Nijedna manje!

Nijedna manje!

EPA-EFE/OLIVIER HOSLET


Plašila ga se. I toliko puta je želela da ode. Možda bi to i učinila da joj nije pretio da će uzeti devojčicu i da je više nikada neće videti, ili da će i nju bezumno pretući. Onako, ni zbog čega. Imao je mnogo pretećih scenarija. Zato nikom i nije smela da kaže, već je samo krišom nosila plave kolutove po telu. A svaki je imao i tužan prizvuk “Volim te, ali sama si to tražila”.

Shutterstrock

Shutterstrock

Ovo je jedna izmišljena priča, iz jedne sasvim obične srpske porodice. Ali nažalost, ova priča je i realnost mnogih žena u Srbiji. Ove godine u našoj zemlji ubijeno je 28 žena, a više od 400 dece ostalo je bez jednog ili oba roditelja. Poređenja radi, u Francuskoj koja broji 66,9 miliona stanovnika (Srbija ima aproksimativno 7.022.000, odnosno skoro deset puta manje stanovnika), od početka godine ubijeno je najmanje 116 žena u porodičnom nasilju, a 2018. godine u toj zemlji je registrovan 121 femicid. Statistike pokazuju da je u Srbiji i regionu broj ubijenih žena prema broju stanovnika značajno veći nego u Nemačkoj ili Austriji, a posebno u Španiji koja je pre nekoliko godina ozbiljno preuredila zakonodavstvo u ovoj oblasti.

Iako je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je usvojen 1. juna 2017. godine, omogućio da se hitnim merama protiv nasilnika spreči izvršenje težeg krivičnog dela, kao što su teške povrede i ubistvo, podaci pokazuju da broj ubistava žena u Srbiji nije smanjen.

30 žena ubijeno 2016.

29 žena ubijeno 2017.

31 žena ubijena 2018.

Na današnji dan, kada se obeležava međunarodna borba protiv nasilja nad ženama, u Srbiji i svetu se organizuju konferencije, performansi, tribine, a svetski mediji podsećaju javnost na crnu statistiku. Problem je u tome što upravo mediji, većim delom godine ignorišu ove teme i neretko senzacionalistički izveštavaju o slučajevima nasilja.

Aktivistkinje upozoravaju da je celo društvo odgovorno za poražavajuće podatke, koji se ponavljaju iz godine u godinu, i da je preventivno delovanje, koje je uvedeno Zakonom iz 2017. samo jedan deo priče. Drugi, podjednako važan, odnosi se na podršku žrtvama da se osamostale, integrišu u društvo i započnu novi život nakon što one napuste nasilnika.

Porodicno nasilje (1)

“Pričali smo kako grad može još više da pomogne. Jedna od najvažnijih stvari je da se one osnaže ekonomski, da dobiju posao i žive od svog rada. Isto tako, važna je psihološka podrška, jer je vrlo često kod njih samopouzdanje ili poljuljano ili potpuno uništeno. To su dva najvažnija aspekta na kojima moramo svi zajedno da radimo i da im pomognemo”, poručio je danas gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, dodajući da je potrebno stalno pričati o problemu, a ne samo jednom godišnje, kao i da društvo mora prema nasilju imati nulti stepen tolerancije.

“Sigurna kuća daje značajan doprinos rešavanju problema nasilja nad ženama, od 1996. je mnogo toga unapređeno, ali, s obzirom na nasilje u prethodnoj godini, moramo da učinimo nove korake i da rešavamo ovaj užasan problem”, istakao je on.

Samo još da sve ne ostane na rečima.

Tek pre koju deceniju

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama ustanovljen je 1981. na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba u Bogoti. UN su 1999. godine Rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Ovaj dan je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel, Patriju, Minervu i Mariju Teresu, koje je brutalno ubio diktator Rafael Truhiljo u Dominikanskoj Republici 1960. godine.

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar