Krvava noć u Hrasnici

Krvava noć u Hrasnici


Presuda Huseinu Mujanoviću za ratne zločine dovela je do diplomatskih varnica između ministarstava spoljnih poslova BiH i Srbije. Naime, nakon što je Mujanović, presudom Višeg suda u Beogradu osuđen na deset godina zatvora jer je kao upravnik pritvora u Hrasnici 1992. nečovečno postupao prema srpskim civilima, od kojih je šestoro preminulo od prebijanja, reagovalo je Ministarstvo spoljnih poslova BiH i to protestnom notom, koja je najpre objavljena u medijima, pa tek onda poslata srpskom Ministarstvu spoljnih poslova, i to mejlom. Ministar Ivica Dačić je ovakvo dopisivanje ocenio kao “neprihvatljivo i van svake diplomatske prakse”, a onda je prokomentarisao i suštinu protestne note.

“Apsolutno je neprihvatljivo mešanje u rad pravosudnih organa, a posebno u postupke koji se tiču ratnih zločina. Ratni zločini su univerzalnog karaktera i svaka žrtva zaslužuje da počinioci budu izvedeni pred lice pravde i kažnjeni za počinjena dela“, izjavio je Dačić.

lisice hapsenje presuda

A zašta je to Mujanoviću konkretno presuđeno?

Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Dejan Terzić, obrazlažući presudu navelo je da je utvrđeno da je Husein Mujanović u Hrasnici, u okolini Sarajeva, nezakonito držao 30 srpskih civila u pritvoru u kojem nisu bili obezbeđeni ni elementarni uslovi za život.

Povezane vesti – Novac i podrška za trostrukog ubicu

“Dokazano je da je Mujanović bio upravnik pritvora od jula do oktobra 1992. godine i da je nečovečno postupao prema pritvorenicima i naređivao njihovo prebijanje. Šest osoba je podleglo povredama. I sam Mujanović je učestvovao u prebijanju pritvorenika, među kojima su bili Savo Pejić i Mirko Vuković, koji su se pojavili kao svedoci tužbe, navedeno je u obrazloženju presude.

Svi svedoci, kako se navodi u presudi, rekli su da su im nanesene teške duševne patnje, jer nisu imali ni minimalne uslove za život – spavali su na betonu, u garažama bez prozora, imali su jedan ili dva obroka dnevno, koji su se sastojali od 12-13 kašika tečnosti i jedne kriške hleba. Tokom boravka u Hrasnici zatvorenici su bili „gladni i žedni“, naveo je sud i svi su, uključujući i žene, izgubili od 25 do 50 kilograma.

Svaka ćelija dobijala je samo po jedan litar vode dnevno, zatvorenici nisu imali sanitarne prostorije, a nije im bila obezbeđena ni osnovna zdravstvena zaštita, iako je Mujanović mogao da vidi u kakvom su bili stanju. Sud je naveo i da je okrivljeni bio dužan da obezbedi osnovne uslove za život i da su, prema izjavama svedoka, uslovi u zatvoru u Hrasnici bili „vidno popravljeni“ kada je na Mujanovićevo mesto došao novi upravnik.

Povezane vesti – Epidemija, prostitucija, komedija

Prema optužnici, u noći između 2 i 3. avgusta 1992. Mujanović je naredio da se grupa zatvorenika izvede iz ćelija, odvede u obližnje atomsko sklonište i tamo pretuče. Od posledica prebijanja tada je preminulo šestoro ljudi, a sud je u presudi naveo da se i o događajima u toj noći iskazi nekoliko svedoka „podudaraju i dopunjuju“.

Shutterstock

Shutterstock

Povezane vesti – Nerešene misterije zemunskog klana

Zamenik tužioca za ratne zločine Mioljub Vitorović je u završnoj reči, obrazlažući dešavanja iz te noći, posebno istakao izjavu svedoka Mirka Vukovića, koji je na sudu rekao da su ga izveli iz ćelije i da su ga toliko pretukli da su pomislili da je preminuo. Tužilac je naveo i reči svedoka Dušana Stanića koji je rekao da je sa njim u istoj prostoriji bio zatvorenik Milutinović, koji je ubijen 2. avgusta, kada su ga odveli u atomsko sklonište, a onda u ćeliju vratili mrtvog. Advokat optuženog, Dušan Ignjatović, u završnoj reči je odbranu zasnivao na promenjenim iskazima pojedinih svedoka, koji su promenjeni nakon Mujanovićevog hapšenja. Advokat Ignjatović tako je tvrdio da je svedok Mirko Vuković pre početka postupka rekao da ga je u zatvoru tuklo nekoliko osoba, da tada nije pominjao Mujanovića, ali da je na suđenju izjavio da je optuženi bio među onima koji su mu nanosili povrede. Advokat je pokušao i da opovrgne izjave svedoka Save Pejića i Dušana Stanića zbog “neslaganja u iskazima koje su dali u BiH i u onim koje su dali pred sudom u Beogradu”, ali je sudsko veće njegov predlog odbilo. Ključna tačke njegove odbrane bila je kopija rešenja o određivanju pritvora za Savu Pejiću, koje je potpisao Fikret Prevljak, komandant brigade Armije BiH, koji je, kako je tvrdio advokat Ignjatović, tada u Hrasnici bio „sve i sva“.

Još četvorica čekaju presude

Husein Mujanović je uhapšen 2018. godine na granici Bosne i Hercegovine i Srbije, a suđenje mu je počelo naredne godine. Od januara je u pritvoru u Srbiji i Nezir Mehmetaj, protiv koga je nedavno podignuta optužnica za zločin u selu Rudice na Kosovu. U martu je u Sloveniji po poternici Tužilaštva za ratne zločine Srbije zbog događaja u okolini Zagreba 1991. uhapšen B. T., nekadašnji pripadnik Zbora narodne garde. U pritvoru je i Osman Osmanović, kome je suđenje počelo početkom juna, pošto je optužen da je 1992. u logoru u Gornjem Rahiću izvršio ratni zločin protiv civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar