Madam La Lori – Najluđa dama Nju Orleansa

Madam La Lori – Najluđa dama Nju Orleansa


U spisima američkog grada Nju Orleansa ubeležene su brojne lepotice, ali je malo onih, za istoriju besmrtnih, kao što je bila madam La Lori. Ova žena iz visokog društva države Luizijane početkom 19. veka, rođena je kao Meri Delfina Mekarti 1775. godine. Udavala se tri puta, a prezime La Lori, koje će postati legendarno, stekla je u svom poslednjem braku sa lekarom dr Leonardom Luisom Nikolasom La Lorijem.

Prvi put se Delfin udala u junu 1800. godine za Dona Ramona de Lopeza, visokog španskog kraljevskog oficira koji je bio imenovan na funkciju generalnog konzula za Španiju na teritoriji Nju Orleansa. Kada je posle nekoliko godina pozvan da se pojavi pred sudom u Španiji, Delfin je bila trudna. Na putu do Madrida Don Ramon je iznenada umro. Nekoliko dana posle njegove smrti Delfin je rodila ćerku.

Drugi put se Delfin udala 1808. godine za Žana Blanka, istaknutog bankara, trgovca, pravnika i zakonodavca. Blank je u gradu kupio veliku kuću koja je postala poznata “Vila Blank”. Delfin je sa svojim drugim suprugom imala četvoro dece, a Blank je umro 1816. godine.

Bogatstvo i ugled 

Od svog trećeg supruga, lekara Luisa La Lorija bila je starija nekoliko godina, što je u to vreme bilo veoma neuobičajeno. Par je 1831. godine kupio imanje na Delfinino ime, a manje od godinu dana kasnije ona je na imanju podigla trospratnu vilu, sa dodatnim zasebnim odajama za svoje robove. U tom periodu počeo je da raste i njen društveni ugled.

Povezane vesti – Masovni ubica zbunio i svoje advokate

Vila je bila dekadentno dekorisana, sa zidovima ukrašenim zlatnim panelima i slikama istaknutih umetnika. Lokalni magazin iz Nju Orleansa opisao je nameštaj u kući kao “najskuplji”. La Lori je postala centralna figura njuorleanške društvene elite. Bila je čuvena po čestom organizovanju koktel zabava, privatnih balova i raskošnih gala svečanosti.

Madam La Lori je bila toliko gostoljubiva da su njeni gosti okretali glavu od onoga što je bilo lako primetiti, a to je užasno stanje njenih robova. Boravili su u užasnim uslovima, izgledali su ispijeno, izgladnelo i potpuno jadno. Ipak, madam La Lori izgradila je u društvu divnu sliku o sebi – pristojno se ponašala prema crncima u javnosti.

Među gostima je bilo i onih koji su prisustvovali sceni u kojoj tuče sopstvene ćerke jer su pokušale da nahrane izgladnele sluge. Iako se u javnosti uljudno ponašala prema svojim robovima, od kojih je čak dvoje oslobodila, glasine o njenoj surovosti i ekstremno surovom ponašanju prema njima počele su da kruže po gradu. Zbog toga je lokalni advokat upućen u njenu kuću kako bi istražio situaciju, ali on, prema izveštaju koji je podneo, nije našao nikakav dokaz o njihovom zlostavljanju.

Međutim, ubrzo nakon „inspekcije“ advokata dogodio se incident koji je neosporno pokazao njenu surovost i bezobzirnost. Lija, dvanaestogodišnja robinja, češljala je Delfininu kosu i naišla na čvor. Madam La Lori se razbesnela i počela devojčicu da juri s bičem po kući. Pokušavajući da umakne, devojčica se preko terase popela na krov, ali se okliznula, pala i na mestu ostala mrtva. Delfin La Lori je bez trunke razmišljanja bacila njeno telo u bunar.

Svedoci ovog događaja su policiji prijavili incident i pokrenuta je još jedna istraga u vili, tokom koje je utvrđeno da je La Lori bila „ilegalno surova“ prema svojim robovima.

Zbog toga joj je naređeno da preda devetoro svojih robova. Ona je to i učinila, ali je potom uspela sve da ih povrati tako što su njeni prijatelji i članovi porodice otkupljivali upravo te robove i onda ih preprodavali njoj.

Eksperimenti na robovima 

Nedugo nakon toga otkrivena je prava priroda domaćinstva La Lori. Kuvara starog 70 godina, koji je bio iscrpljen do krajnjih granica, ali i dalje lancima vezanog za šporet, Delfinino zlostavljanje je dovelo do pokušaja samoubistva. On je 10. aprila 1834. godine odlučio da zapali vilu. Dok se vatra širila po vili gomila ljudi iz komšiluka se okupila i počela da pomaže La Lori i njenim gostima da pobegnu iz kuće. Delfin je frenetično trčala da spase svoje kapute i skupoceni nakit, a okupljena gomila je počela da se pita zašto joj niko od robova u tome ne pomaže.

La Lori nije odgovarala na ta pitanja. Kada je vatra dosegla gornji sprat kuće, do ljudi na ulici doprli su jauci i vrištanja. Grupa od petnaestak muškaraca odlučila je da spase robove koji su očigledno bili zaključani i nisu mogli da se spasu.

Delfin je odlučno odbijala da im preda ključeve od gornjih prostorija, ali su oni ipak uspeli da kroz zapaljenu kuću nađu put do tavana. Razvalili su vrata od tavana i bili užasnuti onim što su tamo zatekli.

Povezane vesti – OD “SAVRŠENOG PSIHOPATE” DO JUTJUBERA: Krvnik kojem je dosadilo da ubija

Prostorija je toliko smrdela da su neki odmah povratili na ulasku u nju. Zatekli su mrtve robove vezane lancima za zid, ali još strašnije od tog prizora bili su oni još jedva živi. Na razne načine bili su osakaćeni „medicinskim“ eksperimentima, neki od njih još prikovani za stolove, dok su drugi bili sklupčani u malim kavezima. Jedan od muškaraca bio je podvrgnut nekoj vrsti operacije promene pola, a jedna žena je izgledala kao polučovek, polurak, sa slomljenim i iskrivljenim udovima koji su stajali pod bizarnim uglovima. Jednoj od žena ruke su bile amputirane, a koža oguljena u spiralnim oblicima.

Posude sa delovima tela, organima i odsečenim glavama bile su razbacane svuda po prostoriji. Lica mnogih mrtvih bila su groteskno deformisana.

Mediji su kasnije pisali da je jedna starija robinja imala takvu povredu glave da nije mogla da hoda:

“Muški robovi, potpuno goli, prikovani za zid, oči su im iskopane, nokti iščupani iz korena… Drugima su zglobovi odrani i zagnojeni, imali su velike rupe u zadnjicama, uši su im bile isečene na froncle, usne zašivene… Creva su im iščupana i vezana u čvor oko golog struka. Imali su rupe u lobanji kroz koje je ubacivan štap kojim im je bukvalno mućkan mozak”.

Ukleta kuća 

Dok su se širile vesti o otkrivenim strahotama, meštani su formirali grupu koja je pozivala na linč madam La Lori. Ali pre nego što je bilo ko uspeo da reaguje, ona je pobegla i nikada više nije viđena u Nju Orleansu. Istragom koja je usledila pronađeno je mnoštvo zakopanih tela robova po celom imanju.

Pre nego što su uspeli da uteknu, Delfinin muž je rekao da bi “bilo pametnije da su neki ljudi ostali kod kuće nego što dolaze u tuđe domove da zavode red i mešaju se u tuđa posla”.

O tome kako je protekao ostatak života madam La Lori i članova njene porodice nema puno podataka. Pouzdano je samo to da je ostatak života provela u Francuskoj. Veruje se da je madam La Lori posle bekstva iz Nju Orleansa umrla osam godina kasnije u Parizu.

Kako su godine prolazile, glasine i priče o Delfininoj izopačenosti postajale su sve gore. U jednoj knjizi tvrdi se da je imala “sadistički apetit” koji nikada nije zadovoljen.

Povezane vesti – OPSEDNUT PATNJOM DRUGIH: Osveta tihog trovača iz komšiluka

U Parizu je navodno živela s majkom i dve sestre. Imala je ozbiljnu nameru i pravila planove da se vrati u Nju Orleans. Njena deca nikada nisu imala jasnu predstavu o tome zašto su se odselili iz ovog grada i prešli da žive u Pariz. Oni koji su znali pozadinu priče na kraju su ipak uspeli da je odgovore od ideje o povratku.

Njena kuća i dalje postoji u Nju Orleansu, a stanovnici grada je smatraju ukletom. Tokom godina korišćena je kao srednja škola, muzička škola, stambena zgrada, popravni dom, prodavnica nameštaja i luksuzna stambena jedinica. U aprilu 2007. godine glumac Nikolas Kejdž kupio je ovu kuću za sumu od 3,45 miliona dolara. Kako bi zaštitili glumčevu privatnost, dokumenta u katastru i o hipoteci su zavedeni drugačije, tako da se njegovo ime nigde nije pojavljivalo.

Međutim, dve i po godine kasnije prodaja ove kuće ponuđena je na aukciji po ceni od 3,5 miliona dolara zbog prinudne naplate. Na kraju je prodata regionalnoj finansijskoj korporaciji za 2,3 miliona dolara.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar