednom slučaju Albanac osuđen za ratni zločin. Ali zbog maltretiranja svog sunarodnika. U oktobru 2011. godine Veće za ratne zločine Okružnog suda u Prištini proglasilo je Saljija Redžepija krivim za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i izreklo mu kaznu zatvora u trajanju od pet godina.

Tročlano veće, sastavljeno od dvojice sudija Euleksa i jednog kosovskog sudije, Redžepija je proglasilo krivim za jednu od ukupno tri tačke optužnice. Redžepi je osuđen zbog mučenja albanskog civila sa Kosova u pritvornom centru “OVK” u Albaniji 3. maja 1999. godine.

Najsvežiji primer “nedostupnosti” Albanca osuđenog za ratni zločin je iz jula ove godine. Ali se i on ponovo odnosi na zločin protiv Albanca. Kosovski sud osudio je bivšeg komandanta “OVK” Remzija Šalju na 14 godina zatvora zbog otmice Albanca koji je kasnije pronađen mrtav.

Bivši komandant Šalja je tokom rata bio poznat pod nadimkom “Crvena jabuka”, a proglašen je krivim za otmicu Hadžija Petrešija iz sela Dulje, koje se nalazi na području Suve Reke. Petreši je pronađen mrtav nekoliko dana posle otmice.

Šalja je na sudu rekao da nije kriv, kao i da nije imao nikakvih kontakata sa civilnim stanovništvom tokom rata.

Početkom 2019. godine Šalja je pobegao. Pozvan je i na razgovor od strane Specijalizovanog tužilaštva Kosova u Hagu, ali se nije pojavio ni u Prizrenu, ni u Hagu, već se krije u Albaniji.

Šalja je prethodno izjavio da se neće pojaviti na razgovoru u Hagu jer ne veruje „specijalnom sudu” za pripadnike “OVK”.

“Ćuti i vozi”

Nedavno je u medijima prenet tekst u kojem se, na osnovu izjava svedoka, tvrdi da je Ramuš Haradinaj tražio da lično bude obavešten o svakom zarobljenom Srbinu, a istražitelji Unmika su ove svedoke obeležavali samo brojevima ili slovima kako bi ih zaštitili od sudbina prethodno nestalih i neobično stradalih svedoka.

Pomenuti tekst se zasniva na poverljivoj prepisci šefa Misije za istrage zločina iz Skoplja i Prištine Emona Smita sa šefom Misije za istrage Patrikom Lopezom Teresom. Smit, na Teresov zahtev, dostavlja izveštaj o ishodu razgovora koje je imao sa šefom Unmikovog Odeljenja za pravdu Polom Kofijem u vezi sa zločinima na KiM, sa posebnim osvrtom na “žutu kuću”.

Svedok “N” do detalja je ispričao da je “obavio tri isporuke” kidnapovanih Srba – prvu 20. jula, drugu 23, a treću 2. i 3. avgusta 1999. godine, piše u Smitovom izveštaju.

Povezane vesti – HARADINAJ: Nema dokaza da sam kriv, greši onaj ko misli da se zeza sa mnom

On je naveo da se 20. jula u blizini Kline javio pretpostavljenom Petritu Agušoliju, koji mu je rekao da se raspitivao preko Rešada Zajmija za vozača za “neki posao”.

Prema rečima svedoka “N”, ta grupa mu je odranije bila poznata kao veoma opasna – poznati su bili po ubistvu Srba u Pašinom Selu, dok u Klini u to vreme više nije bilo Srba.

“Rekao mi je da ću voziti kamion od Peći do Prizrena i upozorio da moram uraditi sve što mi se kaže, da držim usta zatvorena i da po završetku zaboravim sve šta sam radio i da ću jedino tako moći da doživim duboku starost”, naveo je svedok “N”.

Dodao je da je zadužio stari prašnjavi automobil “sab” čiji zamrzivač pozadi nije radio i da je vozio sat i po od Peći do Prizrena, a sa njim je u kabini bio Agušoli. Kada su stigli u Prizren, Agušoli mu je naredio da se uputi prema Suvoj Reci.

“Vozio sam 15 minuta. Prošli smo Ljutoglav i kilometar posle Ljutoglava sišli smo s puta, krenuli desno kod kuće koja je imala tri sprata. Nastavio sam nekih 100-200 metara i tu sam ugledao 30 zarobljenih Srba. Među njima je bila jedna žena. Čekali su pod stražom 10 vojnika OVK”, rekao je svedok “N”.

Zarobljenici su, kako kaže, očigledno bili izloženi dugom maršu, jer su bili prašnjavi i prljavi, a neki i krvavi.

“Atmosfera je bila normalna, tako da mi je u početku izgledalo da ćemo ih samo zameniti za naše ljude. Jedan od pripadnika ‘OVK’ je saslušavao Srbe. Jedan Srbin je izjavio da se zove Dragan Jocimović iz Šilova kod Gnjilana, imao je oko 40 godina. Ostali Srbi su bili iz Ratimlja, Opteruše i Gnjilana. Tu je bilo nekoliko ljudi sa prezimenom Kostić iz Ratimlja. Naterali su ih da se ukrcaju u kamion. Vozio sam nazad do Prizrena”, ispričao je svedok.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Naveo je da je u Prizrenu izašao Agušoli, a da su sa njim u kabini bila dvojica pripadnika “OVK” u civilu, a iza njih “diskretna” pratnja od četvorice pripadnika OVK u “golfu 2”.

“Pitao sam gde treba da vozim i odmah mi je jedan od njih rekao da ućutim. Stigli smo u Kukeš, preko granice na Morini. Na granici nas niko nije zaustavio. Izbeglice Albanci su se vraćali, ali kada sam napuštao teritoriju Prizrena morali smo da stanemo jer mi je pukla guma. Tada je pored nas prošlo 15 zarobljenih Srba. Oni su krčili put ispred sebe kroz žbunje”, prisetio se svedok “N”.

Iza njih je, kako je ispričao, polako išao džip u kome su bili pripadnici “OVK”.

“Četiri ili pet vojnika ‘OVK’ polako je koračalo zajedno sa njima. Među zarobljenim Srbima prepoznao sam Vlastimira Stevanovića iz Prizrena. Bio je mršav, oko 30 godina. Neki Srbi nosili su uniforme. Rečeno mi je da su to zarobljeni pripadnici MUP-a i vojske. Pitao sam jednog borca ‘OVK’ šta će uraditi sa njima. Kazao mi je da će seći drva u Albaniji”, navodi “N”.

Dodao je da je ta grupa skrenula desno od glavnog puta i prešla u Albaniju preko planine Paštrik.

Pročitajte još – DOSIJE OVK: Za koje ratne zločine se sumnjiči Ramuš Haradinaj?

“Mi smo stigli u Kukeš oko četiri po podne. Kada smo stigli u Kukeš, nastavili smo drugim putem i skrenuli prema severu. Tamo samo isporučio Srbe, a potom smo se odvezli nazad u Prizren”.

Naveo je i da je 23. jula između 9 i 10 časova pre podne ponovo išao sa istom dvojicom pripadnika “OVK”, da su došli na kilometar i po od ulaza u Suvu Reku gde ih je na seoskom putu čekao ozloglašeni ”geng” Ismeta Tare iz Suve Reke.
“Ovaj put sam video leševe umotane u sivu vojničku ćebad. Mogao sam da osetim miris sveže krvi, tako da sam znao da su nedavno ubijeni. Bilo je tu oba pola, ali uglavnom muškarci”, svedočio je “N”.

Teško priznanje

Prema dokumentaciji s kojom raspolaže Srbija, Ramuš Haradinaj je pre svega odgovoran za ilegalne zatvore “OVK”, lično za 33, dok su druge vođe “OVK”, uključujući i Hašima Tačija, odgovorne za preostale logore. Kada se pogleda spisak zatvora i komandanata zona koji su identifikovani, onda jednostavno može da se dođe do onih koji bi morali da se nađu na optužnicama Suda u Hagu.
Albanci su imali posebne jedinice za otmice, ispitivanje, torturu i likvidacije. Pribavljena je i izjava pripadnika “OVK” o napadu na srpsko selo, pri čemu su ranili jednog Srbina, polili ga benzinom i živog zapalili.

Nažalost, dosadašnji učinak međunarodnih istraga ni po kakvim merilima ne zaslužuje prelaznu ocenu. Od izveštaja Dika Martija o trgovini organima i čuvenoj “žutoj kući” na severu Albanije u kojoj su otetim Srbima uzimani organi, prošlo je devet godina, ali nijedna optužnica nije podignuta. Upitan o protoku vremena bez ikakvog pravosudnog efekta, Marti je izjavio:

“Ako sam ja mogao da završim svoj izveštaj za nešto više od godinu dana, mogli su i oni da to urade u međuvremenu. Američki tužilac Klint Vilijamson je u julu 2014. javno saopštio da rezultati do kojih je došla njegova istražna jedinica, u kojoj se nalazilo 40 visokokvalifikovanih osoba, pokriva suštinu mog izveštaja. Odmah posle te konferencije je dao ostavku! Čekali smo više od godinu dana da bude zamenjen. I njegov naslednik je potom otišao. Imenovan je treći tužilac, a rezultata i dalje nema… Uveren sam da postoje ljudi koji zaista iskreno rade na otkrivanju istine, ali takođe mislim da postoje politički interesi koji sve to žele da zaustave. Verovali su da u startu ništa neće pronaći. Sada su se našli u veoma nelagodnoj situaciji zbog činjenice da su se ljudi koje su podržavali umešali u nešto tako strašno”.

Teške optužbe za Tačija iz Slovenije

“Kosovski presednik Hašim Tači je simbol političko-kriminalne hobotnice na Kosovu”, ocenio je Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije IFIMES.

IFIMES sa sedištem u Ljubljani navodi da je period kada je Tači bio premijer obeležen zapošljavanjem po rodbinskim vezama, zastrašivanjem političkih protivnika i građana, pritiskom na medije i raširenim kriminalom i korupcijom u svim delovima države i društva.

Institut je izveštaj objavio u tekstu „Prevremeni izbori na Kosovu 2019: Nova šansa za dekriminalizaciju Kosova”, koji je posvetio političkoj situaciji i najavljenim izborima.

“Vladu koju je predvodio Hašim Tači sa svojim klanom karakterišu nepotizam, zastrašivanje političkih protivnika i građana, pritisak na medije, kriminal, netransparentnost i korupcija u svim oblastima kosovskog društva”, piše IFIMES, prenosi “Gazeta ekspres”.

“Posebno zabrinjavajući trend je masovni odlazak mlađe generacije radno sposobnih ljudi. Organizovani kriminal i korupcija predstavljaju ozbiljnu pretnju kosovskom društvu”, piše u članku.

Prema IFIMES-u, Hašim Tači kao „simbol političko-kriminalne hobotnice”, postaje još jači saradnjom sa albanskim premijerom Edijem Ramom, za koga Institut tvrdi da je takođe uspostavio kriminalni režim u Albaniji.

Ovaj članak podseća i na međunarodni izveštaj o transparentnosti, prema kome je Kosovo zauzelo 93. mesto od 180 zemalja u indeksu korupcije za 2018. godinu. Gambija, Gvajana, Mongolija i Panama imale su isti položaj kao i Kosovo.
Primedbe u ovom izveštaju date su i vladi Ramuša Haradinaja, koja je u ostavci, rečima da nije učinjeno dovoljno da se zaustavi bekstvo stanovništva, poboljšanje vladavine zakona, kao ni pospešivanja borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, ekonomskog razvoja i privlačenja stranih investicija.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar