Koliko košta ljudska sudbina

Koliko košta ljudska sudbina


„Surfujte uz najpouzdaniji kućni internet“, „besplatni minuti prema svim mrežama“, „neograničen broj poruka“, „najpovoljnije roming tarife“… Ko god je kupovao telefon preko nekog mobilnog operatera, morao je bar jednom da se suoči sa ljubaznim prodavcem koji ne skidajući osmeh sa lica izgovara ove omamljujuće rečenice po svakog kupca.

E, sada zamislite kada bi vam isti taj prodavac, sa istim tim omamljujućim osmehom rekao da uz ugovor možete da dobijete i dete, odnosno priliku da ga usvojite. Dete? Da, dobro ste pročitali, dete.

Koliko god na prvu loptu zvuči besmisleno i kao loš vic, nažalost, došli smo u situaciju da nismo daleko od toga. Naprotiv, živimo sličan scenario.

Težište priče selimo na jug Srbije, gde su pre par dana dvoje zaposlenih Centra za socijalni rad u Vranju i Bujanovcu osumnjičeni da su mimo procedure omogućili usvajanje deteta i da je jedno od njih za to primilo mito – mobilni telefon od potencijalnog usvojitelja. Njima se na teret stavljaju krivična dela primanja mita i zloupotreba službenog položaja.

Slučaj datira još od juna prošle godine kada su, kako kažu iz Višeg tužilaštva u Nišu, osumnjičena D. M. iz Vranja i D. T. iz Bujanovca zloupotrebili svoja ovlašćenja kako bi u izveštaju koji je potreban za usvajanje prikazali da su uslovi ispunjeni, a u stvari nisu bili. Uslovi za rešenje kojima se zasniva usvajanje deteta nisu postojali, iz prostog razloga što usvojitelj u to vreme nije bio u Srbiji.

Kako bi pogurala sam proces, D. M. je od potencijalnog usvojitelja dobila na poklon mobilni telefon, a posao koji je trebalo da obavi jeste da u okviru svog službenog ovlašćenja potpiše odgovarajuću dokumentaciju kojom se zasniva usvajanje maloletnog lica, a sve na bazi izveštaja koji je sačinio drugoosumnjičeni D. T. Njegov deo posla, kako se sumnja, bio je da sačini izveštaj u kojem stoji da se S. R., usvojitelj, nalazi u Srbiji iako nije.

„Pre samog usvojenja prethodi prilagođavanje, kada dete odlazi u porodicu na neko vreme. U tom periodu S. R. nije bio u Srbiji već u Švajcarskoj“, saopštavaju iz tužilaštva u Nišu.

Nakon saslušanja u Višem javnom tužilaštvu u Nišu, socijalnim radnicima određen je pritvor od 30 dana.

„Više javno tužilaštvo u Nišu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije je nakon saslušanja donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv okrivljene D. M. zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršila krivično delo primanja mita, dok će se protiv okrivljenog D. T. sprovoditi dokazne radnje zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja. Višem sudu u Nišu je podnet predlog za određivanje pritvora protiv okrivljenih kako ne bi ometali postupak uticajem na svedoke“, saopštavaju u Višem javnom tužilaštvu u Nišu.

Korupcija je nebrojano puta pokazala da ne postoji pora društva u kojoj su joj zatvorena vrata. I to nije problem sa kojim se suočava samo Srbija. Ono što je samo naš problem jeste da ovo nije ni prvi, a verovatno ni poslednji slučaj koji je pokazao da Centar za socijalni rad, kao institucija, često umesto da pomaže, samo odmaže građanima.

I na ovaj slučaj, kao i na sav njegov besmisao da se neko drznuo i dozvoli usvajanje deteta zarad jednog mobilnog telefona, naravno da ćemo vrlo brzo zaboraviti. Isto tako, zaposleni i rukovodstvo Centra za socijalni rad u Vranju  i Bujanovcu će se od njega ograditi, a reakcija Ministarstva za zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će se verovatno svesti na oštro osuđivanje. Da to nije rešenje, svesni smo verovatno svi, ali o tome do nekog narednog slučaja kada ćemo se ponovo pitati koliko košta ljudska sudbina.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar