NEREŠENI ZLOČINI (VI DEO): Likvidacija agenta DB koji je znao sve o zlodelima službe

NEREŠENI ZLOČINI (VI DEO): Likvidacija agenta DB koji je znao sve o zlodelima službe


Samo nekoliko sati po završetku sastanka sa saradnicima nekadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice, 3. avgusta 2001. godine ubijen je Momir Gavrilović, bivši pripadnik Državne bezbednosti. Nedugo posle ubistva, predsednik Koštunica se obratio javnosti i objasnio šta je bila svrha posete Gavrilovića njegovom kabinetu.

„Gavrilović je došao zabrinut zbog stepena kriminalizacije društva, u želji da ukaže na prodor kriminala na privredni život, na snagu i razgranatost delovanja pojedinih klanova… Zašto da ne upotrebim težu reč govorio je o korupciji.“

Usledili su oštri verbalni obračuni između saradnika predsednika države i Zorana Đinđića, tadašnjeg premijera Srbije. Međusobno su se optuživali za kriminalne poslove, saradnju s mafijašima i ubistvo Gavrilovića. Tadašnji šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir – Beba Popović kasnije je izjavio da je Ljiljana Nedeljković, šefica Koštuničinog kabineta, morala da bude saslušana u istrazi tog ubistva. On je optužio Kneževićevu da zna ko je ubio Gavrilovića jer ga je upravo ona odvratila od puta u Beč, pozvala ga telefonom i rekla mu da dođe na sastanak kod Koštunice, a samo nekoliko sati kasnije je i likvidiran. Popović je tvrdio da je Gavrilović bio jedan od ključnih svedoka zlodela DB-a i Jovice Stanišića, kriminala, ubistava koja su se desila neposredno posle 5. oktobra 2000. i brojnih pljački. „Bio je ključni svedok svega toga, a počeo je da priča. Nije bio dovoljno čvrst, plašio se, video je da dolazi do promena, nije bio glup da to ne shvati“, rekao je Popović i zaključio da je to razlog njegovog ubistva.

Povezane vesti – O ubistvu Nikčevića, čoveka kojem je Eskobar napisao čitulju, pročitajte ovde

Bivši šef Biroa za komunikacije je ispričao da je Gavrilović pokušavao da stupi u kontakt sa Zoranom Đinđićem, ali da do susreta nije došlo. Njegovo ubistvo dogodilo se dok je premijer Đinđić sa saradnicima, među kojima se nalazio i Popović, bio u službenoj poseti Americi.

U nameri da ga prikažu u veoma lošem svetlu, objavljen je Gavrilovićev navodni dosije u kojem je on predstavljen kao kriminalac koji je učestvovao u više likvidacija, koji je imao privatni zatvor, ucenjivao imućne ljude, reketirao…

Povezane vesti – O tome zašto je likvidiran Badža, zamenik ministra policije, pročitajte ovde.

S druge strane, optužbe saradnika predsedniku Koštunici glasile su da je Gavrilović ubijen jer je pojedinim kolegama u Javnoj bezbednosti saopštio svoja saznanja o likvidaciji Ćuruvije i izneo dokaze o saradnji pojedinih ljudi iz kabineta Đinđića sa, u to vreme jedinstvenim surčinsko-zemunskim klanom. Prema uveravanju iz kabineta predsednika, Gavrilović na tom sastanku nije govorio o ubistvu Ćuruvije.

Mediji su izneli spekulacije da je Gavrilović ubijen zbog iznošenja detalja o sprezi kriminala s ljudima iz vlasti i saznanja o svim detaljima ubistva vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije. Njegova navodna namera da to javno otkrije bila je razlog da i sam postane žrtva.

Lider radikala Vojislav Šešelj je posle ubistva pokazivao dokument koji navodno potvrđuje da je DB pratio Gavrilovića uoči ubistva. Kratak razgovor na tu temu su vodili tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović i Radoslav Lukić Lule, rukovodilac u DB-u, s kojim su predstavnici vlasti u to vreme bezuspešno pregovarali o preuzimanju čelne pozicije tajne policije.

Povezane vesti – Živorad Žika Petrović ubijen 25. aprila 2000. godine. Više o tome pročitajte ovde.

“Između ostalog, ministar policije me je pitao: ‘Šta vi mislite, da li je onaj papir kojim je Šešelj mahao originalan’. Kratko sam mu odgovorio: ‘Izgleda da jeste'”, ispričao je Lukić.

Likvidacija Gavrilovića nije zloupotrebljena samo u političkoj areni već je poslužila i za pokušaj obračuna među zaraćenim kriminalnim grupama. Ispostavilo se da je Ljiljana Buha, supruga Ljubiše Buhe Čumeta, bila primorana od vođa zemunskog klana da javno optuži svog supruga za niz krivičnih dela, što je i učinila u otvorenom pismu predsedniku Koštunici, navodeći kriminalne i političke veze svog muža. U pismu je, između ostalog, tvrdila da je ubistvo Gavrilovića izvršio Čumetov čovek Dragan Nikolić zvani Teča.

Povezane vesti – Država zataškala ko je ubio ministra odbrane. Više o tome pročitajte ovde.

Protiv Čumeta je podneta krivična prijava zbog navodne sumnje da je učestvovao u ubistvu Gavrilovića. Istom prijavom obuhvaćen je i Dragan Nikolić Teča. Međutim, u prijavi nije bilo nikakvih dokaza da su njih dvojica organizovali ili izvršili zločin. Zbog toga se otvoreno sumnjalo da je podnošenje prijave imalo za cilj da kompromituje Čumeta, s kojim su tada uveliko vođeni pregovori o dobijanju statusa svedoka saradnika u zamenu za svedočenje protiv zemunskog klana i Milorada Ulemeka Legije.

Gavrilović je napustio DB odmah po okončanju NATO bombardovanja SRJ 1999. i počeo da se bavi privatnim poslom. Nije ostavio nikakve pisane beleške, niti je ikada precizno saopšteno šta je bila svrha njegove posete kabinetu predsednika države.

Povezane vesti – Ubistvo Kneleta, najmlađe legende sive zone Beograda. Više o tome pročitajte ovde.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar