Kad zabrana prilaska razjari nasilnika

Kad zabrana prilaska razjari nasilnika

Foto: Shutterstock


Imao je izrečenu meru zabrane prilaska žrtvi u momentu kada je počinio krvavi zločin – uobičajena je rečenica koja se ponavlja u izveštajima iz jednog u drugi slučaj nasilja u porodici, najčešće u onima koji su završeni ubistvom supruge, majke, njenih roditelja…

A ove godine u porodičnom nasilju u Srbiji ubijeno je 11 žena. Prošla godina odnela je 31 život u porodičnom nasilju. Mera zabrane prilaska nasilnika žrtvi najavljivana je kao jedna od najznačajnijih novina zakona koji se smatrao prekim sudom za porodične siledžije – Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Ta mera, pokazala je praksa, najslabija je karika zakona.

Povezane vestiUbistvo Olivera Ivanovića: Koliko je progovorio Osmani?

Vesna Stanojević, koordinator Sigurne kuće u Beogradu, za „Ekspres“ objašnjava zašto ova mera kod određenih nasilnika ima suprotan efekat, koji dovodi do još većeg nasilja pa i zločina.

“Postoje slučajevi u kojima je ova mera dala dobre rezultate, kada su se prijavljeni nasilnici zaista pridržavali zabrane prilaska i stvarno vodili računa da je ne prekrše. Međutim, pitanje je, i to veliko pitanje, koliko nasilnik u bilo kojoj situaciji može da se ponaša adekvatno. I da li će se on, posle isteka izrečene mere, ponovo približiti svojoj žrtvi i ponovo počiniti nasilje. U takvim situacijama većina žena traži produžavanje mere, ali nažalost, uglavnom bezuspešno. Zašto? Zato što tužilaštva, koja ovu meru izriču, i koja najduže može da traje godinu dana, uglavnom odbijaju da se ona produži jer smatraju da je njihov posao završen, da je nasilnik shvatio da mora da se ponaša mirno i da će shvatiti da je delo koje čini teško krivično. Praksa pokazuje drugačije”, navodi Stanojevićeva, i dodaje:

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

“Prosto postoje nasilnici na koje mera zabrane prilaska žrtvi deluje razdražujuće. I to je posebna psihologija. Nasilnik sa izrečenom merom zabrane prilaska dolazi u poziciju u kojoj se njemu nešto naređuje, što je za njega neprihvatljivo jer je do tada sve vreme on bio taj koji naređuje, on je bio taj čija je reč u porodici bila zakon. I tada ga povuče inat, u kome on reaguje na sledeći način: „E sad ćeš da vidiš da li smem da ti priđem. Ko će meni da zabrani da komandujem svojom porodicom? Prijavila si me, e sad ćeš da vidiš kako se i koliko to plaća. Ti nisi ta koja može da odlučuje o mom životu, ali ja sam taj koji odlučuje o tvom”.

Posle takvih misli, sledi zločin. Poslednji, na Novom Beogradu, kada je Dragoslav Jovanović (25) ispalio više hitaca iz pištolja u suprugu Teodoru Jovanović (25), i to u momentu dok je gurala kolica u kojima se nalazio njihov jedanaestomesečni sin. Dragoslav je zatim kao razjarena zver otrčao do obližnjeg parka gde je sebi pucao u glavu. Oboje su preživeli pucnjavu, ali su sa teškim povredama prebačeni u Urgentni centar. I Dragoslav je imao zabranu prilaska Teodori, koja ga je nedavno napustila i iz stana u Surčinu vratila se kod svojih roditelja na Novi Beograd. Mera zabrane prilaska Dragoslavu je izrečena u aprilu i trajala je mesec dana.

U međuvremenu, Teodora je pokrenula brakorazvodnu parnicu. Da su, uprkos izrečenoj zabrani, Teodorini roditelji strahovali da Dragoslav može da uradi upravo to što je i uradio svedoče njihove reči za vreme uviđaja policije, posle pucnjave u Ulici dr Ivana Ribara.

“Znala sam da će to da uradi – ponavljala je Teodorina majka, a na njene reči nadovezivao se otac ranjene devojke: “Zar niko nije mogao da spreči manijaka da nam uništi živote?”

I Goran Janković (36), koji je prošlog meseca ubio suprugu Mirjanu Janković (32) i njene roditelje Branislava i Nadu Pajić u porodičnoj kući u Novom Sadu, imao je izrečenu meru zabrane prilaska supruzi, koja ga je dve nedelje ranije prijavila za nasilje u porodici. Istu sudbinu je mesec dana ranije doživela i Snežana Maćić (51) iz Užica, koju je u podrumu zgrade u kojoj je živela preklao suprug Goran (57), koji se sat kasnije obesio u selu Gorjani. Snežana je prethodno napustila Gorana, podnela je tužbu za razvod braka, a supruga je prijavila za nasilje u porodici zbog čega mu je bila određena mera hitnog iseljenja iz stana i zabrana prilaska Snežani. To ga nije sprečilo da počini zločin.

Povezane vesti – EKSKLUZIVNO: Ubistvo Ivanovića plaćeno 90.000 evra

Koliko mera zabrane u stvarnom životu može samo da razdraži i razjari nasilnika govori podatak da je u prva dva i po meseca primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, samo Prekršajni sud u Beogradu izrekao 16 zatvorskih kazni nasilnicima koji su prekršili sudsku zabranu udaljenja iz stana i zabranu prilaska i komuniciranja sa žrtvom. Izrečene zatvorske kazne su od 30 pa i 60 dana.

Zvanični podaci ukazuju i da se svakog meseca u Srbiji izrekne oko 1.500 zabrana prilaska žrtvama nasilja. Vesna Stanojević kaže da se dve godine od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici jasno vide i dobre i loše strane.

“Ono što je dobro jeste da se protiv nasilnika određene bitne mere donose odmah, po hitnom postupku. I mera zabrane prilaska i iseljenje nasilnika iz stana su generalno dobre mere, iako očigledno nisu uvek efektne. Tu dolazimo do problema, koji očigledno mora da se reši na bolji način, a to je donošenje mera koje se odnose na procenu koliko je nasilnik opasan po okolinu. To je deo u zakonu koji nije najbolje regulisan. Tu procenu rade policija i tužilaštvo, i kako se pokazalo u stvarnom životu, često se dešavalo da se površno prelazilo preko nekih stvari za koje je bilo jasno da mogu da dovedu do nesreće i tragedije. To su situacije u kojima je nasilniku pored mere zabrane prilaska morao da bude određen i pritvor. Još veći problem je što posle izricanja mere zabrane prilaska niko ne prati ponašanje nasilnika”, zaključuje Stanojevićeva.

Više pročitajte u novom broju nedeljnika Ekspres…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar