Mrtav čovek koji hoda

Mrtav čovek koji hoda

Foto: EPA-EFE/ELISABETTA BARACCHI


Više od 400 pripadnika i saradnika mafijaškog klana Ndrangeta optuženo je u slučaju najvećeg sudskog postupka za organizovani kriminal u Italiji, koji je počeo 13. januara u Kalabriji. Prvooptuženi je Luiđi Mankuzo (60), čija porodica upravlja najmoćnijom mafijaškom grupom u Italiji, a među optuženima su i političari, policajci, javni službenici, kao i navodni članovi i saradnici mafije. Optuženi se terete za niz krivičnih dela – od pranja novca, preko iznude i trgovine drogom, do ubistava. Italijanski mediji navode da se očekuje da suđenje traje bar dve godine, a pred sudom će se pojaviti više od 900 svedoka. Ipak, glavna ličnost suđenja je italijanski tužilac Nikola Grateri, koga mediji u trenutku početka istorijske bitke protiv moćnog mafijaškog klana Ndrangeta, zbog rizika koji nosi, nazivaju “mrtav čovek koji hoda”. Hrabri tužilac Grateri i njegova porodica pod policijskom zaštitom žive već 30 godina.

Policijska akcija u ovom slučaju počela je u decembru 2019. kada je uhapšeno na stotine Ndrangetinih kriminalnih šefova i „vojnika“. Hapšenje je, osim u Italiji, izvedeno i u Nemačkoj, Bugarskoj i Švajcarskoj, a među prvim uhapšenima bio je i jedan bivši parlamentarac i čelnik kalabrijskog udruženja gradonačelnika. Hapšenje je usledilo nakon dugotrajne istrage, koja je započeta 2016. godine i koja je obuhvatila najmanje 11 italijanskih regija. Samo u racijama usredsređenim na osumnjičene u Vibo Valentiji učestvovalo je oko 2.500 policajaca. Specijalci elitne karabinjerske jedinice, poznate kao “Kakitori”, odnosno “Lovci”, uhapsili su nekoliko osumnjičenih koji su se skrivali u bunkerima iza kliznih stepeništa, skrivenih poklopaca i šahtova.

Antimafijaški zakon

Ndrangeta se godinama smatrala siromašnijim srodnikom poznatijih mafijaških klanova Koza nostre i napuljske Kamore, ali ih je vremenom nadmašila i postala najmoćnija italijanska kriminalna organizacija, a glavni posao im je kontrola svetske mreže krijumčarenja kokaina. Sa bazama u Njujorku, Kolumbiji i Brazilu, osim u narko-biznis, Ndrangeta se infiltrirala i u građevinsku industriju, evropske fondove pa čak i pogrebni sektor.

-Ndrangeta izaziva velik strah zbog žestine i okrutnosti. Ali u isto vreme ona je veoma moderna i spremna da preplavi evropsko tržište tonama kokaina – ocenjuju italijanski mediji.

Prema brojkama italijanskog pravosuđa, u svetu ima više od 20.000 članova Ndrangete koja godišnje zaradi više od 50 milijardi evra.

Povezane vestiUspon bandi u globalnom selu

U Italiji, na čelu ovog klana je porodica Mankuzo, čija je baza u kalabrijskoj provinciji Vibo Valentija, i upravo je ova mafijaška familija sada jedina meta tužilaštva, za razliku od čuvenog sudskog postupka iz osamdesetih godina prošlog veka kada je suđeno pripadnicima nekoliko mafijaških porodica sa Sicilije.

Prvooptuženi Luiđi Mankuzo, koji se tereti da je vođa grupe, poznat je po nadimku Ujak, a zanimljive nadimke imaju i drugi optuženi pripadnici mafije – Vuk, Debeli, Plavuša. Mankuzo je proveo dve decenije iza zatvorskih rešetaka.

Među optuženima je i Đankarlo Piteli, advokat i bivši senator političke stranke Forca Italija nekadašnjeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija. Piteli se tereti da je povezao pripadnike Ndrangete sa političarima i sudijama, ali je on to na sudu negirao.

Veruje sa da Ndrangeta kontroliše velike količine kokaina koje stižu u Evropu iz Južne Amerike.

Ali u obimnom tekstu optužnice navode se i krivična dela poput udruživanja u kriminalne grupe, ubistva, pokušaji ubistva, iznuda, zelenašenje, odavanje državne tajne i zloupotreba službenog položaja. Optužnica je često dopunjena i italijanskim članom 416 čuvenog antimafijaškog kaznenog zakona.

-Ovo suđenje pokazuje koliko je rasprostranjena Ndrangeta u društvu – rekao je povodom ovog slučaja Federiko Vareze, profesor kriminalistika na Oksford univerzitetu za agenciju AFP.

-Šokantno je to da imate tako duboko ukorenjenu kriminalnu grupu na jednoj teritoriji i da sudite stotinama ljudi – smatra Vereze.

Foto: EPA-EFE/MASSIMO PERCOSSI

Foto: EPA-EFE/MASSIMO PERCOSSI

Iako je tužilac Nikola Grateri poručio da će se ovim suđenjem obračunati sa Ndrangetom “koja guši italijansko društvo”, profesor Vareze upozorava javnost da ovo suđenje neće značiti i kraj Ndrangete.

-Možete da ih zatvorite, ali ako ne uklonite koren problema i uzrok postojanja, oni će se samo umnožavati – naveo je Vareze.

Inače, sudski postupak se odvija u posebno uređenoj zgradi u gradu Lamecija Termeu, u regionu Kalabrija, na jugu Italije, gde je i srce Ndrangete. Ova zgrada prethodno je služila kao kol centar, a sada ima sudnicu koja predstavlja neku vrstu tvrđave, a tokom pretkrivičnog postupka, samo za čitanje imena optuženih i njihovih 700 advokata bilo je potrebno više od tri sata.

Ispovest svedoka saradnika

U ovom postupku, kojim se pravi presudan korak u borbi protiv mafije, italijansko pravosuđe ima i pomoć svedoka saradnika. Jedan od njih, Luiđi Bonaventura (49), bivši mafijaš, dao je intervju “Skaj njuzu” u kome je opisao zašto je otišao iz svoje porodice i započeo saradnju sa policijom, koja je rezultirala hapšenjem stotine mafijaša.

Bonaventura se nalazi na tajnoj lokaciji, pod zaštitom policije, ali se s novinarima ove redakcije sastao u jednom restoranu u centru Bolonje. Gde inače boravi, to ne bi niko trebalo da zna. Bonaventura je svoju kriminalnu porodicu napustio pre 13 godina, i od tada je pomogao da stotine mafijaša završe iza rešetaka. Zato mu je život u opasnosti. Nervozan je, ali se, kako opisuju novinari koji su se sastali sa njim, vremenom, kroz razgovor malo opušta. Kad se pribrao i počeo da govori, skoro da ga nije bilo moguće zaustaviti. Pričao je o svom životu koji je, kako opisuju novinari, „pun strave i užasa i koji ga prati i noću u snovima“.

-Jednog jutra sam ustao i rekao sebi: Moram se boriti kako bih postao bolji.

Povezane vestiJeftino nije opcija

Upravo ovo suđenje pripadnicima Ndrangete, kalabrijske mafije, kojoj je Bonaventura pripadao više od polovine svoga života, moglo bi da bude presudno za njegovu borbu jer poznaje mnoge optužene i to iz vremena kad je i sam bio mafijaš. Na ovom suđenju će se pojaviti kao svedok.

-Ndrangeta se smatra posebno opasnom i teško ju je nadzirati. Za to postoji jedan razlog. Članovi mogu slobodno da se kreću u senci i zato je tako teško zaustaviti ih. Ndrangeta manje funkcioniše kao organizacija, a više kao mreža pojedinačnih porodičnih klanova, koji se delimično bore i međusobno, a koji žive prema sopstvenim društvenim pravilima. Njihovi kriminalni poslovi sežu daleko izvan Kalabrije. Ranije su novac zarađivali, između ostalog, otmicama, danas je njihovo delovanje manje upadljivo. Na privredno jačem severu Italije, Ndrangeta puno zarađuje na poslovima koje dodeljuje država, posebno u građevinskom sektoru. Ali, ona je odlično umrežena i na međunarodnom nivou. Na primer, većinu kokaina ona krijumčari iz Južne Amerike na evropsko tržište. Zato su neki članovi mafije uhapšeni u Nemačkoj, i njima će se suditi u Kalabriji – priča Bonaventura.

Njegov životni put je, kako kaže, od početka bio određen. Ko se rodi u porodici koja pripada Ndrangeti, od njega se očekuje i da nastavi tu tradiciju. Njegov deda Luiđi Vrena svojevremeno je bio jedan od glavnih mafijaških bosova, a Bonaventurin otac je od svog sina „pravio vojnika“. Kao dete je učio da puca iz vatrenog oružja, da podnosi bol i ubija životinje, kako bi se navikao na nasilje. Oružje je za njega zamenilo igračke.

-Nemaš detinjstvo – komentariše Bonaventura.

Kao mladića, porodica ga je slala u druge krajeve Italije da nauči tamošnje običaje i dijalekte. Bio je spavač, kako kaže, onakav kakve danas poznajemo u vezi s terorističkom organizacijom Islamskom državom.

Devedesetih godina ga je porodica pozvala da se vrati kući. U Kalabriji je izbio rat između klanova Ndrangete. Vojnik Luiđi Bonaventura je postao aktivan – kao ucenjivač, krijumčar droge i ubica. Bonaventura otvoreno govori o tom vremenu, ali važne su mu okolnosti. Naglašava da nikad nije ubio nevine ljude, da se vodio rat. U jednom konkretnom slučaju se, kaže, osvetio neprijateljskom klanu za ubistvo jednog deteta iz njegove porodice.

Foto: EPA-EFE/MASSIMO PERCOSSI

Foto: EPA-EFE/MASSIMO PERCOSSI

Zbog tih jakih porodičnih veza je, između ostalog, borba protiv Ndrangete tako teška. Retki se usude da napuste mafijašku organizaciju i usprotive se sopstvenoj porodici. Ali, Bonaventura se pre 13 godina, nakon rođenja drugog deteta, odlučio na taj korak uz podršku svoje supruge. Od tada je pravosudnim organima pomogao da uhapse stotine kriminalnih pripadnika Ndrangete. Zbog zločina koje je sam počinio proveo je deset godina u zatvoru. Nakon toga je za svoj životni zadatak, odnosno životnu misiju uzeo razjašnjavanje zločina Ndrangete. Sa suprugom je osnovao udruženje koja se zalaže za zaštitu informanata. On želi da druge ohrabri da učine isto što i on te podstiče državu da se bolje brine za one ljude koji napuste mafiju.

Njegova generacija Ndrangete je svoje uglavnom odradila. Danas mafijaški bosovi više ne odgajaju decu da postanu ubice nego investiraju u obrazovanje.

-Oni bi trebalo da postanu privredni kriminalci – bankari i advokati – kaže Bonaventura. On se nada da će suđenje doprineti razotkrivanju tih struktura.

-Ja sam izgubio snove i energiju jer nisam verovao u kraj Ndrangete. Ali, s ovim suđenjem i radom državnih tužilaca možda se nešto može promeniti – kaže Bonaventura.

Osim Bonaventure, Ndrangetu i njen strogi kodeks ćutanja izdalo je još nekoliko desetina mafijaša, sada saradnika policije, među kojima je i Mankuzov nećak, Emanuele Mankuzo. Saradnja mafijaša sa policijom je u Ndrangeti inače izuzetno retka, s obzirom na duboke porodične krvne veze koje se provlače kroz organizaciju. Takođe sa italijanskim pravosuđem u ovom slučaju sarađivali su i članovi sicilijanske mafije, vođeni ponajviše željom da nanesu udarac svom rivalu, ali će se sada ta rivalska borba završiti i njihovim sudskim svedočenjima. Tužioci takođe raspolažu i hiljadama prisluškivanih razgovora optuženih mafijaša.

Kriminalistkinja i profesorka na britanskom univerzitetu u Eseksu Ana Serđi uporedila je ovo suđenje sa “Maksi” suđenjem u Palermu koje je 1986. godine vođeno protiv sicilijanske mafije.

-Tokom “Maksi” suđenja Koza nostri skinuti su čelnici svih većih porodica, a to u ovoj operaciji nije tako. Sudiće se nekim istaknutim ličnostima, ali ne mogu da tvrdim da će imati jednake posledice kao 80-ih ako oni završe u zatvoru – kaže profesorka Serđi. U procesu “Maksi” više od 300 mafijaša je osuđeno na zatvorske kazne, a mnogi, među kojima su bili i glavni bosovi, poslati su na doživotnu robiju.

Vendeta

Mafija se inače prvi put pojavila pre 150 godina na Siciliji, i od tada se proširila širom Italije i sveta. U međuvremenu je i proslavljena holivudskim filmovima. Tokom godina se modernizovala i sofisticirala je svoje metode. U isto vreme su u borbi protiv mafije napredovale i policijske snage, zahvaljujući međunarodnoj saradnji, digitalnom deljenju podataka, novim tehnologijama poput termalnih kamera, dronova i kibernetskog nadzora, ali ponajviše zahvaljujući predanosti tužilaca kao što je tužilac Grateri.

-Ali sve to nije pomoglo u rezanju hobotnice u državi gde se umešanost u kriminalna dela može pronaći na svim nivoima državne uprave – smatra Serđi.

Povezane vestiZAVET ĆUTANJA: Istine i zablude o mafiji

Tako, osim trgovine drogom, Ndrangeta stoji i iza prisiljavanje preduzeća da plaćaju reket za obezbeđivanje svoje zaštite, iza otmica, političke korupcije, ubistava, falisifikovanja. Bogatstvo im je omogućilo da kupuju legalne poslove širom Italije preko kojih peru novac od prljavih poslova.

Iza tužioca Nikole Graterija u ovom postupku stoje godine istraživanja, gomile dokaza i stotine osumnjičenih. Grateri se nada da će više od 450 osumnjičenih mafijaša poslati u zatvor, ne samo zbog iznuđivanja, pranja novca, otmica, krijumčarenja droge, već i zbog vendete.

-To je rat. Govorimo o nasilju, o smrti. Italija to ne može sebi da prizna i od mafije čini neprijatelja, zaboravivši da je mafija deo onoga što jesmo. U svakom od nas čuči mali član Ndrangete – rekao je agenciji Frans pres tužilac Grateri, čija je kancelarija u južnom talijanskom gradu Katanzaru, uporištu Ndrangete, koja mu konstantno preti smrću.

I on veruje da je posle procesa “Maksi” ovaj slučaj najvažnija pravna bitka u Italiji.

Njegovi napori za krivično gonjenje mafijaških grupa inače imaju jaku podršku italijanske javnosti.

Foto: EPA-EFE/SALVATORE MONTEVERDE

Foto: EPA-EFE/SALVATORE MONTEVERDE

Grateri važi za najistaknutijeg antimafijaškog tužioca. Odrastao je u Kalabriji, i to u najnasilnijem periodu, kada je ubijano na desetine ljudi. Za “Skaj njuz” izjavio je da je ponekad viđao i tela mrtve dece i da ga je to motivisalo da svoj život posveti borbi protiv mafije.

-Tada sam van škole video i decu šefova mafije koja su se ponašala kao „mali mafioseti“. Ja sam imao sreće jer sam rođen u porodici skromnih, ali poštenih ljudi i ovo mi je mnogo pomoglo da odmah napravim lični izbor. Polazak u školu sa ljudima koje sam naknadno morao da hapsim i osuđujem kao odrasla osoba nešto je što obeležava, neprijatno je, ali to je naš posao – rekao je Grateri.

Za rizike koji su posledica preuzimanja ovog slučaja je, kako kaže, spreman.

-Morate da imate široka ramena i čelične živce. Morate da budete mirni i da vas ne uhvate emocije ili napetost. Morate racionalizovati svaku emociju jer je cilj važan i osnovni.

Ovaj slučaj znači odustajanje od svakodnevnog života, odricanje od najvažnijih stvari, uobičajenih stvari, bilo koje vrste slobode. Ali, osećamo se veoma slobodno u sebi, jer ono što nas pokreće da radimo ovaj posao su motivacije, da mislimo i verujemo u nešto, da imamo slobodniju, životniju i stoga više demokratsku teritoriju. Svaka žrtva i bilo koji rizik prevazilaze se uverenjem da smo u pravu i korisni za slobodu naroda. Uvek vredi raditi ono u šta verujete. Žrtvovanja se prave ako verujete da ste na dobroj strani i da radite nešto korisno za zajednicu – rekao je tužilac Grateri.

Povezane vestiISTINE I ZABLUDE O MAFIJI (II DEO): Kršenje omerte početak sunovrata

On kaže i da je zabrinut da će Ndrangeta i ostale mafije iskoristiti pandemiju koronavirusa da iskoriste potrebe trgovaca, hotelijera, ugostitelja u krizi i da novcem od kokaina kupe sve što je na rasprodaji, a zatim kroz kupovinu ovih hotela, restorana i picerija operu novac.

-I to me brine. Pored toga, brinem i za siromašne ljude. Ako im država kasno dodeli subvencije, tada će se mafija pobrinuti za njih, a kada budu izbori, ti ljudi će se setiti ko im je pomagao i glasaće za kandidata kojeg je izabrao mafijaški bos. Stoga, borba protiv mafije nikada nije gubljenje vremena i uvek smo uvereni da je sve što radimo, vredelo – rekao je Grateli.

Ubijena dvojica sudija

Proces “Maksi” u kome je suđeno mafijaškim porodicama sa Sicilije i koji je završen osuđujućim zatvorskim kaznama brojnim pripadnicima Koza nostre odneo je i živote najvažnijih zastupnika procesa. Istražni sudija Đovani Falkone, njegova supruga i trojica policajaca koja su ga čuvala ubijeni su 1992. godine, a dva meseca kasnije ubijen je i sudija Paulo Borselino, kao i petorica policajaca koji su bili angažovani na njegovoj zaštiti.

Kokain – gorivo hobotnice

Sedište Ndrangete jeste u jednom od najsiromašnijih regiona Italije, ali se sada veruje da je to najbogatija svetska kriminalna organizacija, a da je kokain gorivo koje pokreće ovu mafijašku hobotnicu.

Procena je da samo od uvoza droge u Evropu i prodaje drugim kriminalnim grupama ova mafijaška organizacija zaradi svake godine desetine milijardi dolara.

-Ndrangeta ima većinski monopol na evropski uvoz kokaina. Ogromne sume novca od trgovine drogom omogućile su joj da proširi uticaj širom Evrope, ali i u Severnoj i Južnoj Americi – kaže tužilac Nikolo Grateri. Godine 2007. rat između dva klana unutar Ndrangete, a sa sedištem u nemačkom gradu Duizburgu, našao se na naslovnim stranama medija, kada je u jednom trenutku ubijeno šest osoba ispred jednog italijanskog restorana.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar