LEČENI, NEIZLEČENI SLOBODNI: Slobodu čeka 200 silovatelja

LEČENI, NEIZLEČENI SLOBODNI: Slobodu čeka 200 silovatelja

Shutterstock


Ninoslav Jovanović (46), poznatiji kao “Malčanski berberin”, kako “Ekspres” saznaje, smešten je u Specijalnu bolnicu u Beogradu gde će biti izvršeno psihijatrijsko veštačenje. Ukoliko bude ocenjen kao duševno bolesna osoba, Jovanović će biti ostavljen na lečenju, koje u većini slučajeva traje doživotno. Ukoliko se veštačenjem utvrdi da nema duševno oboljenje, Jovanović će biti osuđen na zatvorsku kaznu, koja u ovom slučaju, takođe može biti doživotna. U svakom slučaju, monstrumu koji je deset dana u zatočeništvu držao otetu 12-godišnju devojčicu Moniku K., i zbog koga je 700 policajaca 17 dana bilo u danonoćnoj poteri, a cela javnost se molila i nadala da će devojčica biti pronađena živa, neće skoro na slobodu. Pre svega zahvaljujući nedavno usvojenom “Tijaninom zakonu” kojim se predviđa da ovakvim monstrimima, na čijoj se zločinačkoj meti nađu deci, preti doživotna robija.

Ono što je najveće pitanje javnosti jeste da li je zločin nad Monikom mogao da bude sprečen? Da li u Srbiji postoji i koliko još silovatelja koji u neko vreme mogu da se nađu na slobodi i ponove delo?

Kako ih sprečiti? Postoji li mehanizam, ili tek treba da ga pravimo da bismo sprečili a ne lečili posledice?

“Malčanski berberin” je pre poslednjeg zločina zbog koga je sada uhapšen, već dva puta robijao zbog silovanja.

Povezane vesti – Trebalo je svi da znaju da je “Malčanski berberin” na slobodi

Da li je na drugom suđenju, kada je već bio povratnik, mogao da bude osuđen na strožu kaznu od tada dosuđenih 15 godina robije? Da li je kao dokazani serijski silovatelj, koji je iza rešetaka zbog ovog dela proveo 22 godine, morao da bude na psihijatrijskom lečenju, zaključan u bolnici daleko od svakoga ko bi mogao da mu se ponovo nađe na meti? Pogotovo kada se, što bi sudije rekle, uzme u obzir da je na poslednjem suđenju, 2005. godine, veštak neuropsihijatar utvrdio da postoji velika verovatnoća da će po izlasku na slobodu ponovo počiniti krivično delo, isto delo.

Shutterstrock

Shutterstrock

Sudija je na poslednjem suđenju Jovanoviću 2005. godine dosudio maksimalnu kaznu od 15 godina. Zakonito. Vrhovni sud mu je tu kaznu smanjio na 12 godina. Takođe po zakonu jer je od prethodno počinjenog krivičnog dela (1993) prošlo više od deset godina, koje je Jovanović doduše proveo u zatvoru.

Ali da li je Jovanović bar mogao da završi na obaveznom psihijatrijskom lečenju. Jer on je bolesnik, čovek koji napastvuje decu, devojčice, šiša ih i siluje… To normalan čovek ne može da uradi. Samo bolesnik. Takvo je viđenje javnosti.

Ali viđenje javnosti i način na koje laici formiraju mišljenje o nekome ipak je mnogo drugačije od onog što kažu stručnjaci u ovoj oblasti – psihijatri i neuropsihijatri.

Neuropsihijatar Jelena Mladenović, stručnjak sudske psihijatrije u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici, u kojoj je 2005, kao i 1993. godine veštačen Jovanović, za “Ekspres” kaže da je oba puta utvrđeno da on nije psihički bolestan, već da se radi o čoveku sa poremećenom strukturom ličnosti.

Razlika između poremećene strukture ličnosti i psihički bolesne osobe je značajna, po stanovištu zakona. Psihopatama se sudi u redovnom sudskom postupku i osuđuju se na zatvor, iz koga izlaze po isteku izrečene kazne.

Psihički obolelim osobama određuje se mera obaveznog lečenja uz čuvanje, znači leče se, ali pod ključem.

“Razlika da li je neko psihički bolestan ili je psihopata je kao da vam pričam o razlici između neba i zemlje. Da je Jovanović ocenjen kao bolestan, on bi dobio meru obaveznog lečenja, ali on je ocenjen kao psihopata, duševno zdrav i uračunljiv i zato je i osuđen na zatvorsku kaznu”, kaže doktorka Mladenović i ekskluzivno za “Ekspres” navodi koje karakteristike su te 2005. utvrđene kod Jovanovića.

“Jovanović je egocentrik, slabe karakterne ličnosti, sa sniženim stepenom tolerancije. Emocionalno je labilan, sa čestim promenama raspoloženja i grubom nezainteresovanošću za tuđa osećanja. U momentu vršenja krivičnih dela, on je, kako je tada utvrđeno, bio uračunljiv. Znači, dobro je znao šta radi, kao i da je to kažnjivo, i to je obično karakteristika većine osuđenika koji su duševno zdravi”, kaže doktorka Mladenović.

Kada je u pitanju Jovanovićeva seksualnost, doktorka Mladenović kaže da je ona, kako je utvrđeno, deo njegovog egocentrizma.

“On vrlo lako povređuje druge ljude, pogotovo decu koja mu, kao slabiji, ne pružaju otpor i koje on doživljava kao objekat svog seksualnog zadovoljstva”, kaže doktorka Mladenović.

ninoslav jovanovic

Jovanović je na osnovu ovog veštačenje te 2005. završio u zatvoru, gde je glavna tačka prevaspitavanja njegove psihopatske strukture ličnosti trebalo da bude resozijalizacija. Resocijalizacija, koja podrazumeva da se po izlasku na slobodu uklopi u društvo i počne normalan život u kome neće predstavljati opasnost ni za sebe, a posebno ne za druge. I tu je ta začkoljica…

“Ja kao psihijatar ne mogu da kaže da ne postoji način resocijalizacije čoveka koji u osnovi nema duševnu bolest. Moguće ih je resocijalizovati ukoliko je sistem u koji su uključeni sposoban za to. Cilj boravka u zatvorskim uslovima je postizanje resocijalizacije i ona se nastavlja i nakon izlaska iz zatvora, pogotovo kod njega koji je prilikom poslednjeg izlaska dobio skraćenje kazne od tri godine. U svakom slučaju, takvi ljudi mogu da se resocijalizuju, ali normalno, postoji i ta individualna karakteristika od jednog do drugog. Kada je u pitanju duševna bolest, on se uključuje u program resocijalizacije po drugom osnovu kao bolestan čovek i tu se uključuju psihijatri. Kada se radi o ljudima koji nemaju duševnu bolest, tu se ukljucčju socijalna služba i policija koji su u obavezi da ga prate tri godine”, objašnjava doktorka Mladenović, koja na kraju navodi i najvažniji zaključak da psihopate teško mogu da promene svoju strukturu ličnosti, odnosno da ublaže svoje ekstremne karakteristike.

Resocijalizacija Ninoslava Jovanovića po izlasku sa robije 2018. godine pokazala je upravo tu nemogućnost promena psihopatske strukture ličnosti.

Pismo iz zatvora

Iste godine on je preko javnih radova dobio posao kao radnik na održavanju gradskog zelenila, u istoj firmi je upoznao i ženu sa kojom je počeo da živi i planira brak. Roditelji su mu renovirali posebnu kuću i potpuno je opremili nameštajem i svim aparatima, a njegov rodeni brat, koji u selu, za razliku od Ninoslava, uživa ugled, vodio ga je svuda sa sobom kako bi se uklopio u društvo.

Prihvatili su ga i bratovljevi prijatelji, snaja, njena familija…

Ali mračna strana ličnosti bila je jača.

Jovanović je počeo da provodi vreme za kompjuterom. Otvorio je nalog na FB, postao prijatelj sa brojnim ženama iza čijih profila se kriju vrlo sumnjive biografije, životi i poslovi.

Društvene mreže bile su mu prvi kanal da dođe do novih žrtava. Počeo je da šalje poruke, zbog kojih je u oktobru 2018. godine uhapšen i osuđen za polno uznemiravanje. Ali samo nakratko. Iz zatvora je izašao već u aprilu 2019. godine.

Žena sa kojom je planirao brak ostavila ga je odmah posle hapšenja, a onda je on u junu nestao.

Roditelji su njegov nestanak prijavili policiji…

Šumski čovek, kako su ga odranije zvali meštani Malče, ponovo se dokupao šume, gde je i počeo da kuje planove za novi zločin. A onda je 20. decembra prošle godine oteo dvanaestogodišnju devojčicu na putu do škole. Tokom najveće policijske potere na niškom prostoru, Jovanović je uspeo da se sa devojčicom krije punih deset dana. A onda je 29. decembra devojčica nađena u napuštenoj vikendici u selu Pasjača. Pronašao ju je vlasnik, koji je došao da obiđe imanje i koji se sa Jovanovićem susreo oči u oči. Jovanović je tada pobegao, a potraga za njim trajala je do 5. januara, kada je uhapšen na malčanskom groblju, na grobu svoje babe.

Toliko o resocijalizaciji…

ninoslav-jovanovic-malcanski-berberin-1-830x0

Advokat Miroslav Todorović Šera, koji je 30 godina bio sudija i koji je branio brojne zločince, kaže da u sudskim postupcima veštaci medicinske struke – neuropsihijatri vrlo retko o okrivljenima daju nalaz da je duševno bolestan, neuračunljiv i opasan za okolinu. Ne samo za silovanje već i za gora krivična dela, kao što su ubistvo.

“Ne znam zašto je to tako, ali veštaci neuropsihijatriji uglavnom okrivljene ocenjuju kao osobe sa manje, srednje ili bitno umanjenom uračunljivošću. Vrlo retko ih okarakterišu kao neuračunljive. I onda se okrivljeni naravno osuđuju na zatvorske kazne, sa kojih izlaze umesto da se smeste na lečenje. Sa lečenja niko ne izlazi, niti se iko od tih ljudi izlečio. U bolnicama, u društvu sa drugim pacijentima oni samo postaju još gori jer tamo nažalost kopiraju jedni druge”, kaže advokat Todorović.

Povezane vesti – JURIĆ O MALČANSKOM BERBERINU: Voleo bih da vidim tog sudiju koji ga je oslobodio

Na osnovu višedecenijskog iskustva, on kaže i da se ništa bolje nije pokazala ni čuvena i toliko propagirana resocijalizaca u zatvoru.

“Zatvorenici su upućeni na jednog vaspitača, koji u isto vreme treba da bude i lekar i psiholog i psihijatar i socijalni radnik, što je nemoguće taman da ima ne znam kakvu volju za rad, a većina ih i nema. Uslovi su loši i osuđenici u zatvoru postaju samo još gori. Ja ne poznajem nijednog osuđenika koji se resocijalizovao. Oni samo čekaju svoj minut da izađu na slobodu i ponove krivično delo”, kaže advokat Đorđević.

social-network-post-1920x10802-2-710x399

Prema podacima Uprave za izvršenja krivičnih sankcija, u srpskim zatvorima u odnosu na ukupan broj osuđenika, broj onih koji su iza rešetaka zbog silovanja je dva odsto. I ta brojka je standardna već duže vreme. Budući da je uobičajena brojka od 10.000 zatvorenika u Srbiji, to bi značilo da je u srpskim zatvorima uvek oko 200 osuđenih silovatelja, i to onih koji čekaju slobodu.

U Specijalnoj zatvorskoj bolnici, zbog silovanja, nedozvoljenih polnih radnji i polnog uznemiravanja, na izvršenju psihijatrijske mere koju je izrekao sud trenutno se nalazi 11 osoba.

U ovoj bolnici se inače u ovom momentu nalazi 375 osoba kojima je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. Nisu svi silovatelji i ubice.

“U Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu nalaze se osobe kojima je pravnosnažno izrečena psihijatrijska mera za različita krivična dela: ubistvo, pokušaj teškog ubistva, nasilje u porodici, nanošenje teških i lakih telesnih povreda, nasilničkog proganjanja, izazivanje opšte opasnosti, ugrožavanje sigurnosti, nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija, neovlašćene proizvodnje i prometa opojnih droga, razbojništva, teških krađa, silovanja, nedozvoljenih polni radnji i polnog uznemiravanja”, kažu za “Ekspres” u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

U Upravi navode i da u slučajevima kada je nekome izrečena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja bez zatvorske kazne, ona traje sve dok sud ne obustavi meru lečenja na osnovu izveštaja lekara zatvorske bolnice.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar