(Ne)očekivani ishod

(Ne)očekivani ishod

EPA/ANDREJ CUKIC


Darko Šarić, presudom Višeg suda u Beogradu, osuđen je 31. jula na devet godina zatvora zbog optužbi da je sa svojom grupom oprao najmanje 20 miliona evra stečenih švercom kokaina. Prethodno, Šarić je zbog šverca 5,7 tona kokaina osuđen na 15 godina zatvora. Nijedna od ovih presuda još nije pravosnažna.

„Obe presude su sada pred Apelacionim sudom. U slučaju da obe budu potvrđene, odnosno postanu pravosnažne, kazne se neće sabirati, već će okrivljenom biti izrečena jedinstvena kazna, koja mora biti veća od one veće kazne, a manja od ukupnog zbira obe kazne. U ovom slučaju, ukoliko obe kazne postanu pravosnažne, Šarić će jedinstvenom kaznom biti osuđen na više od 15, a manje od 24 godine zatvora“, kažu za “Ekspres” u Specijalnom sudu za organizovani kriminal.

Povezane vestiDarku Šariću devet godina zatvora za pranje para

U sudu objašnjavaju i da jedinstvena kazna može biti izrečena na dva načina.
„Prvi način je da posle pravosnažnosti jedne presude, veće koje odlučuje o pravosnažnoj kazni u drugom postupku, uzme u obzir ranije donetu presudu kao utvrđenu i tako izrekne jedinstvenu kaznu. Drugi način je da po pravosnažnosti obe kazne, posebno Krivično veće donese odluku o spajanju kazni i izricanju jedinstvene kazne“, objašnjavaju u Specijalnom sudu.

Specijalno tužilaštvo je prvu optužnicu za pranje novca protiv Šarića podiglo u avgustu 2010, a suđenje je počelo naredne godine. Prema optužnici, Šarić je organizovao kriminalnu grupu koju su činili advokati i ekonomisti sa zadatkom da operu milione evra koje je on zaradio prodajom švercovanog kokaina. Prljav novac Šarić i njegovi saradnici su ubacivali u ekonomiju Srbije kupovinom hotela, državnih poljoprivrednih preduzeća i zemljišta po Vojvodini i na jugu zemlje. Korišćeni su posrednici u kupovinama, a novac su u banke uplaćivali u manjim iznosima da ne bi privukli pažnju državnih organa.

“U pitanju je nesumnjivo prljav novac zarađen od prodaje kokaina“, rekao je sudija Siniša Petrović prilikom izricanja presude, navodeći da je presuda zasnovana na „enormno velikom broju dokaza“.

“Radi se o desetinama hiljada pismena, ispitano je preko 100 svedoka, a preslušani su i prisluškivani razgovori optuženih. Jedan od razloga zašto je postupak trajao gotovo deset godina je taj što je svaki dokaz trebalo proceniti, a to je iziskivalo vreme i napor“, rekao je sudija Petrović.

EPA/ANDREJ CUKIC

EPA/ANDREJ CUKIC

Šarić se tokom suđenja branio da novac nije stekao prodajom kokaina već tako što je prodao firmu „Štampa sistem“ nemačkoj korporaciji VAC, i upravo je ovu činjenicu prilikom izricanja presude sudija Petrović posebno obrazložio.

„Nije sporno da je Šarić imao novac nakon prodaje ’Štampe’. Jedino je sporno odakle, koliko i kada je Šarić uložio da bi prisvojio tu firmu. Obrazloženje da je Šarić kompaniju dobio na poklon jer je zaštitio nečiji život, sud jednostavno nije mogao da prihvati“, obrazlagao je sudija Petrović.

Osim sudije Petrovića, kao predsednika sudskog veća, u njemu su kao članovi bili i sudije Dragomir Gerasimović i Svetlana Aleksić. Presuda, kako je rečeno, nije doneta jednoglasno već većinom glasova sudija, što znači da je jedan od članova veća bio protiv ovakve presude.

Po ovoj presudi, o kojoj sada odlučuje Apelacioni sud, Šarićevi saradnici su osuđeni na kazne od dve do sedam godina zatvora, dvoje je oslobođeno, a dvojici je optužba zastarela.

Šarić nije prisustvovao izricanju presude.

Presuda od devet godina je inače jedinstvena kazna za dva krivična dela: pranja novca u produženom trajanju za koje je osuđen na sedam godina, i za krivično delo pranja novca u podstrekavanju na koju je osuđen na četiri godine zatvora.

Isto sudsko veće je i u decembru 2018. donelo drugu prvostepenu presudu kojom je Šarić zbog šverca kokaina osuđen na 15 godina zatvora. Prvom presudom, Šarić je bio osuđen na 20 godina zatvora, ali je suđenje odlukom Apelacionog suda ponovljeno. Ukupno je trajalo osam godina, a prve četiri godine Šariću se sudilo u odsustvu jer je bio u bekstvu. Srpskoj državi se predao u martu 2014. godine i od tada se nalazi u pritvoru. Prva optužnica protiv njega za šverc kokaina podignuta je u aprilu 2010. godine, a pratile su je još četiri. Na njoj je, osim Šarića, još 35 optuženih, od kojih je devet priznalo krivicu u zamenu za kazne od četiri do jedanaest godina zatvora. Trojica optuženih pristali su da sarađuju sa tužilaštvom i dobili su status svedoka saradnika, a troje okrivljenih je pravosnažno oslobođeno nakon prvog postupka.

Povezane vestiKUM NIJE DUGME: Nikola Peković preuzeo milionski dug Duška Šarića

Prema optužnici, Šarić se tereti da je organizovao kriminalnu grupu za međunarodni šverc droge početkom 2006. godine, a kao njegovi glavni saradnici označeni su Goran Soković, rođak Željko Vujanović i pokojni Dragan Dudić Fric.

Tokom osam godina suđenja, tužilac Saša Ivanić prezentovao je najvažnije dokaze a to su prisluškivani telefonski razgovori, presretnute poruke i mejlovi, izjave svedoka saradnika, šifarnici pronađeni prilikom pretresa stanova, presude donete na osnovu priznanja krivice i dokazi dobijeni od policija i tužilaštava drugih država koje su vodile istrage i sudile članovima ove grupe.
Šarićeva odbrana sve ove dokaze je odbacila, uz tvrdnju da je tužilaštvo do njih došlo mimo zakona, kao i da zaštićeni svedoci lažu.

Glavni dokazi

Članovi Šarićeve grupe često su menjali mobilne telefone i brojeve kako bi izbegli da im policija i obaveštajne agencije presretnu pozive, ali je mnoštvo njihovih razgovora vođenih tokom 2008. i 2009. godine snimljeno i iskorišćeno kao dokaz na sudu.
Ni u jednom razgovoru se doslovce ne spominju „droga“ ili „kokain“, ali tužilaštvo tvrdi da su o švercu kokaina razgovarali u šiframa, te da su  za kilogram kokaina koristili šifru „evro“.

Tako se u jednom od razgovora između dvojice optuženih spominje 50 evra, ali je zapravo reč o automobilu u koji može da se prošvercuje 50 kilograma kokaina.

“Znači u ponedeljak u 9? Je l’ može 50 evra?“, pita jedan, na šta mu drugi odgovara: „Četrdeset pet može, jebiga. Ja ću u nedelju da ti pošaljem onaj drugi auto, samo da vidim da li ima neko da ti to doveze.“
Tužilac Saša Ivanić je na osnovu sadržine razgovora i okolnosti u kojima su se oni odvijali doneo zaključke o čemu su zapravo pričali.

EPA/ANDREJ CUKIC

EPA/ANDREJ CUKIC

Recimo, 5. aprila 2009. godine Željko Vujanović u telefonskom razgovoru kaže Šariću: „Sutra dolazim, moram da te obradujem još nešto, pa tako“, a Šarić mu odgovara: „Važi, pa dobro, pretpostavljam, brate“. Tužilaštvo zaključuje da se razgovor odnosi na prebacivanje kokaina na brod, pošto se u to vreme odigrala jedna isporuka.

Članovi grupe, navodi tužilaštvo, međusobno su se oslovljavali pseudonimima i svako od njih dobijao je lažno ime kako bi se sakrili stvarni identiteti. Presretnuti razgovori otkrivaju da je među članovima grupe zavladala panika nakon zaplene dve tone kokaina na jahti „Maui“ u Urugvaju 2009. godine i hapšenja članova grupe u Srbiji, sa kojom je i počela akcija “Balkanski ratnik”.

„Čitaj RTS za Krmka, Brata i nekog trećeg. Na vezi smo, ne mrdajte. Neko će da peva sto posto. Na vezi smo.“

Grupa je komunicirala i razmenom pisanih poruka koje su „predavali iz ruke u ruku“, kao i putem mejl naloga. Nalozima su imali pristup pojedini članovi organizacije, a mejlovi nikada nisu slati, kako bi se smanjila mogućnost prisluškivanja – već su čuvani kao neposlate, odnosno draft poruke.

Unapred je bilo dogovoreno ko sa kim komunicira, a jedno od pravila, kako tvrdi tužilaštvo, bilo je: „Napiši što zapetljanije, a pri tom vodi računa da ne preteraš da bi mogla druga strana da razume“.

Kobna greška

Iako su se pridržavali pravila bezbednog komuniciranja, zahvaljujući nepažnji tokom jednog telefonskog razgovora, tužilaštvo je uspelo da otkrije nalog mejla koji su koristili za komunikaciju i tako su počeli da prate šta članovi grupe pišu.

Povezane vestiBorba za dominaciju i saveznike

Naime, jedan od članova rekao je da mu je nova mejl adresa „garidru“ („drugari“, šatrovački) i „godište posle mojega“. S obzirom na to da je policija prisluškivala razgovore i znala da to govori Draško Vuković, koji je rođen 1977. godine, nije imala mnogo problema da shvati da je nova adresa „drugari 1978“. Jedna od pronađenih poruka u ovom mejlu je i ona u kojoj je Vuković piše o problemima prilikom prebacivanja kokaina sa jahte „Maui“ u Urugvaju 2009. godine: „Ođe je katastrofa, sve smo dodali Nindži, a on dva dana sa tim tamo-vamo i sinoć se zamalo nismo podavili, oluja bila tako da posla nema…“

 

Šifarnici i finansije

Prilikom pretresa stanova i kuća osumnjičenih policija je, između ostalog, pronašla šifarnike, spiskove sa nadimcima članova grupe, ali i papire na kojima su beleženi prihodi i rashodi organizacije. Prema navodima tužilaštva, šifarnici su razotkrili način na koji je grupa prikriveno komunicirala. Članovi grupe bi osmislili reč od deset slova, a svako slovo je označavalo jedan broj – tako su jedni drugima, umesto brojeva telefona, slali reči koje naizgled nemaju nikakvo značenje. Prema objašnjenju tužioca Saše Ivanića, brojevi 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 i 0 menjani su neko vreme slovima B, O, G, N, E, R, S, U, Z i I. Tako je, na primer, reč IRERIZUUG zapravo bila šifra za broj telefona 065609883.

Povezane vestiPOKAJANJE POKAJNIKA: Kokainski rat, krvna i narko osveta

Jedan od pronađenih dokumenata otkrio je kako je grupa vodila svoje finansije.

Na njemu je, između ostalog, ispisano koliko su koštali baloni u koje se pakovao kokain, ali i na šta je još potrošen novac u Argentini 2008. godine, navodi tužilaštvo. U tumačenju ovog dokumenta pomogao je svedok saradnik Draško Vuković jer je jedan od njegovih zadataka bilo vođenje računa o novcu. Ispričao je da stavka „kumarina davanja“ predstavlja 4,5 miliona evra za kupovinu kokaina od kolumbijskog kartela, a „ostala davanja“ novac kojim je plaćen kokain drugim dobavljačima.

Tužilaštvo je kao pisane dokaze predstavilo i presude koje su u Srbiji donete na osnovu sporazuma o priznanju krivice – devet švercera kokaina priznalo je svoju umešanost i ispričalo kakvu su ulogu tačno imali.

Svedoci saradnici

Tužilaštvu su umnogome pomogli osumnjičeni koji su pristali na saradnju i postali svedoci saradnici.

Na osnovu njihovih izjava tužilaštvo je podiglo nove optužnice, saznalo detalje načina komunikacije, ali i sve dokaze stavilo u kontekst.

Ovaj status dobili su Draško Vuković, Radan Adamović i Nebojša Joksović. Neki od njih, međutim, u periodu kada je švercovan kokain, nisu znali za ulogu Darka Šarića.

Tako je Vuković, koji je u organizaciji bio blizak Draganu Dudiću, rekao da nema direktna saznanja da je Šarić umešan u narko-organizaciju, već da je to njegova pretpostavka na osnovu razgovora koje je vodio sa Vujanovićem.

EPA/ANDREJ CUKIC

EPA/ANDREJ CUKIC

Na osnovu Vukovićevog svedočenja tužilaštvo je podiglo optužnicu kojom se grupa tereti da je uspešno prošvercovala 1,8 tona kokaina iz Argentine. Ovu drogu policija nije zaplenila jer je grupa imala informacije o tome da ih istražni organi prate.

“Dudić me je zvao na sastanak. Kazao je da obavezno moramo da promenimo način komunikacije, jer ima informaciju da nas BIA prati… ali da imamo čoveka u policiji koji će nam javiti preko Rodoljuba Radulovića šta i kako ako bude neka akcija… Dogovorili smo se da ja osmislim neki novi način komunikacije, pa smo prešli na internet komunikaciju preko mejlova koje nismo slali već čuvali u draftovima“, ispričao je Vuković.

Povezane vestiAkcija “Braća Grim”

Svedok saradnik Radan Adamović tužilaštvu je otkrio detalje operacija iz Brazila gde je zaplenjena 1,1 tona kokaina, lažna imena koja su članovi grupe koristili, a govorio je i o njihovim međusobnim odnosima.

Za tužilaštvo je, međutim, najvažnije bilo svedočenje Nebojše Joksovića koji je jedini ispričao da je direktno od Šarića dobijao informacije o švercu kokaina.

Joksović, inače Šarićev prijatelj iz detinjstva, rekao je da mu je Šarić tražio da organizuje pripadnike narko-grupe u Italiji. Posvedočio je i da mu se Šarić požalio nakon što je italijanska policija zaplenila jedan kontingent droge i tražio od njega da pronađe osobu koja bi sakrila preostali kokain.

Odbrana: Dokazi nezakoniti

Najveći deo odbrane bio je usmeren upravo na pokušaj diskreditovanja svedoka saradnika Joksovića – jer je on jedini svedočio o umešanosti Šarića u šverc kokaina.

Advokati su naveli da tužilaštvo svedoku saradniku „poklanja višemilionsku imovinu za lažni iskaz“ ponavljajući da je imovina koju je država privremeno oduzela Joksoviću, pa vratila, zapravo plaćena Šarićevim novcem. Ovo je, prema tvrdnjama odbrane, razlog zašto je on i svedočio protiv Šarića.

Šarić je dosta vremena u svojim izlaganjima takođe posvetio Joksoviću i drugim svedocima saradnicima.

“Ja kažem da su to lažovi koji su hteli samo da se domognu slobode“, bila je jedna od njegovih ocena.

Šarić je tokom suđenja više puta ponovio da mu nije jasno za šta ga tužilac optužuje. Rekao je i da sebe ne vidi u dokazima koji su predstavljeni na sudu.

Advokati optuženih u više navrata tražili su da sud iz dokaza izbaci prisluškivane razgovore jer su, kako tvrde, nezakonito pribavljeni. Sud je ove zahteve odbio, a advokati su tokom suđenja navodili da tužilaštvo zlonamerno tumači ove razgovore.

Kazne za saradnike

Presudom je dvanaest Šarićevih saradnika osuđeno na kazne od dve do sedam godina, dve osobe su oslobođene krivice, a optužba je odbijena u odnosu na dvojicu okrivljenih zbog zastarelosti.

Nebojša Jestrović, Šarićev prijatelj, vlasnik jednog od ključnih preduzeća u mreži za pranje novca, koji se tereti da je osmislio kako da se novac polaže u banke, osuđen je na pet godina zatvora.

Radovan Štrbac, advokat koji je u Šarićevo ime i za njegov novac kupio firme od kontroverznog vojvođanskog biznismena Mileta Jerkovića, osuđen je na sedam godina. Firme su u vlasništvu imale veliku količinu zemlje i vrednu imovinu. Njegova supruga Dubravka oslobođena je optužbi.

Stevica Kostić, baštovan koji je radio kod Šarića i prenosio novac u kešu, osuđen je na dve godine zatvora.
Predrag Milosavljević, vlasnik ofšor firme „Financial angels“ registrovane u američkoj državi Delaver preko koje je prolazio kokainski novac na putu do srpskih preduzeća, osuđen je na četiri godine robije.

Zoran Ćopić, srpsko-bosanski biznismen koji je pokušao da Šariću proda preduzeće „Mitrosrem“ koje je prethodno kupio u privatizaciji, osuđen je na četiri godine. Kaznu za pranje Šarićevog novca u odvojenom slučaju Ćopić je već odslužio u Bosni i Hercegovini.

Boban Stojiljković, vlasnik pumpe čiji su radnici korišćeni kao posrednici za uplaćivanje novca u banke, osuđen je na četiri godine.

Bojan Stanojković osuđen je na četiri godine zatvora.

Marko Dabović osuđen je na tri godine zatvora.

Marinko Vučetić osuđen je na četiri godine zatvora.

Aguš Erdinč osuđen je na tri godine zatvora.

Goran Vučković osuđen je na dve godine zatvora.

Goran Bogdanović osuđen je na dve godine zatvora.

Oslobođen je Nemanja Krstajić, a optužba je zastarela Nebojši Spasiću i Dušanu Kovačeviću, koji su bili zaposleni u bankama preko kojih je novac pran.

U odnosu na Andriju Krlovića postupak je razdvojen zbog bolesti, pa će njemu biti presuđeno naknadno.

Oduzeta imovina

Presudom je naređeno i oduzimanje imovine pribavljene krivičnim delom i to: privredno društvo „Mladi borac“ Sonta, „Jedinstvo“ Gajdobra, „Mitrosrem“ Sremska Mitrovica, UTP „Putnik“ a.d. Novi Sad, HTDP „Vojvodina“ Novi Sad, „Bratstvo“ Preševo, „Danzo invest“, imovina „AMC Zvezda“ iz Pančeva – magacinski prostor u Stevana Šupljikca i pravo korišćenja prateće katastarske parcele u Pančevu, kao i tri stambena objekta u Beogradu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar