Mirisale su na smrt

Mirisale su na smrt

Foto: Shutterstock


Javnost je skoro zaboravila na jeziv zločin Lize Montgomeri, a onda su pre desetak dana mediji objavili vest da je pogubljena. Ljudi iz njenog okruženja verovali su da će se ipak izvući i do kraja života ostati u zatvoru, jer najstrašnije kazne bile su proteklih godina pošteđene mnoge žene koje su se našle čak i na listi serijskih ubica.

Međutim, nakon 70 godina u SAD je ipak pogubljena zatvorenica. Na smrt je osuđena nakon trogodišnjeg sudskog epiloga, a poslednji pokušaj njenog advokata bio je argument da je obolela od kovida i da izvršenje treba odložiti.

U decembru 2014. godine Montgomeri se dovezla iz Kanzasa do kuće Bobi Džo Stinet u Mizuriju, navodno da bi kupila psa.

„Kada je ušla u kuću, Montgomeri je napala i davila ženu koja je bila u osmom mesecu trudnoće, dok žrtva nije ostala bez svesti“, navodi se u zvaničnom saopštenju. „Upotrebila je kuhinjski nož kako bi rasporila stomak Stinetovoj, koja se tada osvestila. Došlo je do borbe između dve žene, i Montgomeri je davila Stinet dok je nije ugušila.

„Potom je bebu izvadila iz stomaka i odnela je sa sobom i pokušala da je prijavi kao svoju“.

Povezane vestiPogubljenja mimo svih pravila

Godine 2002. američka savezna država Florida je pogubila desetu ženu otkada je 1976. vraćena smrtna kazna. Bila je to Ajlin Vurnos, bivša prostitutka koja je u roku od nekoliko godina ubila petoricu muškaraca.

Vurnosovoj je suđeno zbog ubistva Ričarda Malorija i osuđena je dve nedelje kasnije. Kazna je bila smrt. Mesec kasnije priznala je još tri ubistva, za koje je kazna takođe bila smrt. Godine 1992. je priznala ubistvo Čarlsa Karskadona i dobila još jednu smrtnu kaznu. Deset godina nakon presuda, ona je i dalje bila u životu i psihički propadala. Tokom suđenja ona je proglašena za psihopatu s graničnim poremećajem ličnosti, a to joj u zatvorskim uslovima nije pomagalo da ostane prisebna.

Godine 2001. sama je napisala peticiju da se ubrza s izvođenjem kazne. Tvrdila je da je maltretiraju i da živi u nehumanim uslovima, kao i da je napadaju nekom vrstom soničnog oružja. Tvrdila je i da njen advokat laže kada kaže da je iracionalna. „Zlo mi je od tog ’ona je luda’ argumenta. Toliko su me puta evaluirali. Kompetentna sam, pri sebi, i želim da kažem istinu. Prezirem ljudski život i ubila bih ponovo“, rekla je. Usmrćena je 2002. a u poslednjem intervjuu rekla je: “Plovim na kamenu i vratiću se kao Dan nezavisnosti, s Isusom, kao film, na matici. Vratiću se”.

Povezane vestiJa sam idiot zbog kojeg su drugi izgledali kao idioti

Keli Rene Gisendener (47) umrla je oktobra 2015. pošto joj je ubrizgana smrtonosna injekcija pentobarbitola u državnom zatvoru u Džeksonu. Osuđena je u februaru 1997. za ubistvo muža, u dogovoru sa svojim ljubavnikom koji je nožem ubio Daglasa Gisendenera. Njeno pogubljenje bilo je prvo pogubljenje ženskog zatvorenika u Džordžiji posle 70 godina, a sprovedeno je iako je za njeno pomilovanje, pored porodice i mnoštva građana, molio i papa Franja. Njena poslednja želja bila je da poslednji obrok budu naćosi i limunada, a nakon što je rekla „volim te“ svakom od svoje troje dece, otpevala je pesmu „Amazing Grace“. Pred smrt je izjavila da je njen divni muž umro zbog nje.
Vrhovni sud Džordžije odbio je odlaganje pogubljenja, kao i Odbor za pomilovanje države Džordžije. Diplomatski predstavnik Vatikana u SAD, nadbiskup Karlo Marija Vigano poslao je pismo odboru za pomilovanja u ime pape Franje da traži preinačenje presude na presudu „koja bi bolje izrazila istovremeno i pravdu i milosrđe“. On se pozvao na papin poziv upućen Kongresu SAD da ukine smrtnu kaznu. Dvoje od njene troje dece, ćerke Dakota i Kajla, takođe su tražile da se poštedi život njihove majke.
Njen ljubavnik Gregori Ouen, koji je ubio njenog muža, služi kaznu doživotnog zatvora i imaće prava da traži uslovno puštanje na slobodu 2022.

Povezane vestiZlokobne igračke

Boni Braun Hedi je pogubljena 1953. godine, a iste godine je zbog špijunaže smrtna kazna izvršena i nad Etel Rozenberg.

Džulijus i Etel Rozenberg bili su bračni par osuđen za atomsku špijunažu u vreme Hladnog rata. Bilo je to doba lova na komuniste u SAD-u, kad su pod vođstvom zloglasnog senatora Mekartnija proganjali skoro svakog ko je bio imalo sumnjiv američkim vlastima.

Rozenbergovi su bili poreklom Jevreji i bili su članovi Komunističke partije SAD-a.

Optuženi su da su Sovjetskom Savezu predali američke informacije o izradi atomske bombe. Sudija, koji im je sudio, smatrao ih je odgovornim ne samo za to što su Sovjeti uspeli da naprave nuklearnu bombu, nego i za čitav Korejski rat, koji je po njegovom mišljenju počeo jer su se komunisti, koji su posedovali nuklearno oružje, usudili da se suprotstave SAD-u.

Bračni par je osuđen na smrt na električnoj stolici. Budući da zatvor u kome su bili nije imao električnu stolicu, prebačeni su u zloglasni Sing-Sing, zatvor maksimalne sigurnosti, oko 50 kilometara severno od Njujorka.

Za pomilovanje bračnog para zauzeli su se mnogi poznati svetski ugledni ljudi, nobelovci Žan-Pol Sartr i Albert Ajnštajn, slikar Pablo Pikaso, pa čak i papa Pije XII, ali američki predsednik Ajzenhauer bio je neumoljiv.

Rozenbergovi su pogubljeni 19. juna 1953. nešto pre zalaska sunca u Sing-Singu. Džulijus je umro već od prvog električnog šoka, ali njegova supruga Etel ni nakon tri šoka još nije bila mrtva. Otkopčali su je sa struje i utvrdili da joj srce još uvek kuca. Zatim su joj zadali još dva šoka, nakon čega je konačno umrla. Rozenbergovi su jedini civili smaknuti zbog špijunaže u SAD-u u doba Hladnog rata, a njihovi potomci su dugo godina pokušavali da dokažu nevinost Etel Rozenberg.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar